Незамењив услов за образовање на срцу иу молитви је преуспенииа пажња. Особа мора у потпуности да искористе пажњу како би се скренула ум његовом срцу, а затим да га уздижу ка Богу. Пажња помаже особа концентришу потпуно на њихову жељу да се појави пред Господом и испуњавају своје споразуме.
Ово посвећеност аскетски традицији је позван трезвеност или посматрање ума. Трезвеност је неопходно да се моле за испуњење прва и највећа заповест - да волимо Бога. Она прати сваки покрет ума и срца, да скрене човека ка Господу у потпуности иу складу са Његовом Духу. Господ љубоморна жели све било савршено са људском срцу. И зато што је хришћанин од почетка дана са својим целини бити увучена у Бога. Он поставља пажњу ума у срцу и прати све њихове мисли и осећања у лице Господа.
"Оштре речи" Свето писмо у срцу пророчке позива "страхопоштовања".
Као дан Педесетнице, прво дувао јак ветар са неба, па тек онда излије
Духа Светога "на свако тело", тако да је сада духовно узбуђење нам
показује ново срце, а не камену, али осетљива, способан да прихвати дар
Светога Педесетнице. Такво срце тако драгоцен Господу, да сваки позив или његова молитва црта све нашу пажњу и шаље га назад своју милост.
Ови циљеви и тежи добровољно подвизание у себе прекора. Строго се судећи, долази до дробљење и прикупља све свој ум у срце. И само после тога он може викати: "свим срцем" Господа и прихватити га за опроштај. Тако је носио трезвеност и брану на свим лукавих начина на који је непријатељ људске расе може да продре у срце верника.
Пажња верник у молитви, такође назива пажња молитве мора бити праћен уздржаност и стрпљење. Они спречавају расипање ума и задржи нетакнута молитви ствар.
Али сама молитва, формирана у православној традицији, који се састоји у
кратком позива, име Господње, помаже да се постигне овај циљ: "Господе
Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме."
Први део овог молитве садржи признање вере у божанској природи Христа, и у целој Светој Тројици.
Други део, "смилуј се на мене" - Ово признање молитве, признавање оф
тхе Фалл (опште и личне), грешности и потребу за искупљење. Оба дела: исповедања вере и покајања, молитве - молитве дају пуноћу и смисао.
И ова кратка Исус Молитва уздиже изнад свега уста. Она је тада одвија у уму, и, коначно, по милости ума спушта у дубине људског срца. И зато ова молитва се зове паметан или срца.
Стално зове име Христа, и фокусирање ума на речима молитве, ми стварамо у душу сталном молитвеном расположењу.
Дакле, молитва постаје природан начин људског постојања, одеће његове
душе и његово срце је спонтана реакција на било којој појави духовног
света. Ове ствари ментално стање је од посебног значаја у часу смрти.
Аскетски подвиг молитве није ништа друго него припрема до краја нашег
земаљског живота, тако да рођење верника у небеском животу било могуће,
безболан и безбедан.
Тхе Десцент, "урањање", ума у људском срцу не може постићи вештачким техникама, као што положају тела и контролисаног дисање.
Несумњиво, ове технике нису без предности, али се може користити само
као помоћ у раним фазама духовног живота, под будним оком духовног
водича, а у присуству правог смирења предузму прве кораке студента. Најважнији фактор је спајање ума са срцем је Божија милост.
Често међу неписмених нашег доба доминирају разне грешке, што је довело
до конфузије Исусове молитве на будистичке праксе јоге са
трансценденталне "медитације" и других источних струја. Међутим, сличност међу њима је само површно и ограничена на најнижи ниво.
Основна разлика између хришћанства и других религија је да је Исус
Молитва је заснован на откровењу живих и личног Бога Свете Тројице. На осталим путевима не може бити приватна комуникација између Бога и верника.
