уторак, 22. децембар 2015.

BEOGRADSKE PRIČE

„Opsada Beograda“ u londonskoj antikvarnici

Kako je Mirko Radovanac ušao u trag originalnim notama izgubljene opere. Opera posvećena bici koja se odigrala 1456. godine, prvi put izvedena 1791, i bila veoma popularna u britanskoj prestonici
KRAJEM 18. veka u Londonu je bila veoma popularna opera „Opsada Beograda“, posvećena velikoj bici koja se odigrala 1456. godine, kada su hrišćani, na čelu sa Janošem Hunjadijem i Jovanom Kapistranom odbranili Beograd od turske najezde.
Zatim su prošli vekovi zaborava, tokom kojih se niko nije sećao da je ova kompozicija postojala, a tek poneki glas o njenim notama i taktovima odjekivao je u sećanjima malobrojnih, upućenih stručnjaka. Naša priča, sasvim neočekivano, počinje potragom koju započinje jedan saobraćajni inženjer, Mirko Radovanac.
Londonske antikvarnice
NAŠ sagovornik ima veoma lepo muzičko obrazovanje, mada se nikada nije profesionalno bavio muzikom. Ipak, mnogo toga je zapamtio i imao na umu kada ga je put Londona poveo jedan profesionalni zadatak...
- Tokom 2008. godine našao sam se tamo, u blizini Lester skvera, poznatog po tome što se tamo nalaze pozorišta i antikvarnice u kojima se čuvaju različiti notni materijali - govori Radovanac za „Beogradske priče“. - Setio sam se postojanja opere o Beogradu i rešio da „zaronim“ među stare notne tekstove. Bio sam zapanjen kada su vredni antikvari pronašli originalan zapis iz 1791. godine!
Zaista, „Opsadu Beograda“ napisao je Stiven Storidž, ali je izvesno da je poreklo kompozitora bilo italijansko, pa da mu je originalno prezime Storače. Opera u tri čina izvođena je u Kraljevskom pozorištu Drurli lejn, a bila je dovoljno popularna da su je umetnici godinama izvodili pred zadovoljnom publikom koja je punila salu.


- Ostalo je zapisano da je jednu od naslovnih rola pevela „sinjora Storače“, odnosno sopran Nensi Storače koja je bila kompozitorova sestra - dodaje Radovanac delove mozaika iz svojih istraživanja. - Ona je pevala sopran, i bila je nosilac naslovne role Lili, srpske seljanke. Originalne note pronađene u Londonu se odnose na njenu ulogu. Ma kako nam to danas čudno izgledalo, glavna muška uloga odnosila se na srpskog seljaka, Lilinog ljubavnika, koji se zvao Leopold. Njegovu ulogu dobio je Džon Banister.
Sklapajući ovaj čudan mozaik, Radovanac je stupio u kontakt sa upravnikom Muzeja grada Beograda. U to vreme na toj funkciji bio je Bojan Kovačević, koji je odmah bio zainteresovan za ovo delo, i sada se note opere „Opsada Beograda“ nalaze u tom muzeju.
Eugenova pesma
Nije to jedina priča koja je povezala Mirka Radovanca i pesme o Beogradu za koje sugrađani našeg glavnog grada ne znaju da postoje. Tako je kod nas manje poznato da je jedna od pesmica koju su nemački i austrijski mališani učili u školi takođe spevana u slavu jedne od bitaka za Beograd, ovog puta posvećena slavi princa Eugena.
To je bila borba koja se odigrala 1717. godine, posle koje Beograd dve decenije uspeva da odahne od turske vlasti i postaje vrlo interesantna barokna varoš.
- Svojevremeno je u Beogradu održan sastanak Upravnog odbora Evropske biciklističke federacije čiji sam bio potpredsednik - dodaje Radovanac. - Napravili smo turneju po Beogradu i dovezli smo se do Donjeg grada, gde smo zastali kod Leopoldove kapije, a ja sam gostima opisao deo bogate istorije grada pominjući bitku koju je predvodio princ Eugen. Tada je predsednik Evropske biciklističke federacije Horst Klokner iz Bremena počeo da peva neku pesmicu.
Klokner je objasnio svom domaćinu da su posle Drugog svetskog rata svi učenici škola morali da znaju na pamet pesmicu koja opevava kako je princ spasao Evropu pod zidinama Beograda. Ta pesma bila je obavezno štivo i svi mališani su morali da je znaju naizust.


- Kasnije sam u Beču pitao predsednika jednog biciklističkog udruženja, Petera Čermaka, da li zna za ovu pesmu. „Prinz Eugen Der Edle Ritter“ je otpevao odmah, dajući mi odgovor da je učio u školi.
Tako su putevi muzike jednog inženjera večito vraćali u Beograd, bez obzira na koju stranu Evrope se uputio.


BICIKLIZAM I MUZIKA

NAŠ sagovornik priznaje da ga je, potpuno neočekivano, biciklizam čiji je posvećenik, povezao sa čudnim, muzičkim pričama. Kada je u Londonu pronašao note, u stvari je bio na profesionalnom sastanku vezanom za „Porto Montenegro“, a britanski partner i investitor bio mu je arhitekta muzičara Mika Džegera, koji je projektovao sva zdanja koja je naručio lider „Rolingstonsa“. Suština brzo sklopljenog prijateljstva bila je u tome što su obojica zagriženi zaljubljenici u dvotočkaše.

Izvor Novosti. rs
 

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.