Sve je
funkcionisalo sjajno punih dvadeset godina. Bog na nebu, muž na poslu,
žena u kuhinji. Deca su već završila i srednju školu i upisala
fakultete. A onda je, tog kobnog tridesetog decembra u Jeleni nešto
kvrcnulo i ona je naprasno odlučila da neće spremati ni sarmu ni rusku
salatu. Ovo ne bi bilo ništa strašno da nisu u pitanju bila jela bez
kojih se Nova godina ne može ni zamisliti.
Uzalud preklinjanja muževljeva i detinja da promeni svoju oduku. Jelena je ostala nepokolebljiva. Nije vredelo ni što su pozvali hitnu pomoć da je pregleda, misleći da joj nije dobro. Sa njom je fizički sve bilo u najboljem redu, samo se u glavi nešto pomerilo za nijansu, tek toliku da iskoči iz redovnog koloseka.
„Dobro“, pomislio je njen muž, Zoran Jovanović, „pa šta sad. Ne moramo baš za svaki doček da jedemo sarmu i rusku salatu. Biće dosta i ove tri kile pečenja, turšija, ajvar, bela čorba, prebranac, pihtije, dve torte i sedam vrsta sitnih kolača. Preživećemo valjda nekako.“
Međutim, 31.12. odmah iza ponoći, desilo se nešto neverovatno: Nova godina nije došla! Posle 31. decembra, počeo je 32. U državi je ubrzo proglašeno vanredno stanje. Vojska, policija, kontrolori GSP-a i putari koje je ovo veoma iznenadilo, podignuti su u najviši stepen borbene gotovosti. Ali uprkos svim merama, nakon 32. decembra počeo je 33. Posle njega, logično, i 34. Januar nikako nije dolazio, kao unuci kod babe i dede čim malo porastu. Unuci, ne baba i deda.Gde ste uopšte videli da babe i dede rastu, osim u predelu ušiju?
U strahu da se ne otkrije uzrok ove natprirodne pojave, Zoran Jovanović je danima preklinjao svoju ženu da smota makar nekoliko sarmica i napravi kilo ruske salate, tek da se najzad završi stara i počne nova godina. Ljaga koja bi pala na njihovu porodicu kada bi se za ovo saznalo bila bi neizbrisiva kolenima unazad i unapred. Ali avaj, ona nije htela ni da čuje. Obećavao joj je Kule i druge gradove. Uzalud. Ništa nije vredelo.
A onda se dogodilo nešto još neverovatnije: Zoran Jovanović, tradicionalni suprug, 42. decembra zasukao je rukave i uzeo glavicu kupusa u svoje ruke. Uz dosta muke, jer svaki početak je težak, sam je zavio nekoliko sarmi i uz mnogo fleka od majoneza i buljuke izgaženih zrna graška svuda po podu, spremio punu činiju ruske salate.
Ujutru je svanuo prvi januar nove godine. Sve se vratilo u normalu. Vojska, policija, putari i kontrolori su najzad mogli da prekinu sa stalnim dežurstvima. Porodica Jovanović nikada nikome nije pričala o ovome. Jelena Jovanović je i dan danas tradicionalna domaćica koja sve radi u skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom. Ima rupu u pamćenju i ne seća se zašto je te godine decembar trajao 42 dana.
Zoran Jovanović se takođe ne seća kako se prave sarma i ruska salata. A i zašto bi?
Foto: theglutenfreespouse
Preuzeto sa Nadlanu.com
Uzalud preklinjanja muževljeva i detinja da promeni svoju oduku. Jelena je ostala nepokolebljiva. Nije vredelo ni što su pozvali hitnu pomoć da je pregleda, misleći da joj nije dobro. Sa njom je fizički sve bilo u najboljem redu, samo se u glavi nešto pomerilo za nijansu, tek toliku da iskoči iz redovnog koloseka.
„Dobro“, pomislio je njen muž, Zoran Jovanović, „pa šta sad. Ne moramo baš za svaki doček da jedemo sarmu i rusku salatu. Biće dosta i ove tri kile pečenja, turšija, ajvar, bela čorba, prebranac, pihtije, dve torte i sedam vrsta sitnih kolača. Preživećemo valjda nekako.“
Međutim, 31.12. odmah iza ponoći, desilo se nešto neverovatno: Nova godina nije došla! Posle 31. decembra, počeo je 32. U državi je ubrzo proglašeno vanredno stanje. Vojska, policija, kontrolori GSP-a i putari koje je ovo veoma iznenadilo, podignuti su u najviši stepen borbene gotovosti. Ali uprkos svim merama, nakon 32. decembra počeo je 33. Posle njega, logično, i 34. Januar nikako nije dolazio, kao unuci kod babe i dede čim malo porastu. Unuci, ne baba i deda.Gde ste uopšte videli da babe i dede rastu, osim u predelu ušiju?
