субота, 26. август 2017.

ZNATE LI ŠTA SU MEĐUDNEVNICE: Ovo morate da uradite od Velike do Male Gospojine

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.


 Резултат слика за Успению Пресвятой Богородицы


Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
Pred ovaj praznik ustanovljen je post koji traje od 14-27. avgusta uveče.

Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Deva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći u naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.

Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu

Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Običaj je da se od velike do male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetaju) i mal zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja 28. avgust kao uspomenu na smrt Bogorodice na dan kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Izvor Srbijadanas
 

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.