Opis i poreklo
Mak je jednogodišnja biljka koja ima
ružičaste, bele, narandžaste, crvene ili ljubičaste cvetove. Zrela
makova glavica spolja je naborana. Unutar glavice nalazi se nekoliko
odeljaka koji sadrže stotine semenki. Semenke su sićušne, bubrežastog
oblika, orašastog ukusa i hrskave teksture. Mogu biti smeđe, sivo-plave i
žute boje. Ulje maka dobija se hladnim presovanjem sirovog semena i ono
je jestivno kao i svako drugo ulje od semena.
Energetska i nutritivna vrednost
Energetski sadržaj 100 g semenki maka
iznosti 533kcal / 2231kJ. Od toga je 45% masti, 24% ugljenih-hidrata i
18% proteina. Od vitamina izvrstan je izvor Tiamina (0,85 mg što čini 56% RDA), Piridoskina (0,4 mg što čini 22% RDA), a dobar je izvor Folne kiseline (35 µg što čini 17% RDA), Riboflavina (0,2 mg što čini 12% RDA), i vitamina E (1,1mg što čini 11% RDA).
*RDA – Recommended Dietary Allowances (preporučene dnevne količine).
Od minerala mak je izvsrtan izvor Mangana (6,8 mg što čini 270% RDA), Bakra (1,6 mg što čini 180% RDA), Kalcijuma (1448 mg što čini 145% RDA), Fosfora (849 mg što čini 106% RDA), Magnezijuma (331 mg što čini 95% RDA), Gvožđa (9,4 mg što čini 94% RDA) i Cinka (10,2 mg što čini 68% RDA).
Semenke maka u 100 g sadrže:
– 10 g dijetalnih vlakana. – 30,8 g nezasićenih masnih kiselina, od toga 30,5 g linolne kiseline. – 89 g fitosterola.
Lekovitost
Iz bogatog nutritivnog sadržaja maka ističu se nezasićene masne kiselin, pre svega linolna kiselina i oleinska kiselina.
Linolna kiselina
je esencijalna omega 6 masna kiselina koju naš organizam ne može
sintetizovati. Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka gde učestvuje u
njihovoj izgradnji, podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K
topljivih u masti. Naučna istraživanja upućuju na to da može sudelovati
u procesu usporavanja razvoja multiple skeroze. Takođe može pomoći u
zaštiti kardiovaskularnog sistema, regulisanja krvnog pritiska i
zgrušavanja krvi. Često se primenjuje za lečenje kožnih oboljenja i
upalnih procesa.
Oleinska kiselina
je mononezasićena masna kiselina koja pripada grupi omega 9. Ova
kiselina nije esencijalna i ljudski organizam je može delimično
sintetisati. Istraživanja naučnika sa Univerziteta Northwestern
otkrivaju da oleinska kiselina može učestvovati u usporavanju pojave
raka delovanjem na nivou gena. Takođe štiti karadiovaskularni sistem od
oštećenja.
Mak se može koristiti i za opuštanje
mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u stomaku.
Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, podstiču
koncentraciju i raspoloženje. U narodnoj medicini mak se koristio za
dobijanje opijuma koji su lekari koristili za umirivanje bolova, ali su
ga na žalost i mnogi zloupotrebljavali. Mak koji se prodaje u radnjama
ne sadrži alkaloide jer je seme osušeno.
Mak sa bananom i dinjom
Sastojci:
– 100 g mlevenog maka (najbolje sveže mlevenog)
– 50 g suvog grožđa
– 1 kašika meda
– sok od 1/2 limuna
– 500 g dinje
– 1 banana
– prstohvat nane
– 100 g mlevenog maka (najbolje sveže mlevenog)
– 50 g suvog grožđa
– 1 kašika meda
– sok od 1/2 limuna
– 500 g dinje
– 1 banana
– prstohvat nane
Priprema:
U mleveni mak dodati suvo grožđe, med, zgnječenu bananu, limunov sok i promešati. Dinju izrezati na kockice i pomešati sa makom.
U mleveni mak dodati suvo grožđe, med, zgnječenu bananu, limunov sok i promešati. Dinju izrezati na kockice i pomešati sa makom.
Izvor Tinkturedrsulca. com
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.