U strahu da se ne otkrije uzrok ove natprirodne pojave, Zoran Jovanović je danima preklinjao svoju ženu da smota makar nekoliko sarmica i napravi kilo ruske salate, tek da se najzad završi stara i počne nova godina. Ljaga koja bi pala na njihovu porodicu kada bi se za ovo saznalo bila bi neizbrisiva kolenima unazad i unapred. Ali avaj, ona nije htela ni da čuje. Obećavao joj je Kule i druge gradove. Uzalud. Ništa nije vredelo.
A onda se dogodilo nešto još neverovatnije: Zoran Jovanović, tradicionalni suprug, 42. decembra zasukao je rukave i uzeo glavicu kupusa u svoje ruke. Uz dosta muke, jer svaki početak je težak, sam je zavio nekoliko sarmi i uz mnogo fleka od majoneza i buljuke izgaženih zrna graška svuda po podu, spremio punu činiju ruske salate.
Ujutru je svanuo prvi januar nove godine. Sve se vratilo u normalu. Vojska, policija, putari i kontrolori su najzad mogli da prekinu sa stalnim dežurstvima. Porodica Jovanović nikada nikome nije pričala o ovome. Jelena Jovanović je i dan danas tradicionalna domaćica koja sve radi u skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom. Ima rupu u pamćenju i ne seća se zašto je te godine decembar trajao 42 dana.
Zoran Jovanović se takođe ne seća kako se prave sarma i ruska salata. A i zašto bi?
Foto: theglutenfreespouse
Preuzeto sa Nadlanu.com
Četvrtak, 26. dec 2013. u 20:53
Sarma, sarma, e pa šta je (novogodišnja bajka)
Jelena
Jovanović, poštena žena, naša tipična domaćica, uvek je sve radila u
skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom: svakog dana je
kuvala supu ili čorbu i bar jedno jelo, vikendom je uz to još išla na
pijacu, pravila kolače i tresla tepihe, a ono malo slobodnog vremena je
posvećivala porodici i kućnim poslovima. Porodica i kuća su joj bile na
prva dva mesta ili, tehnički, na prvom, koje su delile ravnopravno.
Uzalud preklinjanja muževljeva i detinja da promeni svoju oduku. Jelena je ostala nepokolebljiva. Nije vredelo ni što su pozvali hitnu pomoć da je pregleda, misleći da joj nije dobro. Sa njom je fizički sve bilo u najboljem redu, samo se u glavi nešto pomerilo za nijansu, tek toliku da iskoči iz redovnog koloseka.
„Dobro“, pomislio je njen muž, Zoran Jovanović, „pa šta sad. Ne moramo baš za svaki doček da jedemo sarmu i rusku salatu. Biće dosta i ove tri kile pečenja, turšija, ajvar, bela čorba, prebranac, pihtije, dve torte i sedam vrsta sitnih kolača. Preživećemo valjda nekako.“
Međutim, 31.12. odmah iza ponoći, desilo se nešto neverovatno: Nova godina nije došla! Posle 31. decembra, počeo je 32. U državi je ubrzo proglašeno vanredno stanje. Vojska, policija, kontrolori GSP-a i putari koje je ovo veoma iznenadilo, podignuti su u najviši stepen borbene gotovosti. Ali uprkos svim merama, nakon 32. decembra počeo je 33. Posle njega, logično, i 34. Januar nikako nije dolazio, kao unuci kod babe i dede čim malo porastu. Unuci, ne baba i deda.Gde ste uopšte videli da babe i dede rastu, osim u predelu ušiju?
U strahu da se ne otkrije uzrok ove natprirodne pojave, Zoran Jovanović je danima preklinjao svoju ženu da smota makar nekoliko sarmica i napravi kilo ruske salate, tek da se najzad završi stara i počne nova godina. Ljaga koja bi pala na njihovu porodicu kada bi se za ovo saznalo bila bi neizbrisiva kolenima unazad i unapred. Ali avaj, ona nije htela ni da čuje. Obećavao joj je Kule i druge gradove. Uzalud. Ništa nije vredelo.
