Kako je Vreme spasilo Ljubav

   

Bilo jednom jedno ostrvo, na kojem su živela sva osećanja i ljudske vrednosti: Sreća, Tuga, Znanje… i među ostalima i Ljubav.

Jednog dana su shvatili da će njihovo ostrvo potonuti i zato su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili. Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka. Kada je ostrvo bilo na tren do potonuća Ljubav je odlučila potražiti pomoć.

Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: “Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”

“Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta.”

Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu. “Ponose, preklinjem te, možeš li me povesti sa sobom?”

“Ne mogu ti pomoći, Ljubavi”, odgovori Ponos. “Ovde je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod.”

Tada Ljubav ugleda Tugu kako prolazi kraj ostrva te je zamoli: “Tugo, molim te povedi me sa sobom.”

“Oh, Ljubavi”, odgovori Tuga, “tako sam tužna, da ne mogu.”

Kada je Sreća prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni čula Ljubav kako je doziva.

Tada Ljubav začuje neki glas: “Dođi, Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom.” Bio je to starac u malenom čamcu.

Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko srećna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje: “Znanje, ti sigurno znaš ko me je spasao?”

“To je bilo Vreme”, odgovorilo je Znanje. “Vreme?” upitala je Ljubav. “Pa zašto bi me Vreme spasilo?”

 
Znanje odgovori: “Zato što je samo Vreme sposobno da proceni koliko je Ljubav važna u životu.” 

Izvor Niskevesti.rs