петак, 27. јануар 2017.

СРЕЋАН ВАМ НАЦИОНАЛНИ, СВЕТОСАВСКИ ПРАЗНИК!

Најважнији празник после Божића и Васкрса за нас православне Србе је Дан Светог Саве (у коме се преплићу и сажимају: и Сретење, и Видовдан, и Богојављење, и спомен ђакону Авакуму, Василију Острошком, Петру Цетињском, Петру Ловћенском, Светим Немањићима, оцу Јустину, владици Николају Велимировићу... и још толико других славних и мученичких ”црвених слова” нашег календара). 

СВЕТИ САВА ЈЕ АЛФА И ОМЕГА СРПСКОГ ХРИШЋАНСТВА, вечни архиепископ и бесмртни духовни пастир нашег народа у времену и вечности.

Принц Растислав Немањић је, изабравши монашку и архијерејску судбину, трајно поставио Србе на сопствени историјски и спасоносни Пут (који је, касније, постао познат као Косовски или Видовдански Завет).

Ретко који други народ је имао овако супериорну, универзално талентовану, аскетски енергичну, дипломатски вешту и богонадахнуту личност, тако да је ова срећна специфичност, у ствари, и наш највећи адут у сваком промишљању наше историје, прошлости и будућности. Ни кнез Владимир (”Сунце јарко”), ни Фрањо Асишки, краљица Елизабета Велика, Јованка Орлеанка, Перикле, Леонида, Његош..., а камоли Џорџ Вашингтон, Абрахам Линколн, Винстон Черчил, Шарл де Гол или Махатма Ганди... не могу никако да се пореде са овако мистичним, а, опет, реалним и трезвеним светитељем и народним вођом. Једним јединим таквим у читавој историји човечанства. Оживљеним спојем многих међу најбољим особинама најслављенијих великана у читавој историји човечанства.

Зашто смо Га баш ми добили за представника, симбол, путовођу и заштитника не знам, нити то ико може одгонетнути. 

Али да је тиме нешто наговештено, јасно је и најнеупућенијем, најнеобјективнијем посматрачу.

Наш првоначални светитељ нас, без икакве сумње, држи на окупу и у историји, упркос свим нашим манама и свим туђим непријатељствима.
Толика је моћ појединца, ХЕРОЈА.

На који нам начин Он данас помаже и шта, рецимо, БАШ НОЋАС РАДИ, у нама невидљивом свету, остаће нам непознатио, али да није посустао, уморио се ни престао да нас воли, води, усправља и саветује - у то нема никакве сумње.

С тим мислима се тешим и рвем уочи одласка у постељу и сан, а пред Његов дан и литургију коју ћемо провести са Њим на уму и у срцу, нашим христоликим заступником пред Престолом Творца. 

Свети Савo, помози, благослови и моли Бога за нас.
Од Тебе сад толико тога зависи у нашим животима, јер нам Ти све време преводиш јеванђелску благовесну Објаву у наша слова и нама разумљив језик.


Наша српска Славо. Наша последња Надо. Наш Оче, пастиру и исповедниче.

Погледај доле на нас, утешитељу благи.

P. S.
Ово је део моје неизговорене светосавске беседе, предвиђене за данашњи Празник, а после литургије у нашој цркви у Паризу. 


Божија Промисао управља нама и нашим поступцима, а не наша воља, договори и (увек тако крхки) планови.

Најважније је да је Свети Сава и даље, после толико векова и грехова, са нама - више и јаче него ми сами са собом!

Драгослав Бокан
 Image may contain: 1 person 

Нема коментара:

Постави коментар