МОШОРИНСКА ПРИЧА О СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ РАФАИЛУ ШИШАТОВАЧКОМ

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа г. Иринеја, предавањем Живот и страдање свештеномученика Рафаила Шишатовачког отпочео је циклус манифестација и трибина под називом ,,МОШОРИНСКА ПРИЧА-ЗДРАВО ЛИЦЕ СВЕТЕ РАВНИЦЕˮ.
Сабрани 29. септембра 2016. године у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину, након вечерњег богослужења, уз уводне речи вероучитеља Зорана Пожарева, започели смо нашу, мошоринску причу…
Окружени иконама и фрескама, окрепљени молитвом и мирисом тамјана и потпуно свесни присуства Бога Живог и Истинитог, благодарни смо Њему што нас је окупио под свете сводове да још једном покушамо посведочити нашу непоколебиву веру и да хришћанским душама уздигнемо живот изнад смрти.
Заједно са нашим беседником Драгославом Боканом прешли смо пут од Дероња преко Бођана, Ковиља, Венеције, Цркве Ружице и многих других места која су била, свако посебно, степеници спасења свештеномученика Рафаила (Момчиловића) Шишатовачког и дошли на место нама непознато, место које само Бог познаје и застали поред тајне његовог страдања на месту скривеном, на месту где јесу, као авети, бол, туга и уздисаји…
,,Иако ми данас немамо ни кивот, ни мошти Светога, ни гроба, ни земаљске успомене на сведока вере православне и на светитеља од рода људског, рођеног у Светој равници бачкој и представљеног Богу и ешалонима Светих као изданак бачког винограда са плодовима расутим и подељеним по свим земљама српским, он нам се обраћа и ми га осећамо кроз наше подвиге и кроз нашу љубав, коју несебично раздељујемо и нудимо ближњима као уздарје и залог будућег сусрета са нашим претходницима. А они гледају кроз наш поглед, слушају нашим ушима и говоре кроз нас…ˮ Овим речима се пред Мошоринцима представио редитељ Драгослав Бокан, један од витезова доброте и љубави и још један од оних хиперборејаца који у Венецији,попут свештеномученика Рафаила, траже хришћанско ромејско (византијско) наслеђе…
Током предивне беседе причао нам је о ,,дечаку Георгију који је са чистом вером пошао у манастир Ковиљ и тамо, временом, пронашао смисао живота, свој монашки завет и ново име..ˮ Говорећи о животу свештеномученика Рафаила, г. Бокан нас је упознао и са сликарским надахнућем и радом светитеља те су у свему томе незаобилазни били чувени Иља Рјепин, као и Надежда Петровић, Аксентије Мародић и Христифор Жефаровић, којима је посвећена пажња на овом предавању. Ипак, средином треће деценије Рафаило прекида са сликањем и иконописањем и, како рече наш предавач г. Драгослав Бокан, ,,започиње дугу и мистичну припрему за најболније и најтеже сведочење вере које нас уопште може запасти, уз понижење, бол, распеће и оно ослобађајуће, спасоносно васкрсење…ˮ Сто тридесет седам дана исчекивања, сто тридесет седам дана исчекивања сусрета са Господом… дани и ноћи у молитви… дани и ноћи у исчекивању сведочења вере кроз мучеништво и само пар тренутака до вечности…ˮ
Ухапшен у манастиру Шишатовцу од стране окупационих усташких бојовника, певајући сам себи и другим страдалницима опело, Рафаило Момчиловић, свештеномученик Шишатовачки страдао је у најтежим мукама. Канонизован је 2000. године, а Српска Православна Црква његов спомен врши 3. септембра.

Свештеномучениче Рафаило моли Бога за нас!

Извор Епархија Бачка

Болести долази због мисленог пада. Дух се храни мислима, тело физичком храном. Човек треба да буде свој лекар. Ако није миран, тих унутра, онда му узалуд сви лекови и најбољи лекари. Важно је сачувати оно добро у себи и имати поверења у себе. Само тако човек може гледати напред, бити здрав, користити Богу, себи и другима.

Отац Тадеј