Mada kažu da biljka "Bogorodičine suze" teško opstaje u našem podneblju,
u nekim manastirima u Srbiji ipak uspevaju da ga gaje u svojim
baštama..
Biljka nazvana "bogorodičine suze", od čijih bobica monasi prave brojanice, vezuje se za biblijsku priču o raspeću i oplakivanju sina božjeg. Mnogi hilandarski monasi prave brojanice od bobica biljke koja se zove "bogorodičine suze". Uz brojanicu dobije se i papirić na kojem je sledeća priča.
Davno bejaše jedan monah koji tugovaše mnogo, jer ne mogaše naučiti plesti brojanice. Tada mu se ukaza Presveta i pitaše ga: "Zašto tuguješ, čedo?" A on uzvrati: "Ne mogu naučiti plesti brojanice". Onda mu bogomati darova semenčice i reče: "Uzmi ove suze moje i uzgajaj ih na rukodelj, te pravi brojanice za molitvu govoreći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" i "Presveta Bogorodice, spasi nas".
Drugo predanje kazuje da je od suza Bogorodice, koje su padale na zemlju pored Hristovog raspeća, iznikla biljka sva u cvastima rumenih suznih cvetića. "Bogorodičine suze" (Coix Lacryma) pomalo liči na travu, neobuzdane je forme, izgleda čupavo, kao da joj treba jedno dobro šišanje i češljanje. Cvetovi deluju kao da su od plastike, dok se ne dodirnu. Plodovi su od loptastog, do cilindričnog oblika, nalik školjkicama. Seme može biti bele, žute, ljubičaste, braon i sive boje.
Poreklom je iz jugoistočne Azije, ali se kasnije prirodno rasprostranila u mnogim drugim oblastima na nadmorskoj visini iznad 1.000 metara. Najčešće se može videti pored močvarnih mesta i potoka, a ima je i pored mora.
Njene bobice se, osim za izradu brojanica i nakita, koriste i u kineskoj narodnoj medicini. Okrunjeno zrno u svom sastavu ima 10,8 odsto vlage, 13,6 odsto proteina, 60 odsto masti, 58,5 odsto ugljenih hidrata, 8,4 odsto celuloze i 2,5 odsto pepela, i smatra se da ima neka lekovita svojstva, recimo ublažava menstrualne poremećaje i urinarne infekcije, a može se koristiti i kao tonik za čišćenje lica.
U Indiji se gaji kao hrana za živinu, a pravi se i kaša za ljudsku ishranu i koristi kao dodatak jednoj vrsti piva. U Koreji i Kini od nje se prave destilovana pića, u Japanu sirće, na jugu Vijetnama ova je biljka jedan od sastojaka tradicionalne hladne supe, a na Tajlandu se često koristi za spravljnjanje čajeva.
Mada kažu da ovo "sveto rastinje" teško opstaje u našem podneblju, u nekim manastirima u Srbiji ipak uspevaju da ga gaje u svojim baštama. Tako se brojanice i narukvice od semenki "bogorodičinih suza", osim u Hilandaru, na radost mnogih mogu pronaći i u manastiru Vavedenje u Beogradu, gde ih monahinje same nižu.
Izvor: Politika
Preuzeto sa Lovesensa. rs
Biljka nazvana "bogorodičine suze", od čijih bobica monasi prave brojanice, vezuje se za biblijsku priču o raspeću i oplakivanju sina božjeg. Mnogi hilandarski monasi prave brojanice od bobica biljke koja se zove "bogorodičine suze". Uz brojanicu dobije se i papirić na kojem je sledeća priča.
Davno bejaše jedan monah koji tugovaše mnogo, jer ne mogaše naučiti plesti brojanice. Tada mu se ukaza Presveta i pitaše ga: "Zašto tuguješ, čedo?" A on uzvrati: "Ne mogu naučiti plesti brojanice". Onda mu bogomati darova semenčice i reče: "Uzmi ove suze moje i uzgajaj ih na rukodelj, te pravi brojanice za molitvu govoreći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" i "Presveta Bogorodice, spasi nas".
Drugo predanje kazuje da je od suza Bogorodice, koje su padale na zemlju pored Hristovog raspeća, iznikla biljka sva u cvastima rumenih suznih cvetića. "Bogorodičine suze" (Coix Lacryma) pomalo liči na travu, neobuzdane je forme, izgleda čupavo, kao da joj treba jedno dobro šišanje i češljanje. Cvetovi deluju kao da su od plastike, dok se ne dodirnu. Plodovi su od loptastog, do cilindričnog oblika, nalik školjkicama. Seme može biti bele, žute, ljubičaste, braon i sive boje.
Poreklom je iz jugoistočne Azije, ali se kasnije prirodno rasprostranila u mnogim drugim oblastima na nadmorskoj visini iznad 1.000 metara. Najčešće se može videti pored močvarnih mesta i potoka, a ima je i pored mora.
Njene bobice se, osim za izradu brojanica i nakita, koriste i u kineskoj narodnoj medicini. Okrunjeno zrno u svom sastavu ima 10,8 odsto vlage, 13,6 odsto proteina, 60 odsto masti, 58,5 odsto ugljenih hidrata, 8,4 odsto celuloze i 2,5 odsto pepela, i smatra se da ima neka lekovita svojstva, recimo ublažava menstrualne poremećaje i urinarne infekcije, a može se koristiti i kao tonik za čišćenje lica.
U Indiji se gaji kao hrana za živinu, a pravi se i kaša za ljudsku ishranu i koristi kao dodatak jednoj vrsti piva. U Koreji i Kini od nje se prave destilovana pića, u Japanu sirće, na jugu Vijetnama ova je biljka jedan od sastojaka tradicionalne hladne supe, a na Tajlandu se često koristi za spravljnjanje čajeva.
Mada kažu da ovo "sveto rastinje" teško opstaje u našem podneblju, u nekim manastirima u Srbiji ipak uspevaju da ga gaje u svojim baštama. Tako se brojanice i narukvice od semenki "bogorodičinih suza", osim u Hilandaru, na radost mnogih mogu pronaći i u manastiru Vavedenje u Beogradu, gde ih monahinje same nižu.
Izvor: Politika
Preuzeto sa Lovesensa. rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.