недеља, 11. децембар 2016.

Čitaj me na “blogu”

Nove komunikacije: Internet-dnevnici svakodnevno beleže milionske posete i komentare. “Blog” ili “web log” (internet-dnevnik) mesto je na kome se progovara o životu. Iz dana u dan možemo da pratimo kako napreduje “blogerovo” udvaranje nekome, kako se proveo na moru, zašto se posvađao sa taksistom, šta je skrivio šefu...

MUSTRA bečka, Sajber keva, Štikla, Mušema i Munzeseksualac verovatno se nikada nisu sreli, ali su svakodnevno bliski u zajedničkom, doduše virtuelnom, prostoru. Iza ovih nadimaka, pod kojima vode svoje “blogove”, krije se možda naš komšija, sestra od tetke, profesor likovnog ili prodavačica iz samoposluga. Njihova, kao i razmišljanja i dogodovštine miliona drugih ljudi iz celog sveta može da čita svako, a dovoljan je samo kompjuter i internet-priključak. Svi oni, bezbedno sakriveni iza svojih sajber imena, širokom auditorijumu dušu otvaraju u ovim svojevrsnim internet-dnevnicima.

“Blog” ili “web log” (internet-dnevnik) mesto je na kome se progovara o životu. Iz dana u dan možemo da pratimo kako napreduje “blogerovo” udvaranje nekome, kako se proveo na moru, zašto se posvađao sa taksistom, šta je skrivio šefu... U temama, uzrastima i osobinama “blogera” - pravila nema! Sajber prostor otvoren je za sve. Tako tate publici dele iskustva o menjanju pelena, Pančevci o zagađenju svog grada, globtroteri kako putovati sa što manje novca, “sponzoruše” taktiku za lov na “dobre prilike”...
A, “bloger” može da bude bilo ko. Dovoljno je da se registruje na nekom od pupularnih sajtova i redovno, na svom “blogu”, piše “crtice”. Tako su neki sasvim anonimni ljudi, zahvaljujući svojim tekstovima, stekli neviđenu sajber reputaciju. Njihove priče se čitaju, komentarišu i prepričavaju. A, pravo da ostavi svoj komentar ima svaki posetilac sajta.


U svetu, prvi “blog” otvoren je još devedesetih. Hroničari su pedantno ubeležili i ime “blogera” pionira - Džastina Hola! Kod nas, ovaj savremeni način sporazumevanja i razmene mišljenja, virtuelna “agora”, u poslednje dve godine je u ekspanziji. Popularni su jednako domaći i strani sajtovi, a zanimljivo je da naši blogeri posebno vole da pišu i komentarišu tekstove na najposećenijoj hrvatskoj internet-strani ovog tipa “njnjnj.blog.hr”. Svoje veb dnevnike često dopunjavaju i slikama, animacijama, čak i video -snimcima.
I, dok je “blog” mesto susreta, pokazivanja, paradiranja duhovitošću, inteligencijom, stvarnim i izmišljenim događajima, stručnjaci upozoravaju kako je to samo još jedna prečica ka potpunom otuđenju, posebno mladih ljudi. Kažu, treba da se razgovara u kafani, kod kuće, oči u oči, bez zaklona monitora i vremenske pauze koja dozvoljava da dobro razmislimo šta ćemo da napišemo. I prof. dr Zorica Tomić, kulturolog i komunikolog, smatra nastanak bloga posledicom hroničnog problema u komunikaciji. Kaže, sve manje komuniciramo u stvarnosti, pa zato stvaramo simulaciju pravog kontakta.


- Imamo manjak vremena, a, opet, nije nestala naša prirodna potreba za razmenom mišljenja. I, tu se pojavljuju internet-forumi i “blogovi” - objašnjava prof. dr Tomić. - Sve to predstavlja simulaciju života, realnosti. Odražava neverovatan stepen otuđenosti ljudi u savremenom društvu. “Blog” je samo simulacija komunikacije, lažnog sporazumevanja, simptom da imamo problem u komunikaciji. Jer, savremeno društvo ne ohrabruje bliskost, već distancu - bliskost na distanci ili distancu u bliskosti. Teze o bliskosti potpuno su zamenjene. U ovom delirijumu komunikacije, u kome se za kompjuter i mobilni telefon držimo kao za štaku bez koje ne možemo da hodamo, potpuno se izgubila bliskost, spontanost.


Potrebu otkrivanja intime u javnosti naša sagovornica objašnjava kao vapaj za pažnjom. Ali, to razotkrivanje privatnosti donekle je i lažno, jer čovek ne daje uvek pravu sliku o sebi. Krije se iza štita.
Osim ovih, takozvanih “blog” servisa, popularni su i medijski “blogovi”. Kod nas najposećeniji - na sajtu B 92. Otvoren je prošle godine, a dnevno ga poseti i čita oko 15.000 ljudi. Na prvima može da piše bilo ko, dok se za “devedeset dvojku”, poput “blogova” “Gardijana” ili “Njujork tajmsa”, piše po pozivu. Probrani, uglavnom poznati autori, ovde imaju šansu da kažu šta misle o gorućim temama (Kosovo, Hag, ratni zločini), ali i da progovore o sasvim običnim stvarima koje ih okupiraju. I, po pravilu, ovakvi “blogovi” imaju najviše komentara.

NAJPOZNATIJI

MEĐU najpoznatijim “blogerima” na svetu su premijer Australije Džon Hauard i britanski kuvar Džejmi Oliver. Čak i Džordž Buš ima svoj “blog”. Prvi “blogeri” među našim političarima su Goran Svilanović i Božidar Đelić. A, na mreži se mogu čitati i Gordan Kičić, Ana Sofrenović, Bojana Maljević, Biljana Srbljanović, Marko Vidojković...

ETIKA

NA “blogu” može da se kaže sve ili skoro sve, ali biranim rečima. Moderatori skidaju psovke, vulgarne i zajedljive komentare.
- Ovo nije cenzura, već moderacija, kako bi komunikacija bila pristojna - objašnjava nam Dejan Restak. - A, skidamo i neproverene optužbe da je neko lopov, kriminalac...
 

Izvor Novosti. rs

Нема коментара:

Постави коментар