Sanja Perić
Jupiter i Neptun su do kraja oktobra u opoziciji, a onda ponovo od aprila do jula 2016.
Ovo je izjava Martina Lutera Kinga da su "naše naučne moći nadmašile naše duhovne moći. Sada imamo navođene projektile i zalutale ljude". Ovo je ćutanje jer je veće dobro nekad prećutati nego lažno tešiti. Ovo je nemanje utehe i pregršt lažnog odobravanja, ohrabrenja u prazno.
I da li je ovo duboko razočarenje ili beskrajna nada? A "vera bez molitve da li je vera" (isto Martin Luter King)? A Dobro, koje ne čini dobro, da li može da bude dobro? Kako pozitivizam može da razboli psihu, znaju zatrovani ideologijama, filozofijama i religijama. Kako beznađe može da ubije svaku ambiciju i napredovanje znaju vrhunski talenti bez prebijene pare. Kako obrazovanje može da indoktrinira, a šarlatanstvo galoperski profitira, kako učenja mogu biti lažna, a pravo znanje da ostane bez promocije zna istorija. Zašto nam se čini da je tuđa trava zelenija pa idemo da se načisto pogubimo po belom svetu i onda umorni vratimo sa tek po nekim preživelim jedrom bez blaga. Ovo je “film o beznađu ili je to možda bila hronika Nepoznatog, jer tako se zvao čovjek ni živ ni mrtav ni pomorac..." I da li Džoni mora da ode i nestane sa lica zemlje u nekom Utrehtu, a Harms, da li je Harms od gladi morao da umre i mučenik po zatvorima postane? Jer ovaj aspekt prikazuje sve koji su zbog vere bivali proganjani, zatvarani, spaljivani. I Bruno i Galilej, is vi koji su do tajne verom dolazili a forme rušili, konvencije obarali. Ovaj aspekt je i ono kada vredni i stabilni umesto da pomognu talentovane što se dave sa talasima života i bujicom stvaralačkog koje takođe davi, postaju uvređeni njihovom genijalnošću pa ih svesno zaobilaze i ignorišu. Ovo je “pravda” što tera ljude na vešala i u bedu, ovo je zakon koji najjadnije baš ne štiti. Ovo je kolaps ekonomije, koja više ne može da se krije i taji. Ovo je neutoljiva žeđ za novcem kod jednih i bogatstvo samo na filmu kod drugih. Ovo su pare koje svakako sada prolaze kroz prste, ovo je pranje novca na veliko, ovo je nerealna ekonomija, deficit antidepresanata u apotekama, poremećaj sna, krađa sa useva, iz ambara, magacina, hangara, ovo su namešteni izbori, konkursi i namešteni ispiti. Ovo su krađe tuđih ideja, patenata i znanja bez poštene promocije autorstva jer je ovo narcizam takvih i njihovo samoljublje koje boljeg od sebe mrzi. Nezasluženi trijumfi koji proganjaju psihu do neurozisa i psihoza raznih.
Ovo je i sumnja, dilema, misao koja zavede, pojuri pa se otima kao divlji konj ali ako samo malo staneš da promisliš, pa još malo, a ti već tad ne stojiš nego toneš i već si odustao od prve misli, već si zaboravio zašto je bilo tako bitno jer nije, pa i nije istina uopšte, i zamalo da otruješ i sebe i druge, da prevariš i sebe i svet - jer istina je daleko. Istina je na dubinama koje niko ne želi da dotakne, na dnu patnje ludila današnjeg sveta koji se boga više ne boji, pa samim tim bogu i ne teži. Koji lupeta, smeta, zanoveta, koji trpa i pretrpava, koji tovari i baljezga, koji davi, truje i slama.
Zato, čak u ovoj apatičnoj tišini dok sve to vidiš ti se pritaji. Stani malo da te bujica i lažno dobro što zavodi šarenilom ne odnese. Pazi na sebe, na psihu svoju u kojoj vera živi. Jer biće bez vere je kao brod bez kormila koji se možda i ponosi brodolomima, al sve to je jedino sažaljenja vredna scena i balada o čoveku koji je bez vere ostao, a život proćerdao. Pa ne daj rečima da lako izlete. Ako vere u njih nemaš, razvodni ih i pusti da se vrate nazad i čekaj novi talas, dublji, istinitiji, onaj koji više vere ima, a sa verom hrabrost dobija. Što manje iz euforije, oduševljenja, pozitivizma, a više iz mira i hrabrosti.
Jer ovo je i vreme za veru u koju niko ne veruje, za prvi let balonom u koji ne beše niko verovao, za prvu projekciju Voza koji ulazi u stanicu gde se ljudi posklanjaše da ih voz sa platna ne pregazi. Ovo je čudo vere da dovede do uspeha baš onda kad se forme oslobodi, pravila, uverenja i konvencija, a najviše vezanosti za svoje znanje. Ovo je slučajno otkriće kada se nesvesno oslobodilo makar i takodje nesvesne žudnje za priznanjem, nagradom, slavom. Ovo su ogromna otkrića u raznim oblastima nauke. Ovo su otkrića koja donose reforme i menjaju konvencionalne viševekovne pristupe. Ovo je vreme kada će mnogi ostaviti diplome u stranu i početi da rade ono u šta stvarno jedino vere imaju. Ovo je i ludost (luda vera) takvih dok ih okolina gleda, i zavist iste okoline kada trijumfuju, no ne pecajte se, jer velike su ovde mreže lične sujete i lako je upecati se. Nastavi samo dalje, spašavaj ideje, dobra dela, daj, posveti se, jer od vere i optimizma u toj posvećenosti baš ništa ti sad drugo ne treba.
