Ništa ne plaši muškarca kao veoma lepa,...

Ništa ne plaši muškarca kao veoma lepa, otmena i uspešna žena...
Pritom još i ako je obrazovana, kulturna, naširoko prihvaćena...
Svestan je da ne može da istrči sa njom sve one staze u kojima je ona najbolja, oseća se inferiorno, oseća se nesavršeno, i sklanja se na vreme...
Više osvaja takve žene zbog prestiža, nego da bi bio sa njima...
Biti sa jednom takvom ženom je odgovornost, a i obaveza.
Da li je on na to spreman?
Da li mu to uopšte treba?
Ili možda neko mnogo manje savršen, ali lakši za upotrebu? Neko ko mu neće stvarati takav pritisak, i buditi u njemu njegove slabosti?
Kako da impresioniraš nekoga ko je impresivniji od tebe?
Kako da budeš zanimljiv nekome ko je zanimljiviji od tebe?
Kako da se osećaš dobro pored nekoga ko je u svemu uspešniji od tebe?
Za muškarca je žena pozornica na kojoj igra, publika za koju igra, a sa ženom koja je u svemu iznad njega on nema šta da traži...
Nema jer ne ume da se snađe...
Nema jer ne ume da odgovori na njene izazove...
Ono što njima treba on ne može da im da, a ono čime osvaja druge žene kod njih ne prolazi...
Teško je biti u vezi sa nekim ko je u svemu bolji od tebe, gde muškarac ni na sekund ne može da oseti dominaciju, snagu, gde je pročitan i mnogo pre nego što nešto uopšte kaže.
Još kada se tome doda i ljubomora koja se na početku vešto skriva, a posle se razlije poput otrova koji sve sagori, i sve lepo pretvori u pakao...
Znam puno takvih žena...
Isto tako znam da su isuviše dugo same i to ne zato što im nešto posebno nedostaje već zato što se muškarci jednostavno ne snalaze u njihovom društvu.
Tu su, oko njih, u najbližoj blizini, dišu im za vratom a opet kilometrima daleko od onoga što stvarno njima treba...
I na kraju, kada se popneš na sam vrh, kada shvatiš šta si sve napravio, da si među najboljima, ako ne i najbolji, shvatiš svu uzaludnost pobede jer nemaš sa kim na pravi način da je podeliš.

Stefan Simic