Молитва ВАВЕДЊУ Пресвете Богородице у храм
О, Пресвета Дјево, Царице небеса и земље, пре свих векова изабрана
Невесто Божија, Која си у последња времена дошла у храм законски, ради
обручења са Небеским Жеником! Ти си напустила народ Свој и дом оца
Својега, да би Себе принела Богу као жртву чисту и непорочну, и прва
дала обећање свагдашње девствености. Подари и нама да се у све дане
живота свога сачувамо у девствености,
целомудрију и страху Божијем, да будемо храмови Духа Светога, и изнад
свега, помози свима који у обитељима живе и који су се обручили на
служење Богу да Те подражавају, да своје животе проводе у чистоти
девствености, од младости носећи благи и лаки јарам Христов и чувајући
своје свето обећање. Ти, Пречиста, Која си све дане Своје младости
провела у храму Господњем, далеко од саблазни овога света, у непрестаном
молитвеном бдењу и у сваком уздржању, душевном и телесном, помози и
нама да одбијемо сва искушења непријатељска која долазе од тела, света и
ђавола, долазећи на нас од младости наше, и да их победимо молитвом и
постом. Ти, Која си у храму Господњем с ангелима обитавала, украсила си
се свим врлинама, а посебно смирењем, чистотом и љубављу и достојно си
се одгајила, како би била спремна да телесно у Себе примиш несместивог
Логоса Божијег. Удостој и нас, захваћене гордошћу, неуздржањем и
лењошћу, да се обучемо у свако савршенство духовно, да сваки од нас уз
Твоју помоћ припреми брачну одежду своје душе и јелеј добрих дела, како
не бисмо наги и неспремни пошли у сусрет нашем Бесмртном Женику и Твом
Сину, Христу Спаситељу и Богу нашем, него да нас са мудрим дјевама прими
у рајске обитељи, и да нас тамо удостоји да са свима светима увек
славимо и прослављамо свесвето Име Оца и Сина и Светога Духа и Твоје
милосрдно заступање, сада, и свагда, и у векове векова. Амин.
Молитва друга ВАВЕДЊУ Пресвете Богородице у храм
Коме ћу завапити, и коме ћу у својој невољи притећи, ако не Теби, Царице Небеса? Ко ће чути мој плач, и уздахе моје примити, ако не Ти, Пренепорочна, Надо хришћана и Уточиште нас, грешника? Ко ће нас, осим Тебе, у несрећама нашим заштитити? Услиши јецаје моје и приклони ухо Своје ка мени, Владичице и Мајко Бога мојега! Не презри онога што тражи Твоју помоћ, и не одбаци мене грешног, Царице Небеска! Научи ме да извршавам вољу Сина Твојега и подари ми жељу да свагда следим Његове заповести. Не одступај од мене због мог роптања у болести, раду и недаћама, него остани Мати и Покровитељка мени, малодушном, Царице моја Преблага и Усрдна Заступнице! Својим заступањем покриј моја прегрешења, заштити ме од видљивих и невидљивих непријатеља, умекшај срца оних, што ми смишљају зло и загреј их љубављу Христовом. Мени пак немоћном подари Твоју свемоћну помоћ да победим своје грешне навике како бих, очишћен покајањем и следећи врлински живот, у заједништву са светом Црквом провео све остале дане мог земног туђиновања. Стани испред мене, Надо свих хришћана, у часу окончања мога и укрепи моју веру у тешком и самртном часу. Приликом мог одласка узнеси за мене, многогрешног у овом животу, Твоје свемоћне молитве, да би ме Господ оправдао и учинио причасником Својих бесконачних радости. Амин.
