SVETI VASILIJE OSTROSKI – STOJAN JOVANOVIC 1610-1671

 

Sveti Vasilije Ostroski (1610-1671) je najpopularniji srpski svetac koji je zivio u Novom vijeku. O njemu i njegovim svetim cudima je pisano dosta a dosta toga sacuvalo se u na-
rodnom predanju i kazivanju srpskog naroda Hercegovine. I pored svega toga nemamo jos jednu jedinstvenu knjigu koja bi obuhvatala njegov cjelokupni svjetovni,duhovni i svetacki zivot.
U ljubinjskoj nahiji u Popovu polju u Hercegovini u selu Mrkonjici,nedaleko od mjesta
Ljubomir, nalazi se kuca u kojoj se rodio i podigao iguman Savatije. U toj kuci zivio je igumanov brat Petar sa suprugopm Anom koji su zivjeli cestito i posteno. Na kraju prve
decenije sedamnaestog vijeka rodilo im se zdravo musko dijete kome na krstenju dadose
ime Stojan. Nema podataka da li je imao brace i sestara? Svi su izgledi da je bio jedinac u roditelja. Dijete je bilo napredno i pametno. Posebno se isticalo svojim umom,bistrinom i svojom cednoscu. Takvo napredno dijeto veoma je brzo zapelo za oci lokalnim Turcima, koji su zeljeli da ga otmu roditeljim i poturce. U strahu da im dijete ne otmu, oni su malog Stojana veoma rano odveli stricu jeromonahu Serafimu,igumanu manastira Zavala da ga slusa i da tamo uci knjigu. Tu je mali Stojan ostao oko cetiri godine. Poslije manastira Zavale mladi iskusenik Stojan Jovanovic prelazi u manastir
Tvrdos sjeverno od Trebinja. Tu u manastiru Tvrdosu, Stojan je boravio jedan duzi period. Kao manastirski djak, Stojan je bio primjeran, slusao je svoga strica i brzo je shvatao nauku koju ga je stric naucio. Svoja znanja on je prosirio u manastiru Tvrdos
koji je imao i svoju skolu. Negdje izmedju 1630 i1635godine, nezna se kada je tacno
rukopolozen je u cin monaha. Tako je iskusenik Stojan postao monah Vasilije. Jedno
krace vrijeme boravio je na Cetinju, te se vraca u Tvrdos i tu postaje anhimandrit.
njegovo arhimandritovanje ne potraja dugo. Zbog razno raznih spletki,napusta Tvrdos
i odlaz za Pec kod patrijarha Pajsija i odatle je otputovao za Atos I Svetu Goru.
Stari patrijarh Pajsije zadrzao je nekoliko dana Vasilija kod sebe u Peci, raspitujuci
Se za narod i prilike u Hercegovini, koji su bili na udaru katolicke crkve i unije. Patrijarh
je u njemu vidio mirnu i pametnu glavu, koja je bila jako potrebna srpskom narodu. Patrijarh nije mogao da sprijeci njegovu zelju da posjeti Sv.Goru i da se jos jace ucvrsti u vjeri na samom izvoru vjere na Sv.Gori. Mladi arhimandrit Vasilije poslusa ocinski savjet starog patrijarha Pajsija, ode u Sv.Goru i tamo ostane godinu dana, koju je proveo
u molitvi icitanju knjiga. Iz Sv.Gore, Vasilije je pozelio da vidi Rusiju,glavu pravoslavlja
i slovenstva. Sa Sv.Gore Vasilije je otputovao u Rusiju,gdje je posjetio mnoge crkve i manastire i upoznao je mnoge pobozne ljude koji su ga bogato darivali u novcu,knjigama
i crkvenim stvarima. Poslije godinu dana sa bogatim darovima stize u manastir Tvrdos.
VASILIJE : EPISKOP – MITROPOLIT
Uskoro po dolasku sa dalekog putovanja, arhimandrit Vasilije je izabran i posvecen za Episkopa u crkvi Sv.Spasa u Peci na Preobrazenje,nepoznate godine,najvjerovatnije od
1630 do 1639 godine, gdje se spominje njegova puna titula: mitropolit zahumski Vasilije.
Gdje je bilo sjediste humskog vladike? Kao sjediste mitropolita Vasilija i njegove eparhije spominju se tri mjesta:1. manastir Tvrdos kod Trebinja 2. Onogost, danasnji Niksic 3. manastir Ostrog.
Iz istorijskih izvora se zna, da je grad Ston na poluostrvu Peljescu, bio sjediste humskog vladike od 1219 godine, od usposavljanja autokefalnosti srpske pravoslavne
Crkve i rada Sv. Save. Poslije dizanja crkve u veci rang, rang Patrijarsije 1346 godine, i ova, zahumska eparhija dignuta je na stepen mitropolije,sa sjedistem u Stonu na Peljescu.
Ova eparhija-mitropolija “pokrivala” je cijelu Hercegovinu i sjediste joj je bilo u Stonu sve do polovine XIV vijeka , dok Peljesac nije dosao pod vlast Bosne. Tadasnji episkop
Danilo prenosi svoju episkopsku stolicu iz Stona u manastir Sv.Petra i Pavla kod Bijelog
Polja na obali Lima. Tada je obrazovana limska episkopija a u nekim izvorima jos se naziva, poluhercegovacka, jer joj je pripadala polvina Hercegovine, istocna Hercegovina do rijeke Neretve. Zapadni dio humske eparhije, zapadno od rijeke Nertve do mjesta Vrulje povise Makarske, preoteli katolici i unijati. Katolicka crkva bila je u velikoj ofanzivi poslije Tridentonskog sabora (1545-1563) i neuspjeha koje je pretripjela poslije pojave reformacije i Martina Lutera 1571 godine. Pojacani rad katolicke kontrareakcije najprije je osjetio srpski narod Dalmacije I Hercegovine, kada je njen duhovni vodja bio
