субота, 3. октобар 2015.

Dobrota i lepota neraskidivo su povezane

Petar Bokun

Dobrota u lepoti

Ne može se tačno kazati na kojem stepenu razvoja je čovek otkrio lepotu, ali je sigurno da se tada popeo na višu stepenicu evolucije. Od tada do danas, pametniji je onaj koji zna uočiti razliku među osobama, pojavama, stvarima. Ko odabere lepšu ženu, ima više šanse za lepše potomstvo. Lepota implicira dobrotu, jer je lišena zavisti i zlobe.


Postoji vanvremenska lepota i ona koja odražava duh vremena. Vanvremenski atributi lepote u vezi su sa plodnošću, na nivou su instinkta, to je potencijal koji garantuje nastavak vrste. Efemerni su oni atributi lepote koje prati moda, specifičnost nekog podneblja ili etnološki i folklorni momenti.
Lepota je vrh pojedinačnog antropološkog lanca, idealno stesano i sklesano telo u harmoniji s dušom kao plod višegeneracijskog, najčešće nesvesnog odabira. I potpuno su u pravu osobe koje se bave izborom lepote kada organizuju regionalne, nacionalne, ali i esnafske izbore, jer je univerzalna lepota veoma retka. Kada čovek kojemu većina psihijatara skida kapu kaže da će „lepota spasiti svet” kako se s tim ne složiti. U svom bezrezervnom poverenju u takav autoritet neki su se ipak zapitali zašto Dostojevski nije precizirao kada će se to dogoditi.
Tokom istorije civilizacije ostali su tragovi ovekovečenja lepote, ali smo svedoci da su ih neka druga vremena i pokolenja znala u potpunosti odbaciti. Jedino što ostaje kao konstanta, kad je lepota u pitanju, jeste zakonomernost harmonije, određenog sklada kojim se izražava lepota. Da li je bezbroj parnih oblina na suncu Kopakabane poremetilo Nostradamusovo proročanstvo:„Mille non piu mille”, što znači da je trebalo da se smak sveta dogodi dvehiljadite godine, koja je već za nama?!
Jedino je istina da je pokret antiumetnika, koji su dejstvovali pod parolom: „Ružno je lepo!”(Ugly is beautifull), neslavno propao.
I ružni postupci, zlodela, prevare, laži (setite se kratkih nogu) imaju domet ograničen u vremenu i prostoru, kao i malo skriveniju osobinu da se vraćaju počiniocima istih. To isto se može reći i za dobra dela. A dobrota i lepota neraskidivo su povezane.
Mentalni sklop dobrog čoveka ostavlja otisak na njegovom licu. To je izraz anđeoske plemenitosti, smirenosti, spokoja, neuništive blagosti, smernog pogleda a sve su to ujedno i atributi kojima opisujemo lepotu. Ne može lepota imati uske veštičje usne, pogled kopca, napetost agresivne budale. Iako živimo u vremenu kad filmske uloge dobijaju „ružni, prljavi, zli”, još je veća potražnja za lepoticama makar kao nadkompenzacija ružnim režiserima. Vanserijske lepotice naše ulice, grada, naroda, služe kao opšta identifikacija prosečnima. Kako da šapnemo Dostojevskom da imamo aristokratsku lepotu kneginje Jelisavete, zrelu primadone Jadranke Jovanović, mladenačku Ane Ivanović, dolazeću Tee Bulović. Zar nije dosta za spas male Srbijice?
Deo svetlosti sa oreola slave lepih, koja ih obasjava, i mi želimo podeliti, zato toliko žudimo za njihovom blizinom.
Sreća po čovečanstvo što su ukusi različiti i što na koncu svako nađe onaj tip lepote koji smatra sebi prikladnim. Inače bi Homer bio stvarno uvek u pravu kad je rekao da se svi ratovi vode zbog žena.
Kako samo traženje lepote, a pogotovo njeno kreiranje, proizvodi u čoveku uzvišena osećanja, to običnim smrtnicima ostaje da lepotu traže u najrazličitijim oblicima života i ljudske delatnosti. Kao i sreća, to nam u određenom vremenu pruža osećaj punoće, smisla življenja, orgastičkog zadovoljstva.
Ružnoća, destrukcija, izvitopereni oblici prirode, koji preživljavaju zahvaljujući tehnološkom napretku čovečanstva, ratovi, etnička čišćenja u ime vere, nacije ili sopstvene slabosti, ponekad se čine kao preovlađujući oblik ponašanja koji čovečanstvo gura u ambis nestanka. Da li nas je vizionarski hteo podučiti Fjodor Mihajlovič kad nam je poručio da će lepota spasiti svet? Da li nam je rekao da se aktivno uključimo u stvaranje, odbranu i zaštitu lepote, a mi lezilebovići i lenštine okrivljujemo ga što nam na tacni nije izneo i kad će to lepota spasiti svet. Znajući da je baćuška pisao feljtone iz dana u dan, uvek u dugovima i žurbi, nije nam stigao još i datum da napiše...
/mis-elixir.blogspot.com/

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.