Коме ћу завапити, и коме ћу у својој невољи притећи, ако не Теби, Царице Небеса? Ко ће чути мој плач, и уздахе моје примити, ако не Ти, Пренепорочна, Надо хришћана и Уточиште нас, грешника? Ко ће нас, осим Тебе, у несрећама нашим заштитити? Услиши јецаје моје и приклони ухо Своје ка мени, Владичице и Мајко Бога мојега! Не презри онога што тражи Твоју помоћ, и не одбаци мене грешног, Царице Небеска! Научи ме да извршавам вољу Сина Твојега и подари ми жељу да свагда следим Његове заповести. Не одступај од мене због мог роптања у болести, раду и недаћама, него остани Мати и Покровитељка мени, малодушном, Царице моја Преблага и Усрдна Заступнице! Својим заступањем покриј моја прегрешења, заштити ме од видљивих и невидљивих непријатеља, умекшај срца оних, што ми смишљају зло и загреј их љубављу Христовом. Мени пак немоћном подари Твоју свемоћну помоћ да победим своје грешне навике како бих, очишћен покајањем и следећи врлински живот, у заједништву са светом Црквом провео све остале дане мог земног туђиновања. Стани испред мене, Надо свих хришћана, у часу окончања мога и укрепи моју веру у тешком и самртном часу. Приликом мог одласка узнеси за мене, многогрешног у овом животу, Твоје свемоћне молитве, да би ме Господ оправдао и учинио причасником Својих бесконачних радости. Амин.
Срећан празник драга браћо и сестре Ваведење Пресвете Богородице!
Тропар, глас 4. Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег промисла!
Кондак, глас 4. Најчистији храм Спаситељев, најскупљи дворац и Дјева, свештена ризница Божије славе, данас се уводи у дом Господњи, уводећи заједно благодат која је у божанском Духу. Њу песмама славе Божји Анђели, јер је она стан небески.
Ваведење Пресвете Богородице
Велики празник слави данас сав православни хришћански свет. Благоволењем преблагог Бога на данашњи дан отпочело ј е искупљење целог човечанског рода. Данас је у храм божији доведена дева Марија и тиме је предназначен и скори долазак Спаситеља света, па зато нека се радује данас небо и земља, јер ево је Господ помиловао народ свој. Царица анђела и људи, госпођа света, слава мученика и Апостола, данас је уведена у свјатаја свјатих и посвећена Богу на службу.
Чудесно је зачеће деве Марије, свето је њено рођење но од свега је чудеснији и несравњено светији, њен спасоносни улазак у свјатаја свјатих јерусалимског храма. Трогодишња дева као чисти брилијант, добровољно се приноси Богу, који ју је позвао још пре створења света и ово је највећа жртва која је дотле принесена Богу. Соломонов храм, у коме је пречиста дева посвећена Богу био је најдивнији храм у свету, но шта је његова красота и величина, шта његово богатство и велељепије према слави и достојанству деве Марије, која се удостојила да буде храм Спаситеља света, Сина Божијег, оваплоћеног Бога?
У храму Соломоновом било је девет ствари, које су биле најсветије. Прво је био седмокраки свећњак са 7 осветљења; друго трапеза освећених хлебова; треће златно кадилиште, са кога се тамјан палио; четврто златни суд, у коме је била мана; пето две таблице, које је Мојсеј добио на брду синајском и на којима су биле десет заповести; шесто жезал Аронов који је чудесно процветао; седмо кивот у коме су биле таблице; осмо Херувими који су осветља вали место где су се приносиле жртве умилостивљења и девето најсветији део храма, који се звао светиња над светињама . Сви ови предмети, били су праслика Богомајке, јер онај је седмокраки свећњак седам дарова Светога Духа, са којима је од ране младости светлила. Она је животодавна трпеза, хлеб живота. Она је златно кадилиште, које је хранило у себи огањ божанства. Она је златни суд од мане, у којој је била небеска мана - Христос Спаситељ. Она је таблица закона, која је носила оваплоћени закон, Слово Божије. Она је чудесно процветани жез а л који је цветао цветом бесмртности. Она је кивот, који је богомајка, тј. светиња над светињом, у којој је обитивао Господ сваке светиње!
