8.9. Дан Усуда и Суђаја
Суђаје, суђенице, рожанице или рођенице су натприродна женска бића из старе словенске вере која одређују судбину новорођеног детета. Ова митолошка бића судбине познају скоро сви Словени, мада под мало другачијим именима.
Суђајама наређује Усуд. Према српским народним проповеткама, Усуд је бог који је сваки дан живео живот на другачији начин. Некад је био богат и живео у изобиљу, док је другим данима био сиромашан. Постојале су огромне разлике у начину живота на који је живео. Веровало се да какав живот живи Усуд на дан када је дете рођено, таква ће бити судбина том детету.
Можемо рећи да оно што су Род и Рожанице код источнословенских народа, то су Усуд и Суђаје код јужнословенских.
Празник Усуса и Суђаја (Рода и Рожаница или Рођеница) обележавају углавном Руси и Украјинци, па смо датум слављења усвојили од њих.
23.9. Радгостов дан - јесења равноденвница
Јесења равнодневница – Радгостов дан је један од најбитнијих словенских родноверних празника.
Радгост је био врховно божанство града Ретре. Ретари су били словенски народ који је припадао племену Љутића и који је живео између река Одре и Лабе. Други назив за Ретру био је Радгошће, очигледно по богу Радгосту.
О овом божанству остало је неколико записа који сведоче о изгледу кипова, светилишта и обичаја који су се вршилу у светилишту. Такође, остале су сачуване фигуре из Ретре по којима знамо како је Радгост изгледао. Имао је лављу главу, на глави му је била птица (патка), у рукама је држао копље или штап, а на грудима је имао воловску главу као симбол или је држао у руци наслоњену на груди. Лавља глава доказује велику старост овог божанства будући да су последњи лавови нестали из Европе у време Александра Македонског. И поред тога што је Радгост имао ратничке атрибуте, он је био бог гостопримства. Треба нагласити да су Словени увек били гостољубиви и да је сваки гост био веома поштован и уважаван. Постоји веровање да је Радгост у једној руци држао хлеб и со, а у другој секиру. Хлеб и со су као знак добродошлице познати у целом словенском свету, а секира је значила да ће домаћин ако треба оружјем бранити свог госта.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.