MERKUR U JARCU

Sanja Perić

(od 10. decembra do 13. februara 2016)

Prednovogodišnja atmosfera malo trokira ove godine. Jer iako smo kao i uvek u sezoni Strelca, vedrog i pozitivizmom okrepljenog, Merkur je u Jarcu ovog decembra i nije baš da je naseo kao prethodnih puta. Ni na popuste, ni na euforiju, ni na poklone, obećanja, to do liste, ni na priču o novom i promenama. Ni jelku još nije okitio. Odavno mu je žao jelki koje bivaju masakrirane svakog decembra, žao mu je svakog stabla i prirode. U stara vremena on je najpre klesao znakove u kamenu. Da, onda se dosetio papirusa pa drveta, jer to je svaki list papira koji svoju genetiku ima.. svaki tabak što pamti šumu iz koje je, a završava u plastičnim jeftinim korpama kancelarije. Negde duboko oseća krivicu. Od njega je krenulo pismo. Od njega je krenula ona prva reč što je prekinula tišinu. A tišina.. oduvek mu je omiljena reč bila. Oduvek velika, snažna, moćna.
Negde duboko sentimentalan, iako ozbiljan gotovo pokeraški izraz lica koji ne odaje ništa čuva za ovaj svet, priseća se vremena u kojima se govorilo. Danas je njemu sve jedno veliko “bla bla bla”. Zatvara uši, nabija kapuljaču, podiže kragnu. Krije se od buke, od verve, od lažnog od trenutnog. Večno i nepromenjivo je ono što on vidi uvek, i nije baš najsrećniji zbog toga, ali opet – ne bi ni drugačije da može. Opet bi odabrao da vidi sve što vidi, da zna sve što zna. I pokvarenost mladih, i korupciju dobročinitelja, i uzaludnost nepraktičnog obrazovanja. I prevaru na prevaru… Kao mlad bio je pobunjen, jednom nogom u nedozovljenim radnjama kada je učio od mnogo starijih i iskusnijih. Slušao načuljen o životu, o podvizima i porazima, o gluposti i lukavstvu. Ne seća se kada se desilo da je tako sočnu istinu o životu sreo kao što je nekada to bilo normalno u svakoj kafani, na ulici, u svakoj kući. Nije se puno pričalo, ali se govorilo kada si imao šta da kažeš.
Odavno odmetnut od svetskih struja, vodjen samo svojom koju prepoznaje i u borbi sa sopstvenim cinizmom kao oružjem pobune spram gluposti – danas je postao cenjen u mnogim društvima, u kojima za njega nema druga. Gotovo kao atrakcija koja kaže šta vidi i misli, koja tačnost ceni više od nagadjanja, a svako pravdanje prezire poput najveće slabosti, postao je danas egzotičan, tek retki primerak što podiže energiju i bez želje da zabavlja uskomeša duhove. A negde ga i dalje ne vole, jer gorka je njegova istina za mnoge još uvek.
I zato iako će uskoro Nova godina, u ljude se uvukao ovaj realista sa iskustvom. Mnogi će raditi do 31. decembra uveče, otkazivanja su u najavi pogotovo onih planova koje smo napravili dok je Merkur bio u Strelcu pa smo se ispružili duhom i željama više nego što nam je potrebno. Merkur u Jarcu odustaje od suvišnog, nepotrebnog, uzima tačno ono što mu treba i koliko mu treba – jer to svi radimo. Sve što želimo od sveta, sve što smatramo da treba da se promeni, sve za šta se zalažemo - on zna i odavno govori da nama treba, a ne svetu. I zašto onda ne bi prosto to za sebe iskreno i tražili i prestali da se vadimo na svet kome nešto fali, jer svet je oduvek bio krnj i faličan, nikada sve ni nije imao. Nije svet uzrok našem nezadovoljstvu, već naša neiskrenost, slabost da se suočimo i jasno vidimo ko smo.
Pa opet, nikada nije razumeo zašto je to tako teško, priznati sebe sebi?
Seća se svog drugara iz mladalačkih dana, koji je bio patološki lažov, koji je sve koji ga nisu poznavali uspevao da prevari, slaže, zavede… I koga je prosto obožavao, divio mu se jer nikada nije krio ko je i kakav je. I ono što je posebno cenio kod njega, nikada nije nikoga drugog menjao niti govorio da treba da budu neko drugi. Novogodišnje To do liste? Odluke i rezolucije koje ljudi prave gde obećavaju da će se promeniti? Svašta! Možda ovog puta ipak im više od svega treba odluka da konačno sebi priznaju ko su. I zato sam tu, da im snage za to dam.
I kako je veče postajalo sve hladnije ubrza korak ka kući kad ispred njega izleteše tri dečačića, i probaše da isprose koji dinar. Beše mu dosadno da im novac samo da pa krene u razgovor odakle su, kako žive, da ih ispituje šta se dešava u njihovim životima. Uživeo se toliko da su mu se redjale slike njegovog teškog detinjstva, siromaštva, svih Novih godina i Božića u mraku i sa pogačom koja je više budila tugu i patnju jer je njom majka želela da zamaskira svu bedu u kojoj su se nalazili nego što je njen miris stvarao osećaj ma kakve bezbrižnosti i radosti. Zato je i rešio da nikada bedan više neće biti, da će stvoriti kapital, ući u biznis što je i uradio. U nekom momentu se oprostiše, nastaviše svako svojim putem, i tek kada je stigao do svoje ulice shvati da su ga klinci odžeparili i da je ostao bez tašne koju je nosio. Srce mu se napuni srećom, a sa usana poteče glasan gromki smeh koji je odzvanjao još dugo. To je svet kakav znam, to je svet koji je oduvek postojao, ima nade za ovaj svet da ne potone u učmalosti i dosadi. Pa protrlja ruke, huknu u dlanove i konačno, Nova godina je i za njega mogla da počne.