НАРОДНИ НАЗИВИ МЕСЕЦИ

Као и сви други Словени и Срби су имали своје називе за месеце у години. Нису запамћена заједничка имена месеци у свим крајевима где је живео наш народ али има много назива који имају исти корен речи. Наши преци живели су на доста великом подручју, на којем су биле различите временске прилике, годишња доба нису свуда почињала у исто време, као ни радови везани за њих (сађење, брање воћа и поврћа, сетва, жетва итд.), самим тим разликују се и називи, негде је студен новембар, негде децембар, сечањ може да буде јануар али и фебруар итд.
Ово су имена месеци која су данас најпознатија и општеприхваћена као наша народна, али поред њих навешћемо и остала позната:

1. ЈАНУАР - КОЛОЖЕГ (голожег, просинец, сечањ...)
Коложег је месец који је почињао после зимске краткодневнице, тада се спаљивао точак (коло) како би се помогло сунцу да ојача. Коло које жеже - точак који гори. Постоји и тумачење назива - сунчево коло (после краткодневнице) поново почиње да жеже - коложег. У селима у околини Ниша голожегом називало се време од нове године до св. Јована.

2. ФЕБРУАР - СЕЧКО (сечен, сечењ, сечањ, љути, вељача, велики сечко...)
Сечко је месец који мразом сече.

3. МАРТ - ДЕРИКОЖА (сухи, суви, брезен, летник, лашак, лажак, ластујак, ожујак, мали сечко...)
Дерикожа је месец који је добио назив по дрању коже. Стока се у коложегу мрзне, у сечку болује, а у дерикожи угине, па јој се тада кожа дере и скупља.

4. АПРИЛ - ЛАЖИТРАВА (брзосок, лисни, березок, траван, травањ, биљар, биљобер...)
Лажитрава је назив месеца који има веза са брањем разних трава и цвећа. Постоји тумачење назива да је трава превише влажна тог месеца па стока не може да се наједе него се више напије воде која се налази на трави - наједе се лажне траве тј. напије се воде уместо траве.

5. МАЈ - ЦВЕТАЊ (цветиј, цветни, травен, трвен, траван, свибањ, свибан...)
Цветањ је месец када највише цвета цвеће.

6. ЈУН - ТРЕШЊАР (изок, липањ, липан, црвеник, черешњар, српн...)
Трешњар је месец када у нашим крајевима сазревају трешње.

7. ЈУЛ - ЖЕТВАР (горешњак, жарки, српањ, српан, червен, чрвен...)
Жетвар је месец када почињу жетве у нашим крајевима.

8. АВГУСТ - ГУМНИК (зарев,коловоз, српањ...)
Гумник је месец који је добио назив по вршидби жита на гумну.

9. СЕПТЕМБАР - ГРОЗДОБЕР (рујен, рујин...)
Гроздобер је месец када сазрева и када се бере грожђе.

10. ОКТОБАР - ШУМОПАД (листопад, листопан...)
Шумопад је месец када почиње да опада лишће у шумама.

11. НОВЕМБАР - СТУДЕН (студени, груден...)
Студен је месец када почињу хладнији - студени дани.

12. ДЕЦЕМБАР - КОЛЕДАР (студениј, студен, просинац...)
Коледар је месец који је добио назив по коледарским свечаностима којима се најављује испраћај старе и дочек нове године. Постоји тумачење да су коледарски обичаји одржавани у част бога Коледа.

Детаљније о називима месеци можемо прочитати у „Српском митолошком речнику“, књизи „Годишњи обичаји у Срба“ коју је написао наш етнолог Миле Недељковић или у „Српском календару“ Дуње Матић. Сигурно има скептика који ће рећи да су ови називи новијег датума. Доказ да није тако имамо у више старијих извора где видимо баш оваква или веома слична имена месеци. Неке од њих записао је крајем 19. века Саватије М.Грбић у књизи „Српски народни обичаји среза бољевачког“. Већина назива је иста као са почетка текста, неки су заборављени, док се само три знатно разликују:

јануар – заборављен народни назив
фебруар – велики сечко
март – мали сечко или дерикожа
април – ђурђевски месец
мај – заборављен народни назив
јун – трешњар
јул – жетвар
август – господински месец
септембар – гроздобер
октобар – листопад
новембар – мратињи месец
децембар – божићни месец или коледар

ПОЧЕТАК КАЛЕНДАРСКЕ ГОДИНЕ

    Са набрајањем и описом празника почећемо од краја коледара (децембра) јер је тада почињао нови календарски циклус – нова словенска година. Остале празнике из месеца коледара (децембра) описаћемо на крају када ћемо се поново вратити на овај месец. 

http://staroslavci.blogspot.rs/2013/01/blog-post_2.html