Praznik za koji malo ko zna - Šta je Bogorodičin pojas?
Osim ako ne proslavljate krsnu slavu ili
poznajete nekoga ko je slavi verovatno ne znate da Srpska pravoslavna
crkva danas obeležava jedan veoma neobičan praznik – Bogorodičin pojas.
Priča iza ovog praznika još je neobičnija.
Reč je o prazniku posvećenom jednoj od hrišćanskih relikvija – pojasu
koji je, po predanju, pripadao majci Isusa Hrista – Bogorodici Mariji.
Pojas je isplela, od kamilje dlake sama Bogorodica. Priča kaže da je nakon njene smrti, Sveti Toma je u grobu pronašao samo pojas – sve što je od Bogorodice ostalo nakon njenog uspenja i čuvao ga je kao relikviju do kraja života.
I sam pojas je imao zanimljivu istoriju – U prvim vekovima čuvan je u Jerusalimu, da bi u 4. veku bio prenet u Kapadokiju. Potom je stavljen u zlatni kovčeg i donet u Carigrad gde nije vađen sve do vremena Lava Mudrog.
Tada je, prema predanju izlečio caricu Zoi kojoj tadašnji lekari nisu mogli da pronađu leka, a ona je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici zlatnim koncem izvezla ceo pojas koji je tako dobio svoj današnji izgled.
Polaganje pojasa Presvete Bogorodice se kao zvaničan crvkeni praznik proslavlja od sredine 12. veka.
U našim krajevima ovaj neobični praznik najviše poštuju žene i parovi koji ne mogu da imaju dece. Oni na današnji dan odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici jer se veruje da će im molitve doneti potomstva. Ima i onih koji ovaj praznik proslavljaju kao krsnu slavu.
U 14. veku sudbina Bogorodičinog pojasa preplela se sa sudbinom našeg naroda. Naime, relikvija je dospela u posed kneza Lazara koji ju je brižno čuvao. Upravo je srpski vladar bio taj koji je pojas, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio hilandarskom manastiru Vatoped.
Pojas se i danas tamo nalazi, predstavlja najveću dragocenost Svete Gore i ujedno jedinu relikviju sačuvanu iz Bogorodičinog života.
Pojas je isplela, od kamilje dlake sama Bogorodica. Priča kaže da je nakon njene smrti, Sveti Toma je u grobu pronašao samo pojas – sve što je od Bogorodice ostalo nakon njenog uspenja i čuvao ga je kao relikviju do kraja života.
I sam pojas je imao zanimljivu istoriju – U prvim vekovima čuvan je u Jerusalimu, da bi u 4. veku bio prenet u Kapadokiju. Potom je stavljen u zlatni kovčeg i donet u Carigrad gde nije vađen sve do vremena Lava Mudrog.
Tada je, prema predanju izlečio caricu Zoi kojoj tadašnji lekari nisu mogli da pronađu leka, a ona je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici zlatnim koncem izvezla ceo pojas koji je tako dobio svoj današnji izgled.
Polaganje pojasa Presvete Bogorodice se kao zvaničan crvkeni praznik proslavlja od sredine 12. veka.
U našim krajevima ovaj neobični praznik najviše poštuju žene i parovi koji ne mogu da imaju dece. Oni na današnji dan odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici jer se veruje da će im molitve doneti potomstva. Ima i onih koji ovaj praznik proslavljaju kao krsnu slavu.
Pojas se održao do današnjih dana
Bogorodičin
pojas je uprkos starosti, premeštanjima i povremenim krađama ostao
sačuvan sve do današnjih dana. Svetinja se više puta delila na delove i
nalazila u raznim zemljama, za nju su ratovali i nosili je sa sobom u
bitke kao garant pobede.
Pojas se nalazio u Carigradu sve do 12. veka kada je
posle poraza cara Isaka od bugarskog cara Asama 1185. godine ukraden i
prenesen u Bugarsku.
U 14. veku sudbina Bogorodičinog pojasa preplela se sa sudbinom našeg naroda. Naime, relikvija je dospela u posed kneza Lazara koji ju je brižno čuvao. Upravo je srpski vladar bio taj koji je pojas, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio hilandarskom manastiru Vatoped.
Pojas se i danas tamo nalazi, predstavlja najveću dragocenost Svete Gore i ujedno jedinu relikviju sačuvanu iz Bogorodičinog života.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.