Zbog veoma zanimljive krošnje, i krupnih raskošnih mirisnih cvetova magnolija je čest ukras dvorišta i vrtova. Danas postoji veliki broj sorti različitih formi i cvetnih oblika. Većina njih raste kao visoki žbunovi, koji kada se oblikuju, podsećaju na malo drveće. Uz pravilnu negu magnolija oživeće se vrt i dvorište jarkim bojama cvetova.
Magnolija se sadi u proleće, kada prođu opasnosti od niskih
temperatura i mrazeva, u zemlju bogatu humusom, rastresitu, blago kisele
reakcije. Ne treba je saditi previše duboko, jer ima plitko, površinsko
korenje. Da bi imala dovoljno mesta da se razvije sadi se samostalno,
ili na dovoljno velikom rastojanju od ostalih biljaka. Posađena sadnica
se zaspe malčem, i ne preporučuje se kopanje blizu nje ili okopavanje
oko korena. Dok je biljka još mlada, zimi treba zaštititi korenje. U
toku prvih nekoliko godina od sađenja treba je zalivati redovno, a
kasnije samo leti.
Magnolije najbolje uspevaju u polusenci, na mestu koje je zaštićeno od mrazeva i hladnih vetrova. Otporniji varijeteti dobro uspevaju i na direktnom suncu.
Da bi se magnolija lepo razvijala i cvetala, treba je prihranjivati svake godine đubrivom koje ne sadrži kreč. Za povećavanje kiselosti zemljišta jednom godišnje se može malo dodati kisela zemlja.
Drveće i listopadni grmovi magnolije se orezuju krajem zime ili u rano proleće. Pošto cvetaju i stare i nove grane, orezuju se samo suve, obolele, oštećene ili isprepletene grane. Zimzelene vrste se mogu orezivati od sredine do kraja proleća. Posle orezivanja gustih grana i odstranjivanja uspravnih grana, rezovi se premazuju kalemarskim voskom koji se može naći ispod borova. Dobro se oporavljaju i teraju nove izbojke.
Seme magnolije se čuva u sanducima sa tresetom i peskom, na temperaturi od 5 stepeni, a u zavisnosti od vrste traje od 90 do 180 dana. Seje se u jesen ili u proleće, na dubinu oko pola santimetra. Zbog opasnosti od izmrzavanja, preporučuje se prolećna setva. Do potpunog nicanja mlade biljke treba zalivati i zaseniti do kraja leta prve godine. Ako se razmnožavaju na ovaj način, mnogim vrstama magnolija treba 8 do 10 godina da bi procvetale.
Listopadne vrste magnolije se mogu razmnožavati pomoću zelenih reznica u rano leto ili poludrvenim reznicama u kasno leto, a zimzelene od kasnog leta do rane jeseni poludrvenim reznicama.
Tekst u celosti preuzet sa sajta Artnit. net
Magnolije najbolje uspevaju u polusenci, na mestu koje je zaštićeno od mrazeva i hladnih vetrova. Otporniji varijeteti dobro uspevaju i na direktnom suncu.
Da bi se magnolija lepo razvijala i cvetala, treba je prihranjivati svake godine đubrivom koje ne sadrži kreč. Za povećavanje kiselosti zemljišta jednom godišnje se može malo dodati kisela zemlja.
Drveće i listopadni grmovi magnolije se orezuju krajem zime ili u rano proleće. Pošto cvetaju i stare i nove grane, orezuju se samo suve, obolele, oštećene ili isprepletene grane. Zimzelene vrste se mogu orezivati od sredine do kraja proleća. Posle orezivanja gustih grana i odstranjivanja uspravnih grana, rezovi se premazuju kalemarskim voskom koji se može naći ispod borova. Dobro se oporavljaju i teraju nove izbojke.
Seme magnolije se čuva u sanducima sa tresetom i peskom, na temperaturi od 5 stepeni, a u zavisnosti od vrste traje od 90 do 180 dana. Seje se u jesen ili u proleće, na dubinu oko pola santimetra. Zbog opasnosti od izmrzavanja, preporučuje se prolećna setva. Do potpunog nicanja mlade biljke treba zalivati i zaseniti do kraja leta prve godine. Ako se razmnožavaju na ovaj način, mnogim vrstama magnolija treba 8 do 10 godina da bi procvetale.
Listopadne vrste magnolije se mogu razmnožavati pomoću zelenih reznica u rano leto ili poludrvenim reznicama u kasno leto, a zimzelene od kasnog leta do rane jeseni poludrvenim reznicama.
Tekst u celosti preuzet sa sajta Artnit. net
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.