уторак, 26. септембар 2017.

Krstovdan podseća na istinsko značenje i moć krsta: koji se običaji poštuju na dan Vozdviženja časnog krsta

Jesenji Krstovdan obeležava se 27. septembra a na taj dan pravoslavni vernici obavezno poste.


krstovdan-podseca-na-istinsko-znacenje-i-moc-krsta-koji-se-obicaji-postuju-na-dan-vozdvizenja-casnog-krsta.jpg


Srpska pravoslavna crkva obeležava 27. septembra Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan, pomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.

Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu.

Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji.

Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos.

Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja.

Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo "Isus Nazarećanin, car Judejski" i klinove kojima je bio prikovan za Krst.

Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta.

Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.

Na vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda - svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju.

Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje.

Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.

Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.

I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.

Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti.

Krstovdan se uvek obeležava 14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru.U našem narodu se veruje da na Krstovdan - 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštali bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.

- Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.

- Kakav septembar, takav i mart.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.Običaj je da se na današnji dan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.

Izvor: Srna

Нема коментара:

Постави коментар