Tajna

Ne znam kako,

al ona uvek zna kada mi treba,

kao da naša srca komuniciraju Morzeovom azbukom,
te nijednu aritmiju ne mogu od nje skriti,
čak i kada želim da joj prećutim reči obojene u sivu,
da glumim proleće il Sibirsku hladnoću,
ona oseti,
zna da u meni postoji neki kvar.
Ne, ja stvarno ne znam,
ona sigurno ima neke moći,
ona je vila,
ona je veštica,
ona je beli oblak nade na olovnom nebu,
nežni čuvar svih mojih tajni,
i tajna o tajni…

Ljubav je...

Ljubav je
kad te okrzne pogledom,
a ti,
zadrhtiš kao da već
osećaš ruke i usne,
prstima miluješ vazduh
vajaš od njega
dobro poznate konture,
lelujaš prstima kroz kosu,
tinjaš u plamenu želje,
a tek treba da ti priđe,
da te uzme
sebi čvrsto stegne,
najlepše reči u uho spusti.

Ljubav je,
kad nekog jednako
držiš u grudima,
bilo da je kraj tebe
ili negde daleko,
isto ga voliš,
jednako grliš,
na njegovim grudima se uspavljuješ,
poljubac njegov te budi,
po javi i u snu,
na njega misliš.
Ljubav je,
kada izmamiš osmeh posle kiše
što lipti iz oka,
tišinom zagrliš,
pogledom tešiš,
otkucajima srca umiriš,
i ništa više od toga da si tu
u dobru i u zlu,
ne tražiš.

Između zvezda i blata