A onda se dogodilo nešto još neverovatnije: Zoran Jovanović, tradicionalni suprug, 42. decembra zasukao je rukave i uzeo glavicu kupusa u svoje ruke. Uz dosta muke, jer svaki početak je težak, sam je zavio nekoliko sarmi i uz mnogo fleka od majoneza i buljuke izgaženih zrna graška svuda po podu, spremio punu činiju ruske salate.
Ujutru je svanuo prvi januar nove godine. Sve se vratilo u normalu. Vojska, policija, putari i kontrolori su najzad mogli da prekinu sa stalnim dežurstvima. Porodica Jovanović nikada nikome nije pričala o ovome. Jelena Jovanović je i dan danas tradicionalna domaćica koja sve radi u skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom. Ima rupu u pamćenju i ne seća se zašto je te godine decembar trajao 42 dana.
Zoran Jovanović se takođe ne seća kako se prave sarma i ruska salata. A i zašto bi?
Foto: theglutenfreespouse
Četvrtak, 26. dec 2013. u 20:53
Sarma, sarma, e pa šta je (novogodišnja bajka)
Jelena
Jovanović, poštena žena, naša tipična domaćica, uvek je sve radila u
skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom: svakog dana je
kuvala supu ili čorbu i bar jedno jelo, vikendom je uz to još išla na
pijacu, pravila kolače i tresla tepihe, a ono malo slobodnog vremena je
posvećivala porodici i kućnim poslovima. Porodica i kuća su joj bile na
prva dva mesta ili, tehnički, na prvom, koje su delile ravnopravno.
Uzalud preklinjanja muževljeva i detinja da promeni svoju oduku. Jelena je ostala nepokolebljiva. Nije vredelo ni što su pozvali hitnu pomoć da je pregleda, misleći da joj nije dobro. Sa njom je fizički sve bilo u najboljem redu, samo se u glavi nešto pomerilo za nijansu, tek toliku da iskoči iz redovnog koloseka.
„Dobro“, pomislio je njen muž, Zoran Jovanović, „pa šta sad. Ne moramo baš za svaki doček da jedemo sarmu i rusku salatu. Biće dosta i ove tri kile pečenja, turšija, ajvar, bela čorba, prebranac, pihtije, dve torte i sedam vrsta sitnih kolača. Preživećemo valjda nekako.“
Međutim, 31.12. odmah iza ponoći, desilo se nešto neverovatno: Nova godina nije došla! Posle 31. decembra, počeo je 32. U državi je ubrzo proglašeno vanredno stanje. Vojska, policija, kontrolori GSP-a i putari koje je ovo veoma iznenadilo, podignuti su u najviši stepen borbene gotovosti. Ali uprkos svim merama, nakon 32. decembra počeo je 33. Posle njega, logično, i 34. Januar nikako nije dolazio, kao unuci kod babe i dede čim malo porastu. Unuci, ne baba i deda.Gde ste uopšte videli da babe i dede rastu, osim u predelu ušiju?
U strahu da se ne otkrije uzrok ove natprirodne pojave, Zoran Jovanović je danima preklinjao svoju ženu da smota makar nekoliko sarmica i napravi kilo ruske salate, tek da se najzad završi stara i počne nova godina. Ljaga koja bi pala na njihovu porodicu kada bi se za ovo saznalo bila bi neizbrisiva kolenima unazad i unapred. Ali avaj, ona nije htela ni da čuje. Obećavao joj je Kule i druge gradove. Uzalud. Ništa nije vredelo.
A onda se dogodilo nešto još neverovatnije: Zoran Jovanović, tradicionalni suprug, 42. decembra zasukao je rukave i uzeo glavicu kupusa u svoje ruke. Uz dosta muke, jer svaki početak je težak, sam je zavio nekoliko sarmi i uz mnogo fleka od majoneza i buljuke izgaženih zrna graška svuda po podu, spremio punu činiju ruske salate.
Ujutru je svanuo prvi januar nove godine. Sve se vratilo u normalu. Vojska, policija, putari i kontrolori su najzad mogli da prekinu sa stalnim dežurstvima. Porodica Jovanović nikada nikome nije pričala o ovome. Jelena Jovanović je i dan danas tradicionalna domaćica koja sve radi u skladu sa svojim patrijarhalnim vaspitanjem i tradicijom. Ima rupu u pamćenju i ne seća se zašto je te godine decembar trajao 42 dana.
Zoran Jovanović se takođe ne seća kako se prave sarma i ruska salata. A i zašto bi?
Foto: theglutenfreespouse
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.