Hrišćanstvo je vera života, radosti, ljubavi i sreće. Po
hrišćanskom učenju, svako ima pravo na pokajanje, ispovest, pričest i
molitvu
Veliki značaj na zdravlje čoveka ima ispovest uoči crkvenih praznika, posebno na Preobraženje, kao i pričešće rano na sâm praznik.
Preobraženje je nepokretni praznik i pada 19.avgusta i posvećen je trenutku kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
- Ovo je Sin Moj ljubljeni, po Mojoj volji, Njega slušajte!
To je bio glas Boga Oca, isti onaj koji je rekao Mojsiju da iskleše zapovesti i onaj koji je Jovan Krstitelj čuo na reci Jordan.
Sa praznikom Preobraženja Gospodnjeg se završava i letnji godišnji ciklus običaja i započinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda. “Preobražava se i kamen u vodi i list u gori.”
Reč je o veoma oštroj, mogo jačoj i snažnijoj promeni od mesečevih mena. Od Preobraženja dani i voda, u rekama i morima, postaju sve hladniji. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, slično kao na Bogojavljenje koje pada pet meseci kasnije, 19. januara. Ali ko vidi to i otkrije drugome šta je video, kaže narod, “sići će s uma”. Zbog određenih sličnosti sa Bogojovljenjem, Preobraženje se naziva i letnja Bogojavljenska noć.
Mnogo je preobraženjskih običaja i verovanja u Srba. Od ovog dana se završava sezona kupanja. Nekada se, u našim krajevima sve do Drugog svetskog rata, ovaj običaj poštovao. Danas, međutim, ova zabrana se odnosi samo na sâm praznik Preobraženja.
Na Preobraženje vernici rano ustaju i tog dana se pričešćuju, jer je u toku Gospojinski post, a to istovremeno znači da je Preobraženje obavezno posni dan.
U srpskoj tradicionalnoj kulturi se pre Preobraženja nije smelo jesti grožđe, kao ni riba, a samo tog dana jede se riba bez obzira u koji dan pada praznik. Običaj je da se na Preobraženje nosi belo grožđe u crkvu da se osvešta, i ono se deli umesto nafore. Posle ovoga grožđe može da uđe u svakodnevnu ishranu.
Prema nekim verovanjima na ovaj praznik ne valja tokom dana spavati. Narod je verovao da bi se osobi koja bi zaspala na ovaj praznik spavalo cele godine, te da bi bila lenja i nekorisna cele godine. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
U nekim krajevima se na Preobraženje beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
U boljevačkim selima su cvet suncokreta, probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadanja i glavobolje.
U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju. Bio je običaj u homoljskim selima da na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo porade po kući od svakog ženskog posla”, jer se verovalo da će ih Bog preobrnuti (preobraziti) da budu vrednije.
U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju, a u mnogim mestima se održavaju sabori i “grme” vašari na taj zavetni dan.
Naime, posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, ispitivanja molekularnih promena vode pre i posle praznika Preobraženje, naučnici pri američkoj svemirskoj agenciji su konstatovali da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele.
Veliki značaj na zdravlje čoveka ima ispovest uoči crkvenih praznika, posebno na Preobraženje, kao i pričešće rano na sâm praznik.
Preobraženje je nepokretni praznik i pada 19.avgusta i posvećen je trenutku kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Naime, u to vreme je Isus Hristos već tri godine propovedao
Jevanđelje i stvarao čuda. Sve češće je upozoravao učenike na Svoja
stradanja, na smrt i vaskrsenje koji dolaze, i da je Njegovo carstvo
duhovno i večno, ali apostoli nisu mogli da shvate Njegova predskazanja.
Da ne bi klonuli duhom posle Njegovog stradanja, Isus povede sa sobom
apostole Petra, Jovana i Jakova na goru Tavor, da im utvrdi veru i
pokaže božansku slavu. Za vreme molitve On se preobrazio: Najednom
Njegovo lice zasja kao sunce, a haljine postadoše bele kao sneg. Tada su
se pored njega pojaviše proroci Mojsije i Ilija, govoreći s Njim o
stradanjima koja dolaze, a onda ih zakloni sjajan oblak i ču se glas
Božiji:
- Ovo je Sin Moj ljubljeni, po Mojoj volji, Njega slušajte!
To je bio glas Boga Oca, isti onaj koji je rekao Mojsiju da iskleše zapovesti i onaj koji je Jovan Krstitelj čuo na reci Jordan.
Sa praznikom Preobraženja Gospodnjeg se završava i letnji godišnji ciklus običaja i započinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda. “Preobražava se i kamen u vodi i list u gori.”
Reč je o veoma oštroj, mogo jačoj i snažnijoj promeni od mesečevih mena. Od Preobraženja dani i voda, u rekama i morima, postaju sve hladniji. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, slično kao na Bogojavljenje koje pada pet meseci kasnije, 19. januara. Ali ko vidi to i otkrije drugome šta je video, kaže narod, “sići će s uma”. Zbog određenih sličnosti sa Bogojovljenjem, Preobraženje se naziva i letnja Bogojavljenska noć.
Običaji i verovanja
Mnogo je preobraženjskih običaja i verovanja u Srba. Od ovog dana se završava sezona kupanja. Nekada se, u našim krajevima sve do Drugog svetskog rata, ovaj običaj poštovao. Danas, međutim, ova zabrana se odnosi samo na sâm praznik Preobraženja.
Na Preobraženje vernici rano ustaju i tog dana se pričešćuju, jer je u toku Gospojinski post, a to istovremeno znači da je Preobraženje obavezno posni dan.
U srpskoj tradicionalnoj kulturi se pre Preobraženja nije smelo jesti grožđe, kao ni riba, a samo tog dana jede se riba bez obzira u koji dan pada praznik. Običaj je da se na Preobraženje nosi belo grožđe u crkvu da se osvešta, i ono se deli umesto nafore. Posle ovoga grožđe može da uđe u svakodnevnu ishranu.
Prema nekim verovanjima na ovaj praznik ne valja tokom dana spavati. Narod je verovao da bi se osobi koja bi zaspala na ovaj praznik spavalo cele godine, te da bi bila lenja i nekorisna cele godine. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
U nekim krajevima se na Preobraženje beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
U boljevačkim selima su cvet suncokreta, probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadanja i glavobolje.
U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju. Bio je običaj u homoljskim selima da na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo porade po kući od svakog ženskog posla”, jer se verovalo da će ih Bog preobrnuti (preobraziti) da budu vrednije.
U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju, a u mnogim mestima se održavaju sabori i “grme” vašari na taj zavetni dan.
Nauka dokazala verovanja Srba
Da se od 19. avgusta preobražava svet dugo se smatraloo praznoverjem, ali je 2009. godine usledilo priznanje vekovnim veravanjima Srba - NASA je potvrdila i dokazala PREOBRAŽENJE – voda zaista menja svoj sastav!Naime, posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, ispitivanja molekularnih promena vode pre i posle praznika Preobraženje, naučnici pri američkoj svemirskoj agenciji su konstatovali da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele.
Izvor .bktvnews.com
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.