уторак, 17. јануар 2017.

Свети Јован Крститељ



.Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом.
А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.
Празник се прославља 19. јануара (6. јануара), и тада се врши водосвећење. Од освећене богојављенске водице, сви носе по мало кући, за освећивање и пиће. Ова водица се оставља и у цркви. Богојављенска водица назива се грчком рецју агиазма и она се у старија времена давала болесницима који се нису могли прицешцивати, ради освећења. На икони догадај Христовог крштења представља се овако: Христос стоји у реци Јордану, а свети Јован га крштава водом; над Исусом, у висини, види се Свети Дух у облику голуба у лету. Хрисцани се на овај празник па до Савиндана поздрављају са рецима: "Бог се јави" - "Ваистину се јави!"
Од Божица до Богојављења мрсни су дани, па и среда и петак, али се уоци Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Богојављење се никада не пости, а празник св. Јована Крститеља се пости ако падне у среду или у петак.
Приликом водоосвецења, свестеник се моли да вода буде на избављење од грехова, за исцељење и оцисцење дуса и тела, на освецење срца и ума и на сваку изврсну корист, да она буде водитељ у вецни зивот и одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља.
Богојављенска водица је само један од видљивих (материјалних) доказа светости и истинитости насе Православне вере. Од свих хрисцанских конфесија, једино у Православној Цркви, вода која се освеста на Богојављење, никада се не квари и увек је свеза и питка силом Духа Светога који обитава у њој и не дозвољава пролазност и трулезност материји (у овом слуцају води).

Богојављенска водица се мозе пити за здравље и спасење било кога дана (уз претходни једнодневни пост) и то само ујутру пре било цега другог сто цемо појести или попити. Процитамо молитву, прекрстимо се и три пута накренемо и пијемо воду, сваки пут изговарајуци са вером: први гутљај " у име Оца ", затим " и Сина " и на крају " и Светога Духа - Амин " (у наставку овог писма вам објављујемо текст молитве пре и после узимања Богојављенске водице).

 20. јануара

Свети Јован Крститељ. Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана.

Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком.

Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.





  

  
 

Нема коментара:

Постави коментар