Према томе, дева Марија јесте одушевљени и живи храм живога Бога. Као дете од три године она ј е имала толике светлости, да је већ била достојна да уђе у све т ињу над светињама, у коју је само Архијереј улазио и то једанпут у години! У тим малим годинама она је својом светлошћу надвисила све праведнике и пророке, па је у потоњим годинама надвисила не само и све Апостоле и мученике, него и Херувиме и Серафиме, па с тога јој црква и пева.
Кад је Пресвета Богомајка у својој трећој години удостојила се да уђе у светињу над светињама храма Јерусалимског, сад је заиста у светињи над светињом самога раја тј. на престолу божанске славе, што је и пророк предвидео.
Богомајка је дакле била пуна благодати на земљи па је пуна славе и на небу!
Нека је слава и хвала Богомајци, која је данас као живи и одушевљени храм Божији ушла у цркву Господњу у великом спроводу невиних девојчица, које су носиле упаљене свеће и певале побожне песме. Са топлим срцима браћо а одушевљени побожношћу славимо и ми преславно ваведење у храм пресвете Богомајке. Амин.
Текст преузет из књиге:
Архимандрит Фирмилијан,
Велики празник слави данас сав православни хришћански свет. Благоволењем преблагог Бога на данашњи дан отпочело ј е искупљење целог човечанског рода. Данас је у храм божији доведена дева Марија и тиме је предназначен и скори долазак Спаситеља света, па зато нека се радује данас небо и земља, јер ево је Господ помиловао народ свој. Царица анђела и људи, госпођа света, слава мученика и Апостола, данас је уведена у свјатаја свјатих и посвећена Богу на службу.
Чудесно је зачеће деве Марије, свето је њено рођење но од свега је чудеснији и несравњено светији, њен спасоносни улазак у свјатаја свјатих јерусалимског храма. Трогодишња дева као чисти брилијант, добровољно се приноси Богу, који ју је позвао још пре створења света и ово је највећа жртва која је дотле принесена Богу. Соломонов храм, у коме је пречиста дева посвећена Богу био је најдивнији храм у свету, но шта је његова красота и величина, шта његово богатство и велељепије према слави и достојанству деве Марије, која се удостојила да буде храм Спаситеља света, Сина Божијег, оваплоћеног Бога?
У храму Соломоновом било је девет ствари, које су биле најсветије. Прво је био седмокраки свећњак са 7 осветљења; друго трапеза освећених хлебова; треће златно кадилиште, са кога се тамјан палио; четврто златни суд, у коме је била мана; пето две таблице, које је Мојсеј добио на брду синајском и на којима су биле десет заповести; шесто жезал Аронов који је чудесно процветао; седмо кивот у коме су биле таблице; осмо Херувими који су осветља вали место где су се приносиле жртве умилостивљења и девето најсветији део храма, који се звао светиња над светињама . Сви ови предмети, били су праслика Богомајке, јер онај је седмокраки свећњак седам дарова Светога Духа, са којима је од ране младости светлила. Она је животодавна трпеза, хлеб живота. Она је златно кадилиште, које је хранило у себи огањ божанства. Она је златни суд од мане, у којој је била небеска мана - Христос Спаситељ. Она је таблица закона, која је носила оваплоћени закон, Слово Божије. Она је чудесно процветани жез а л који је цветао цветом бесмртности. Она је кивот, који је богомајка, тј. светиња над светињом, у којој је обитивао Господ сваке светиње!
Према томе, дева Марија јесте одушевљени и живи храм живога Бога. Као дете од три године она ј е имала толике светлости, да је већ била достојна да уђе у све т ињу над светињама, у коју је само Архијереј улазио и то једанпут у години! У тим малим годинама она је својом светлошћу надвисила све праведнике и пророке, па је у потоњим годинама надвисила не само и све Апостоле и мученике, него и Херувиме и Серафиме, па с тога јој црква и пева.
Кад је Пресвета Богомајка у својој трећој години удостојила се да уђе у светињу над светињама храма Јерусалимског, сад је заиста у светињи над светињом самога раја тј. на престолу божанске славе, што је и пророк предвидео.