Mitropolit Vasilije Ostroski. Na srpski narod sa zapada napadali su lukavi Latini, a sa istoka surovi i okrutni Turci. Valjalo je srpskom narodu da se odbrani i odrzi na tako jakoj vjetrometini da sacuva vjeru i glavu. Od Kosova do danas, mnogi Srbi su dali glavu i zivot da bi sacuvali vjeru pravoslavnu.
Odovud Tutci i borba za goli zivot, otuda Latini i prijetnja od unijacenja i gubitak vjere, svakodnevno su otezavali rad episkopa Vasilija, te je on morao da bjezi u Ostrog.
Sveti Vasilije prelazi i prenosi svoju stolicu 1651 godine , iz manastira Tvrdosa u Ostrog
Gdje se mogao posvetiti crkvenom radu. Punih 20 godina manastir Ostrog bio je sjediste
Mitropolita Vasilija, od 1651do1671 godine. Po dolaku u Onogost-Niksic, mitropolit Vasilije neko vrijeme boravio je u manastiru Pope u Niksicu. Odatle su njega i monahe iz Popa protjerale poturice iz bratstva Musovica, koje je bilo veoma silno i jako. Musovici su bili kapetani u Niksicu i vladali su gradom skoro dva vijeka, od kojih je po zlu poznat Hamza-kapetan koga spominje Njegos u “Gorskom vijencu”.Begovska kuca Musovica na silu je preotela zgrade i imanja mitropolije u Popama, te je Vasilije morao da trazi negdje sigurnije utociste. Predanje kaze, da se Vasilije 1665 ili1666 godine susreo sa popom i knezom Milutinom Boskovicem iz plemena Bjelopavlica, kada je pod raznoraznim pritiscima krenuo da ide na Sv.Goru. Pop Milutin ga umoli u svoje ime i u ime svojih saplemenika Bjelopavlica, da to ne cini, vec da ostane tu, da tu zivi i stvara.
Svetitelj se sazalio i prihvatio molbe Bjelopavlica i ostao je tu pod Ostrogom. Svaka kuca bila je duzna da godisnje daje prilog vladici i manastiru po: bagaz zita(12,5kg), runo vune i svake druge godine po ovna. Tada je svetitelj donio konacnu odluku, da mjesto buduceg manastira bude pod Ostrogom. Odmah je pristupio otkupu zemlje za manastirsko imanje u jednom neprekidnom kompleksu od Donjeg do Gornjeg manastira. Uz vec postojecu crkvu Svete Trojice, vladika je podigao kucu za mladje, sto se smatra pocetkom izgradnje manastira. U Gornjem manastiru postoje dvije crkve:prva je posvecena Casnom krstu, a druga Bogorodici,odnosno njenom uvodjenj u hram,Vavedenje i obje se nalaze u pecini. U Donjem manastiru je moderna crkva kod koje su manastirska zdanja i zgrade. Crkva je posvecena Sv.Trojici kao i stara crkva koja je nekada bila tu. Danasnji izgled Manastira Ostrog je iz novijeg XX vijeka, rekonstruisan je od 1923 do1926 godine. Tada su uklonjene posledice jednog strasnog pozara koji je unistio sve osim dvije crkve u pecini svecevih mosti.
Vise puta u svojoj istoriji manastir je pljackan i spaljivan odstrane Turaka. Poslednju veliku tragediju manastir Ostrog dozivio je 1852 godine, kada je Omer-pasa Latas napao na C.Goru i opljackao manastir. Omer-pasa Latas je bivsi poturcenjak iz Like po imenu
Mihajlo Mico Latas iz Gline, koji je zbog silovanja pobjegao u Banja Luku. Kod Begovske porodice Djumisica nasao je posao i utociste i presao je na islam, od Mica je preko noci postao Omer. Nemirno vrijeme u prvoj polovini XIX vijeka dovelo je Latasa u Istambul. Latas je bio veoma energican i sposoban oficir i veliki strucnjak za gusenje buna i ustanaka u prostranom Turskom Carstvu. Omer-pasa je iz dva pravca , kroz Hercegovinu i kroz Albaniju napao na Crnu Goru. Malobrojna crnogorska vojska pod komandom vojvode Mirka Petrovica, imala je uspjeha na hercegovackom ratistu,ali se morala povuci u manastir Ostrog pod pritiskom Turaka. Od 30.12.1852. do 7.1.1853. godine, bili su u opsadi i nadljudskim naporima snagama branili su sveca i manastir. Na
drugi dan Bozica 8.1.1853.godine, crnogorcima je dosla pomoc i Turci su potisnuti a ostroski “zatvorenici”su sespasili i iznijeli su sveceve mosti i odnijeli na Cetinje. Turci su tada zauzeli i razorili manastir Ostrog.
Manastir Ostrog bio je izlozen stradanjima i pljacki u toku IiII svetskog rata. Sve te bure i oluje uspio je da prezivi manastir Ostrog i njegov svetac Sv.VasilijeOstroski.
Kao i za vrijeme svecevog zivota, manastir Ostrog je bio i ostao zborno mjesto i mjesto
hodocasca srpskog naroda, koji je u velikoj nevolji, trazio i nalazio pomoc Sv. Vasilija
“Slava mu i milost”kako cesto govori pobozni srpski narod Hercegovine. Brojni su slucajevi ljudi nevoljnika kojima je u nevolji pomogao Sv. Vasilije Ostroski. Ostroska
svetinja je po rangu treca u krilu srpske pravoslavne crkve. Sam Ostrog je jedno od
vecih mjesta hodocasca, ne samo Srba, nego i svih drugih ljudi koje tjera nevolja i
koji traze spasa dusi, kao sto ga je prije tri vijeka trazio i nalazio mitropolit Vasilije pod
Ostrogom. Neko je s pravom rekao: “Ostrog je srpski Jerusalim”,zato ga treba hodocastiti, Bogu i Svetom Vasiliju se u miru pomoliti.

