субота, 12. децембар 2015.

Kada nekome daš drugu šansu to je isto kao da mu daš drugi metak jer te sa prvim promašio

Ako se zbog nečega kajem u životu onda je to što sam pojedine ljude pustio u svoj život, svoj svet. Sve ostalo i može da prođe, možda jedino da sam više radio, ali ima vremena za to. Bar mislim da ima.
Ali loša selekcija ljudi, loš izbor, ništa ne može tako skupo da košta.
Izbor prijatelja za danas je, u stvari, izbor mogućih neprijatelja za sutra.
Samo onaj ko te, navodno, iskreno voli, može isto tako i da te mrzi. Onako predano, iz sveg srca.
Otvoriti se nekome, do kraja, znači dati mu prostor da te na osnovu toga ucenjuje, i progoni.
Trenutak slabosti, otvaranje duše, je davanje doživotnog materijala ljudima da na osnovu toga dovode tvoju savest u pitanje.
Naprosto se oseti onaj momenat kada nekome kažemo nešto što ni sebi nismo u stanju da priznamo, i onda taj neko, na osnovu toga, stvori čitavu priču o nama.
Sve ono što ga je do juče oduševljavalo, počinje da mu smeta. Čim više nisi sa njim, znači da si protiv njega, i gotovo.
Pustiti nekoga u svoj život, u svoju sobu, poveriti mu se, i priznati mu i onu drugu stranu, ne baš tako pohvalnu, je davanje prilike da nas uništi, i obesmisli sve naše.
Onaj ko raspolaže našom intimom, on, donekle, raspolaže i nama samima.
Slično je i sa davanjem druge šanse ljudima koji su prokockali naše poverenje.
Nekada je to pravi put, put ljubavi, a neretko i put u propast, kada dozvolimo nekome da nas zauvek zakopa držeći nas u šaci na osnovu svega onoga što smo mu ranije rekli o sebi…
Isto je i sa davanjem druge šanse nekome ko je prokockao naše poverenje.
 
https://www.facebook.com/stefan.simic3

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.