У асцетицал праксе не-хришћанског Истока постоје технике менталног
одреда из свих животне средине и пролазног реалности са циљем спајања
човека са безлична Апсолутна, што, према њиховом учењу, он је некада био
један ентитет, али онда се оградио од њега, пате уништење и корупције
за улазак у променљиво и разноврсна живот овог века. Ови уређаји су егоцентрични и на основу воље човека. Они су чисто рационална природа и ни на који начин не укључују срце. У овом аскетског учења људи жељни да се врате у безлични и свеобухватна Апсолутно почетак и повежите се на њу. Он жели да за своју душу (Атман) у безлични океану Универзалне Апсолута.
Да би се то постигло, аскета из источних верских учења треба одрећи
свих страсти и од било које врсте промене у свом животу пролазном и
уронити себе у апстрактном менталном царству чистог бића. Ово се постиже кроз негирање и одрицање од свог "ја". Коришћењем ове технике особа размишља нема бога осим себе. Срце ни на који начин укључени у овим процесима. У Унипасхадах нема запис тог поноса представља препреку за духовног савршенства и скромности - врлину. Свеукупно гледано, напредак на путу култивације у потпуности зависи од жеље човека. Ова вежба није позитивна компонента штедње као стицање вишег живота, извор који је само Бог Откривења.
Вештачка одред од спољног света, увео будизма, чак иу својим
најплеменитијих манифестација, није нико други него најбезначајнијег део
целе афере.
Постоји опасност да ума, голи у "стављање ван таму", укључили себе,
дивећи њен светао, али лепоту створио, и да ће "служити створење уместо
Створитеља." А онда, по речима Господњим: "Јер човек је гори него први ... последњи."
Стога, није Источно учење је учење о Богу, али доктрина човека око себе. То не превазиђу границе у створеном свету и сеже до оригиналног суштини Живог Бога Откривења.
И тако, иако је могуће претпоставити да такве технике могу олакшати
процес релаксације или погорша ментално или људску интелигенцију, не
заборавите да је "рођен од тела, тело је" и "не може угодити Богу."
Оригинални "одлагање" ума, односно његов одрицање од свих телесних
осећања међу видљивих и пролазних компоненте овог мира је постигнут на
природан начин у јеку покајања. Срце бол је рођен у благодати покајања, не само скида окове ума покварен свет, али га уздиже до невидљивог и вечно.
Дакле, као што смо управо приметио, "одлагање" је само прва половина
процеса који се односи на људском фактору на нивоу створеног бића. Тада душа је одевен у хришћанству је одевен у Божијој милости, постаје кључ за живот бесмртни.
Многи воскхосцхаиутсиа Буда и упоредите га Христу.
У исто време кажу да Буда, показујући самилост за људске беде, вербално
учио људе могућности и начине да напусте своје страсти и патње, а не да
их осетим.
Једини-Сина Божијег, Христа, његова страст, његова смрт на крсту и
васкрсењу добровољног и невиног страдања прихватили и претвара га у
средство изражавања Његове савршене љубави. Ова љубав је излечио своју креацију са тешким бременом првобитног греха и од ње створио нову креацију "."
И зато што је патња је толико важно у случају молитве, јер његово
присуство је знак да је подвижник је у близини правом и светом путу
љубави према Господу. Лице изражава ову љубав у молитви.
Стога, молитва је чин љубави. Када се молимо, то значи да волимо Бога. Ако волимо Бога, ми се молимо. Интензитет молитве је, и због наше љубави према Господу. И зато што је свети Бог Силван идентификује меморију молитвом и светим оцима називају заборав Бога тешке страсти. Када смо се удари страшћу, можемо доћи у коштац са тим, позива име Бога. И више смо се понизимо, позивајући се на Господа да нам помогне, јачи постаје непријатеља и победи. Ако заборавимо Бога, непријатељ нас удари у срце. То је управо зато што су Оци називају заборављену велику страст Бога.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.