Богомајка је дакле била пуна благодати на земљи па је пуна славе и на небу!
Нека је слава и хвала Богомајци, која је данас као живи и одушевљени храм Божији ушла у цркву Господњу у великом спроводу невиних девојчица, које су носиле упаљене свеће и певале побожне песме. Са топлим срцима браћо а одушевљени побожношћу славимо и ми преславно ваведење у храм пресвете Богомајке. Амин.
Текст преузет из књиге:
Архимандрит Фирмилијан,
Срећан
празник браћо и сестре ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ! Срећна слава
славарима и Храмовима посвећеним Ваведењу! (грч: Εισόδια της Θεοτόκου)
Непокретни велики празник који прославља догађај у коме је Пресвета Марија постала прва заветована девица у историји Хришћанства. На овај дан извршен је у Јерусалиму свечани чин завештања њеног девичанства. Девица се заветовала пред Богом и људима, а чин је обавио првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. По бројности свечара на четрнаестом месту слава код Срба.
Пошто су Св. Јоаким и Ана били без деце, заветовали су се да ће дете које им Бог подари посветити Њему на службу. Када су добили кћерку Марију, са три године сазову сву своју родбину и више девојчица, припреме доста свећа и свечано пођу у Јерусалимски храм. Напред су ишле лепо обучене девојчице са запаљеним воштаницима, за њима Јоаким и Ана, водећи за ручице своју кћерчицу, а за њима остали пратиоци. Беше се окупило и доста света да виде ову лепу и чудновату пратњу. Кад су се приближили цркви, изашли су им у сусрет свештеници, а сам првосвештеник беше изашао да дочека девојчицу Марију на црквеним вратима. Црква је била уздигнута од земље и требало је прећи петнаест степеника до улаза. Родитељи доведоше девојчицу до степениша, пустише је, а она сама, слободно и усправно пређе све степенике, ни једном се не осврнувши на своје родитеље, већ весело гледаше право у цркву. Првосвештеник узе девојчицу за руке, уведе је у цркву и поведе је право пред олтар, који се звао Светиња над светињама.
И данас у олтар женска нога не сме ступити, а у део Јерусалимског храма, који се звао Светиња над светињама, није смео ни обичан свештеник да уђе, већ само првосвештеник и то једном у години, кад је приносио жртве. У тај олтар уведе првосвештеник девојчицу Марију и посвети је на служење Богу. Тиме је предображено да ће она постати истинска Светиња над светињама у коју ће се сместити несместиви Бог. Томе догађају чудили су се не само људи, већ и Божији Анђели, који су невидљиви у пратњи учествовали. Родитељи Маријини принесоше прописне жртве, те се са сродницима вратише кући, а малу Марију оставише при цркви, и увек су је, док су били живи, с времена на време обилазили. Богородица је у храму остала до своје дванаесте године.
Установљење празника
У спомен на догађај кад је Света Марија доведена у Јерусалимски храм и посвећена Богу, установљен је празник Ваведење, који се празнује 21. новембра. Претпоставља се да се овај празник празнује од четвртог века, а прве забелешке ο њему имамо тек из VIII века. Статус великог празника добија у XI веку. Химне за овај празник написали су Георгије, Митрополит никомидијски, магистар Лав Вардалис, Сергије Агиополит, из IX века, Василије Пагариот, Архиепископ кесаријски, из X века, и Јосиф Химнограф. Празник има четири дана попразништва.
На икони се овај догађај представља призором у коме првосвештеник старозаветне цркве, Захарија, на вратима храма дочекује Пресвету Дјеву Марију као девојчицу, коју спроводе друге девојчице са запаљеним воштаницама, и остала пратња.
Ваведење је слава манастира Хиландара.