    

МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима па и мени.
Велики бранитељу вере православне, одбрани и нас
који твоју свету веру држимо, и с надеждом теби приступамо.
Велики архијереју Божији, помоли се Богу Сведржитељу
за све људе твоје, па на послетку и за мене недостојног и последњег.
Ужегла те је србска земља као вечну свећу пред престолом Бога живога,
па нам сада осветли путе и разагнај тигу.
Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру острошку,
па загреј сада Божијим духом и срца наша
да се спасемо и прославимо Бога Свевишњега и тебе, свеца Божијег.
Са свих страна света притицали су ћивоту твоме болни и невољни,
и ти си им помагао, демоне одгонио, везе ђавоље раскидао
и здравље душевно и телесно људима даривао.
Тако и сад помози крштеним и некрштеним,
као и увек, свима, па и мени.
Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене,
збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне.
Свети Василије Чудотворче и оче наш духовни,
чуј и услиши чеда своја духовна у Христу Исусу, Господу нашем. Амин.

УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ ВОДЕ И ОСВЕШТАНОГ УЉА
ИЗ КАНДИЛА НАД МОШТИМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ЧУДОТВОРЦА

Пре сваке употребе, треба се молитвено обратити Господу Богу Исусу Христу,
Пресветој Богородици и светитељима Божијим.
Уље и вода, као вид посебног благослова великог светитеља, Светог Василија
Острошког, користе се за:
- Помазивање делова тела (чело, уста, врат,...) крстообразно, изговарајући: У
име Оца и Сина и Светога Духа, амин, и молитве Светом василију Острошком.
- Употреба у исхрани уља и воде, али не додавањем у јело, већ тако што се на
коцку шећера, комадић хлеба и слично сипа неколико капи изговарајући исте
молитве.
Ради дужег трајања освештаног уља и воде, можете додати маслиново уље или чисту
воду у количину коју имате. На тај начин се нова количина освештава. Што се тиче
лекарске помоћи, не треба је одбацивати, већ уз саветовање са свештеником
(духовником) добро размотрити и проценити како је најбоље поступити.

П.С. Ово је део једног упутства за употребу воде и освештаног уља из кандила над
моштима Светог Василија Острошког,

које се може применити и на сва друге воде и освештана уља (над моштима других
светитеља).

Свако добро од Господа -
молитвама Пресвете Богородице Приснодјеве Марије
и босоногог оца нашег Светог Василија Острошког..