Тропар Петру, глас 8. Приђите данас, о Православни, да се свечано
зарадујемо, и да видимо свечасне и свеславне врлине, трудове и подвиге,
свећњака пресветлог из црногорскога краја, међу архијерејима великог
Петра, многохваљеног пастира и учитеља: Јер га дивним учини Господ међу
светима Својим, истински нетрулежног после четири године из земље га
пројави: Његовим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше.
Кондак Петру, глас 3. Насладимо се данас божански, о љубитељи светих, јер када настаде време показа нам Небо предивне и нетрулежне мошти, величанственог светитеља и служитеља божанских тајни, Светог Петра, јерарха Христовог: Зато га данас узвеличајмо песмама као пресветлу црногорску звезду, која нам из гроба засија. Замолимо га као великог старатеља за наше душе и топлог молитвеника, ка њему вапијући и умилно говорећи: Новојављени међу светима, светитељу Петре премудри, похвало Црне Горе, молимо те да твојим молитвама спасеш стадо твоје које си многим трудовима и подвизима пасао, као и све нас, а и све Православне Хришћане.
Кондак Петру, глас 3. Насладимо се данас божански, о љубитељи светих, јер када настаде време показа нам Небо предивне и нетрулежне мошти, величанственог светитеља и служитеља божанских тајни, Светог Петра, јерарха Христовог: Зато га данас узвеличајмо песмама као пресветлу црногорску звезду, која нам из гроба засија. Замолимо га као великог старатеља за наше душе и топлог молитвеника, ка њему вапијући и умилно говорећи: Новојављени међу светима, светитељу Петре премудри, похвало Црне Горе, молимо те да твојим молитвама спасеш стадо твоје које си многим трудовима и подвизима пасао, као и све нас, а и све Православне Хришћане.
Свети Петар Цетињски митрополит Црногорски.
Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
Колико су се Црногорци бојали његових чудотворних речи и његове клетве док је био у животу, толико више сада су се чували да штогод не учине што њему није мило и што је он проклео, јер, знали су: он је сада ближе Богу. Он гледа и зна и вазда ће гледати да ли народ његов живи у вери и љубави, у слози и поштењу, и да ће добрима као и за живота помоћник бити, а злима наказатељ и противник. Памтило се дуго и данас се памти свако његово проклетство и сваки његов благослов: што је благословио остало је благословено, што је проклео, никад није имало напретка. Народ за њега вели: "Онај свети Петар што је у Риму, три пута се одрекао Христа; а наш свети Петар што је на Цетињу, није ни једанпут"! Зато често кажу: "Помози свети Петре!" - јер је кост од њихове кости, заступник сигурни пред Богом и похвала целе Цркве Божје. Народу није остало непознато да је он читавог свог живота, и поред разноврсних световних обавеза, био велики испосник и молитвеник, да је до смрти живео у једној полумрачној ћелији уз цркву Цетињског манастира, која је по свему личила на ћелију пустиножитеља. Мало га је ко видео да се смејао или даје много говорио; обично је ћутао, удубен у богоумље и молитву или у бриге о својој пастви. Коме год би болеснику над главом молитву читао, ретко би остајао неко да није преболио и оздравио.
Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
Колико су се Црногорци бојали његових чудотворних речи и његове клетве док је био у животу, толико више сада су се чували да штогод не учине што њему није мило и што је он проклео, јер, знали су: он је сада ближе Богу. Он гледа и зна и вазда ће гледати да ли народ његов живи у вери и љубави, у слози и поштењу, и да ће добрима као и за живота помоћник бити, а злима наказатељ и противник. Памтило се дуго и данас се памти свако његово проклетство и сваки његов благослов: што је благословио остало је благословено, што је проклео, никад није имало напретка. Народ за њега вели: "Онај свети Петар што је у Риму, три пута се одрекао Христа; а наш свети Петар што је на Цетињу, није ни једанпут"! Зато често кажу: "Помози свети Петре!" - јер је кост од њихове кости, заступник сигурни пред Богом и похвала целе Цркве Божје. Народу није остало непознато да је он читавог свог живота, и поред разноврсних световних обавеза, био велики испосник и молитвеник, да је до смрти живео у једној полумрачној ћелији уз цркву Цетињског манастира, која је по свему личила на ћелију пустиножитеља. Мало га је ко видео да се смејао или даје много говорио; обично је ћутао, удубен у богоумље и молитву или у бриге о својој пастви. Коме год би болеснику над главом молитву читао, ретко би остајао неко да није преболио и оздравио.
Радуј се, Петре Цетињски, Велики Чудотворче!
МОЛИТВА СВЕТОМ ПЕТРУ ЦЕТИЊСКОМ
О, велики светитељу и чудотворче Божји Петре, равноапостолни
проповедниче Еванђеља Христова, пастиру разумног стада Његовог и стубе
Цркве Православне, нелажни народни вођо, учитељу и просветитељу велики
Божји угодниче, прими се својственим ти милосрђем нас грешне, који ти се
молимо и твојој моћној заштити и покровитељству прибегавамо.
Молимо ти се, измоли нам у свемилосрдног
Човекољупца Христа, Јединог Бога и Спаса нашег, да не помене безакоња и
грехе наше, него да се смилује на нас по великој милости Својој; да нам
дарује душевно и телесно здравље, љубав, мир и слогу, и свако добро за
вечни живот и спасење; нека у срцима нашим обнови бесмртну светлост
истинског богопознања, да све творимо и чинимо на славу Творца,
Спаситеља и Бога нашега.
О, велики светитељу и угодниче Христов,
Цетињски чудотворче, пастиру и молитвениче свега рода Србскога и
Православнога, молитвама твојим и небеском благодаћу Светога Духа
сачувај Богом даровано ти стадо твоје и све градове, села и земље
хришћанске, од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља,
најезде, туђинаца, братоубилачког рата и злобе; избави нас од сваке
неправде, неистине и лажи, од безбожја, незнабожја, јереси и раскола;
измоли нам у Христа Бога покајање лично и свенародно, јер смо сви род
твој по телу и по духу.
О, Велики и Небески Боже, Алфа и Омего свега
постојећега, Изворе и Уворе вере наше и живота и бића нашег, прими
молитве светог угодника, владике светог, који Ти се моли за нас грешне и
недостојне слуге Твоје. Јер и ако Ти много сагрешисмо, ипак не
одступисмо од Тебе, Јединог Живог и Истинитог Бога и Спаситеља нашег,
коме нека је и од нас као и од све твари свака слава, част и поклањање
Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у све векове. Амин.
О,
велики светитељу и чудотворче преславни, архијереју наш Петре Цетињски!
Милостиво прими ово мало мољење, које приносимо у похвалу Теби,
богољубивом и човјекољубивом заступнику нашем, пред Пријестолом
Пресвете Тројице. Умоли Господа Бога, да нама недостојнима и у
врлинама сиромашнима, подари здравље душа и тијела, како би се и
ми удостојили да у Царству Небеском, са свима светима, Њему
вјечно
појемо: Алилуја!
појемо: Алилуја!
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.