Народни обичаји
Ваведење славе сточари да би им Богородица заштитила стоку од звери. У Србији на овај дан престају свадбе. У неким таковским селима био је обичај да се тог дана остане после службе код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени. Младе се за ту прилику свечано одену и заките цвећем из венчаних венаца. Овај обичај одржавају и Поповци, који се окупе око манастира Ваведење у Завали. У селима јужног Поморавља све жене које не могу да имају децу одлазе у манастир Црковицу, где проведу читаву ноћ у молитвама да би добиле порода. Последњи вашар у години, у Гламочком пољу одржава се на Ваведење.
Непокретни велики празник који прославља догађај у коме је Пресвета Марија постала прва заветована девица у историји Хришћанства. На овај дан извршен је у Јерусалиму свечани чин завештања њеног девичанства. Девица се заветовала пред Богом и људима, а чин је обавио првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. По бројности свечара на четрнаестом месту слава код Срба.
Пошто су Св. Јоаким и Ана били без деце, заветовали су се да ће дете које им Бог подари посветити Њему на службу. Када су добили кћерку Марију, са три године сазову сву своју родбину и више девојчица, припреме доста свећа и свечано пођу у Јерусалимски храм. Напред су ишле лепо обучене девојчице са запаљеним воштаницима, за њима Јоаким и Ана, водећи за ручице своју кћерчицу, а за њима остали пратиоци. Беше се окупило и доста света да виде ову лепу и чудновату пратњу. Кад су се приближили цркви, изашли су им у сусрет свештеници, а сам првосвештеник беше изашао да дочека девојчицу Марију на црквеним вратима. Црква је била уздигнута од земље и требало је прећи петнаест степеника до улаза. Родитељи доведоше девојчицу до степениша, пустише је, а она сама, слободно и усправно пређе све степенике, ни једном се не осврнувши на своје родитеље, већ весело гледаше право у цркву. Првосвештеник узе девојчицу за руке, уведе је у цркву и поведе је право пред олтар, који се звао Светиња над светињама.
И данас у олтар женска нога не сме ступити, а у део Јерусалимског храма, који се звао Светиња над светињама, није смео ни обичан свештеник да уђе, већ само првосвештеник и то једном у години, кад је приносио жртве. У тај олтар уведе првосвештеник девојчицу Марију и посвети је на служење Богу. Тиме је предображено да ће она постати истинска Светиња над светињама у коју ће се сместити несместиви Бог. Томе догађају чудили су се не само људи, већ и Божији Анђели, који су невидљиви у пратњи учествовали. Родитељи Маријини принесоше прописне жртве, те се са сродницима вратише кући, а малу Марију оставише при цркви, и увек су је, док су били живи, с времена на време обилазили. Богородица је у храму остала до своје дванаесте године.
Установљење празника
У спомен на догађај кад је Света Марија доведена у Јерусалимски храм и посвећена Богу, установљен је празник Ваведење, који се празнује 21. новембра. Претпоставља се да се овај празник празнује од четвртог века, а прве забелешке ο њему имамо тек из VIII века. Статус великог празника добија у XI веку. Химне за овај празник написали су Георгије, Митрополит никомидијски, магистар Лав Вардалис, Сергије Агиополит, из IX века, Василије Пагариот, Архиепископ кесаријски, из X века, и Јосиф Химнограф. Празник има четири дана попразништва.
На икони се овај догађај представља призором у коме првосвештеник старозаветне цркве, Захарија, на вратима храма дочекује Пресвету Дјеву Марију као девојчицу, коју спроводе друге девојчице са запаљеним воштаницама, и остала пратња.
Ваведење је слава манастира Хиландара.
Народни обичаји
Ваведење славе сточари да би им Богородица заштитила стоку од звери. У Србији на овај дан престају свадбе. У неким таковским селима био је обичај да се тог дана остане после службе код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени. Младе се за ту прилику свечано одену и заките цвећем из венчаних венаца. Овај обичај одржавају и Поповци, који се окупе око манастира Ваведење у Завали. У селима јужног Поморавља све жене које не могу да имају децу одлазе у манастир Црковицу, где проведу читаву ноћ у молитвама да би добиле порода. Последњи вашар у години, у Гламочком пољу одржава се на Ваведење.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.