Украсно семе светог растиња

Биљка названа „богородичине сузе”, од чијих бобица монаси праве бројанице, везује се за библијску причу о распећу и оплакивању сина божјег

 

Многи хиландарски монаси праве бројанице од бобица биљке која се зове „богородичине сузе”. Уз бројаницу добије се и папирић на којем је следећа прича.

Давно бејаше један монах који туговаше много, јер не могаше научити плести бројанице. Тада му се указа Пресвета и питаше га: „Зашто тугујеш, чедо?” А он узврати: „Не могу научити плести бројанице”. Онда му богомати дарова семенчице и рече: „Узми ове сузе моје и узгајај их на рукодељ, те прави бројанице за молитву говорећи: „Господе Исусе Христе, помилуј ме” и „Пресвета Богородице, спаси нас”.  

Друго предање казује да је од суза Богородице, које су падале на земљу поред Христовог распећа, изникла биљка сва у цвастима румених сузних цветића. „Богородичине сузе” (lat.Coix Lacryma) помало личи на траву, необуздане је форме, изгледа чупаво, као да јој треба једно добро шишање и чешљање. Цветови делују као да су од пластике, док се не додирну. Плодови су од лоптастог, до цилиндричног облика, налик шкољкицама. Семе може бити беле, жуте, љубичасте, браон и сиве боје.

Пореклом је из југоисточне Азије, али се касније природно распространила у многим другим областима на надморској висини изнад 1.000 метара. Најчешће се може видети поред мочварних места и потока, а има је и поред мора.

Њене бобице се, осим за израду бројаница и накита, користе и у кинеској народној медицини. Окруњено зрно у свом саставу има 10,8 одсто влаге, 13,6 одсто протеина, 60 одсто масти, 58,5 одсто угљених хидрата, 8,4 одсто целулозе и 2,5 одсто пепела, и сматра се да има нека лековита својства, рецимо ублажава менструалне поремећаје и уринарне инфекције, а може се користити и као тоник за чишћење лица.

У Индији се гаји као храна за живину, а прави се и каша за људску исхрану и користи као додатак једној врсти пива. У Кореји и Кини од ње се праве дестилована пића, у Јапану сирће, на југу Вијетнама ова је биљка један од састојака традиционалне хладне супе, а на Тајланду се често користи за справљњање чајева.

Мада кажу да ово „свето растиње” тешко опстаје у нашем поднебљу, у неким манастирима у Србији ипак успевају да га гаје у својим баштама. Тако се бројанице и наруквице од семенки „богородичиних суза”, осим у Хиландару, на радост многих могу пронаћи и у манастиру Ваведење у Београду, где их монахиње саме нижу.

Извор Политика