"Lud požive, mudar umre." - Servantes
Jupiter i Neptun su do kraja oktobra u opoziciji, a onda ponovo od aprila do jula 2016.
Ovo je izjava Martina Lutera Kinga da su "naše naučne moći nadmašile naše duhovne moći. Sada imamo navođene projektile i zalutale ljude". Ovo je ćutanje jer je veće dobro nekad prećutati nego lažno tešiti. Ovo je nemanje utehe i pregršt lažnog odobravanja, ohrabrenja u prazno.
I da li je ovo duboko razočarenje ili beskrajna nada? A "vera bez molitve da li je vera" (isto Martin Luter King)? A Dobro, koje ne čini dobro, da li može da bude dobro? Kako pozitivizam može da razboli psihu, znaju zatrovani ideologijama, filozofijama i religijama. Kako beznađe može da ubije svaku ambiciju i napredovanje znaju vrhunski talenti bez prebijene pare. Kako obrazovanje može da indoktrinira, a šarlatanstvo galoperski profitira, kako učenja mogu biti lažna, a pravo znanje da ostane bez promocije zna istorija. Zašto nam se čini da je tuđa trava zelenija pa idemo da se načisto pogubimo po belom svetu i onda umorni vratimo sa tek po nekim preživelim jedrom bez blaga. Ovo je “film o beznađu ili je to možda bila hronika Nepoznatog, jer tako se zvao čovjek ni živ ni mrtav ni pomorac..." I da li Džoni mora da ode i nestane sa lica zemlje u nekom Utrehtu, a Harms, da li je Harms od gladi morao da umre i mučenik po zatvorima postane? Jer ovaj aspekt prikazuje sve koji su zbog vere bivali proganjani, zatvarani, spaljivani. I Bruno i Galilej, is vi koji su do tajne verom dolazili a forme rušili, konvencije obarali. Ovaj aspekt je i ono kada vredni i stabilni umesto da pomognu talentovane što se dave sa talasima života i bujicom stvaralačkog koje takođe davi, postaju uvređeni njihovom genijalnošću pa ih svesno zaobilaze i ignorišu. Ovo je “pravda” što tera ljude na vešala i u bedu, ovo je zakon koji najjadnije baš ne štiti. Ovo je kolaps ekonomije, koja više ne može da se krije i taji. Ovo je neutoljiva žeđ za novcem kod jednih i bogatstvo samo na filmu kod drugih. Ovo su pare koje svakako sada prolaze kroz prste, ovo je pranje novca na veliko, ovo je nerealna ekonomija, deficit antidepresanata u apotekama, poremećaj sna, krađa sa useva, iz ambara, magacina, hangara, ovo su namešteni izbori, konkursi i namešteni ispiti. Ovo su krađe tuđih ideja, patenata i znanja bez poštene promocije autorstva jer je ovo narcizam takvih i njihovo samoljublje koje boljeg od sebe mrzi. Nezasluženi trijumfi koji proganjaju psihu do neurozisa i psihoza raznih.
Ovo je i sumnja, dilema, misao koja zavede, pojuri pa se otima kao divlji konj ali ako samo malo staneš da promisliš, pa još malo, a ti već tad ne stojiš nego toneš i već si odustao od prve misli, već si zaboravio zašto je bilo tako bitno jer nije, pa i nije istina uopšte, i zamalo da otruješ i sebe i druge, da prevariš i sebe i svet - jer istina je daleko. Istina je na dubinama koje niko ne želi da dotakne, na dnu patnje ludila današnjeg sveta koji se boga više ne boji, pa samim tim bogu i ne teži. Koji lupeta, smeta, zanoveta, koji trpa i pretrpava, koji tovari i baljezga, koji davi, truje i slama.
Zato, čak u ovoj apatičnoj tišini dok sve to vidiš ti se pritaji. Stani malo da te bujica i lažno dobro što zavodi šarenilom ne odnese. Pazi na sebe, na psihu svoju u kojoj vera živi. Jer biće bez vere je kao brod bez kormila koji se možda i ponosi brodolomima, al sve to je jedino sažaljenja vredna scena i balada o čoveku koji je bez vere ostao, a život proćerdao. Pa ne daj rečima da lako izlete. Ako vere u njih nemaš, razvodni ih i pusti da se vrate nazad i čekaj novi talas, dublji, istinitiji, onaj koji više vere ima, a sa verom hrabrost dobija. Što manje iz euforije, oduševljenja, pozitivizma, a više iz mira i hrabrosti.
Jer ovo je i vreme za veru u koju niko ne veruje, za prvi let balonom u koji ne beše niko verovao, za prvu projekciju Voza koji ulazi u stanicu gde se ljudi posklanjaše da ih voz sa platna ne pregazi. Ovo je čudo vere da dovede do uspeha baš onda kad se forme oslobodi, pravila, uverenja i konvencija, a najviše vezanosti za svoje znanje. Ovo je slučajno otkriće kada se nesvesno oslobodilo makar i takodje nesvesne žudnje za priznanjem, nagradom, slavom. Ovo su ogromna otkrića u raznim oblastima nauke. Ovo su otkrića koja donose reforme i menjaju konvencionalne viševekovne pristupe. Ovo je vreme kada će mnogi ostaviti diplome u stranu i početi da rade ono u šta stvarno jedino vere imaju. Ovo je i ludost (luda vera) takvih dok ih okolina gleda, i zavist iste okoline kada trijumfuju, no ne pecajte se, jer velike su ovde mreže lične sujete i lako je upecati se. Nastavi samo dalje, spašavaj ideje, dobra dela, daj, posveti se, jer od vere i optimizma u toj posvećenosti baš ništa ti sad drugo ne treba.
"Lud požive, mudar umre." - Servantes
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.