Iz ugla psihologa: Šta ti jedeš, a šta jede tebe?

Šta nas sve jede u današnje vreme?

Ne znam ko je autor misli koje ovih dana kruže Fejsbukom – ali ko god da je, svaka mu čast: „Zdrav život nije zagarantovan ako pazite šta jedete. Važnije je da pazite šta jede vas.“

Ima naravno istine u tome da zdravlje na usta ulazi. Važno je šta , kad i koliko jedemo. Ali, jednako važno, ako ne i važnije, je da ne dozvolimo da nešto „jede“ nas. Na prvom mestu je tu, nećete verovati – stres! Previše stresa iscrpljuje, slabi organizam i imuni sistem. I tada postajemo podložniji raznim bolestima i teže nam je da se oporavimo i iscelimo.

Ono što takođe može da nas „jede“ su:

• Loši, nezadovoljavajući odnosi sa drugim ljudima.
• Neiskrenost prema sebi i drugima.
• Neizgovorene reči i neiskazana osećanja.
• „Energetski vampiri“, ili, da se lepše ali i pravilnije izrazim, ljudi koji ne poštuju naše granice.
• Prečesto govorenje DA kada mislimo i osećamo NE.
• Uporno pokušavanje da život živimo po nekim pravilima koja nisu naša, autentična.
• Previše truda da budemo (lepši, mršaviji, pametniji, uspešniji, produktivniji, zanimljiviji, savršeniji), umesto da samo budemo. Najbolji mogući mi u ovom trenutku.
• Nedovoljno odmaranja i vremena posvećenog sebi.
• Nedovoljno uživanja, zadovoljstva i smeha.
• Previše brige i zabrinutost kao način razmišljanja.
• Previše kritičnosti, prema sebi i drugima.
• Previsoka očekivanja, od sebe i drugih.
• Premalo ljubaznosti, pažnje i lepih gestova, upućenih sebi i drugima.

Sve ovo nas „jede“, troši energiju i iscrpljuje. I logično, ako je prečesto i preintenzivno, narušava zdravlje. Fizičko i mentalno. Zato je, pored vođenja računa o tome šta, kad i koliko jedemo (i uživanja u hrani!), izuzetno važno da vodimo računa o tome šta, kad i koliko jede nas. I još važnije- preduzimanje koraka da se uzroci „jeda“ otklone.

Jelena Pantic via www.vitkigurman.com

Izvor