Zašto druga polovina života ispunjava sve naše želje

Kriza srednjih godina

Prisiljavajući nas da pogledamo duboko u sebe, ona nam pruža priliku da dođemo u kontakt sa sobom i otkrijemo šta nam je zaista važno u životu. U to vreme česti su snovi o smrti koji obično govore o tome da nešto staro umire kako bi napravilo mesta za rođenje nečeg novog. Izazovi spoljašnjeg sveta polako ustupaju mesto novoj dimenziji života.
 Kod mnogih ljudi pomisao na starenje budi strah od smanjenja kvaliteta života, strah od bolesti i smrti.
Zahvaljujući krizi srednjih godina imamo priliku da preispitamo svoje vrednosti i drugu polovinu života usmerimo na ono što je zaista važno. Kako se buka spoljnjeg sveta polako utišava, imamo priliku da ponovo postanemo celoviti, ali na zreliji, svesniji način, kao što sugeriše mit o Kastoru i Poluksu. U njemu dakle besmrtni brat prati smrtnog u podzemni svet, u carstvo sena. A sena je i Jungov pojam za nesvesno. Bog Had muški je pandan Demetre, boginje plodnosti, što upućuje na to da uranjanje u svet ispod površine svesnog donosi plodove, bogatstvo.

Zrelost se uči

Većina ljudi celog života nastoji da se prilagodi sopstvenim ili tuđim slikama o tome šta je dobro, pristojno, zanimljivo i slično. Poistovećujući se sa time, svesni su tek malog dela sebe. Mnoga osećanja i želje koje se tokom života potiskuju iz straha od osude i odbacivanja okoline, stida ili nepoverenja u sebe i svoje sposobnosti ostaju skrivene ispod površine. Zajedno sa njima su potisnuli i brojne talente i sposobnosti koje projektuju na druge i dive im se ili ih kritikuju jer se oni sami ne usuđuju da slede svoje snove. Svi ti potisnuti sadržaji povremeno izbiju na površinu u snovima, ispadima ljutnje, nezadovoljstva, sećanja. Druga polovina života je idealno vreme da upravo tom skrivenom aspektu sebe damo priliku da se izrazi.
Obrativši pažnju na te potisnute sadržaje, imamo priliku da ih upoznamo i pogledamo iz drugog ugla i svesno izaberemo ono što nam je zaista važno i čemu želimo da damo više prostora u svom životu. A time se ponovno spajaju dve polovine našeg bića, ego i duša, Kastor i Poluks u nama.
Zrele godine pružaju divnu priliku za učenje i sticanje novih spoznaja.

 Albert Ajnštajn je davno rekao: „Nemojte ostariti, koliko god dugo živimo. Uvek se ponašajte kao znatiželjno dete pred velikom misterijom zvanom život."

 Upravo te reči nas podsećaju da nikada nije kasno za učenje i rast, za otkrivanje područja koja smo godinama zanemarivali. Nikada nije kasno za istraživanje onoga što zaista jesmo i što je stvarna svrha našeg života. Inspirativni primeri koji o tome govore su svuda oko nas.

– Branka Jakelić, psihoterapeut
lovesensa.rs