Foto: medias.rs
U celom hrišćanskom svetu se danas, 19. XII po novom odnosno 6. XII po starom kalendaru, proslavlja praznik Svetog Nikolaja Mirlikijskog. Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je proslavljaju najučestalija među Srbima. Posvećeno mu je više od 600 crkava i manastira SPC.
Naši preci bili su mnogobošci. Svako
pleme i svaki dom imalo je svog boga, koji je bio poštovan i slavljen
kao zaštitnik. Kada su Srbi primili hrišćanstvo od Vizantije, veoma su
se teško odricali stare tradicije i običaja. Zbog toga su u zamenu uzeli
da slave jednog hrišćanskog sveca. Obično su uzimali za Krsnu slavu
onog svetitelja kada su Svetim krštenjem postali hrišćani.
Da nisu imali dar religioznosti kao
nešto prediskustveno, oni ne bi tako držali svoje kućne bogove – niti bi
kasnije, u hrišćanstvu, prihvatili Hrista i njegove svete. Naši preci
su sve menjali, ime, prezime, mesto stanovanja itd. ali se Krsne slave
nisu odricali i nisu je menjali. U najtežim trenucima i vreme sveopšte
golgote, i u rovovima slava se slavila sa svećom, malo vina i komadom
hleba.
Nikolaj, jedini sin u svojih znamenitih i
bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, rodio se u
Likiji. Kao jedinca, darovanog im od Boga, oni ga i posvetiše Bogu i
dadoše ga kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sv. Nikola kod svog
strica, Nikolaja ep. Patarskog, i zamonaši se u manastiru „Novi Sion“,
osnovanom tim istim stricem njegovim.
Po smrti roditelja, Nikola razdade
nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik
u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, ma da on brižljivo skrivaše
svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: „Da nezna levica tvoja što čini desnica tvoja“ (Mat. 6, 3).
Tokom vladavine careva Dioklecijana i
Maksimijana, u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u
tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo.
Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali je nakon što je
udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je
sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo.
U hrišćanskoj tradiciji se spominje da
su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko
izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete
Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju, koji
je branio pravu veru.
Ljudi su ga još za života smatrali za
svetitelja. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili
nemoći. Hrišćani veruju da se svima odazivao i da je svima pomagao, a da
je iz njegovog lica sijala svetlost. Preminuo je u decembru 343.
godine.
Nekada se na svim hrišćanskim brodovima
nalazila ikona svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i
Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a
da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece,
učenih ljudi, trgovaca, mornara i putnika uopšte. Smatra se da je
običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju
pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije
činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.
Sveti Nikola je “izvorni” Deda Mraz, hrišćanski svetac koji deci donosi poklone uoči praznika sv. Nikole, Nove Godine ili Božića
Ljudi koji poštuju hrišćansku tradiciju i običaje,
i koji svoju decu uče i vaspitavaju u tom duhu, neguju davnašnji običaj
da svojoj deci ili unucima, rođacima, uoči dana sv. Nikole pripreme
iznenađenje. Običaj je da deca svoje čizme ili čarape ostavljaju pored
prozora ili ognjišta kako bi ih ujutru kada se probude sačekalo
iznenađenje koje im je sv. Nikola noću, dok su spavali, ostavio u
čizmama ili čarapama. Naravno, ako i samo ako su u toku prethodne godine
bila dobri, poslušni i pošteni
U novije vreme ulogu svetog Nikole
preuzeo je Deda Mraz, a običaj darivanja dece je pomeren za Novu godinu.
Kako je Nova godina praznik savremenog potrošačkog društva, a Deda Mraz
previše komercijalizovana figura, danas sve češće vidimo tendenciju
vraćanja ljudi korenima i tradiciji. Tako i lik i sv. Nikole ponovo
postaje dominantan junak zimskih praznika.
Tekst preuzet sa http://www.vesti-info.rs/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.