Letnji sv. Stefan - Stevan Vetroviti

15/08/2015
 
Na današnji dan, 415. godine, pronađene su na čudesan način mošti sv. prvomučenika i arhiđakona Stefana, što Crkva naziva obretenjem. Ovaj praznik je u narodu nazvan letnjim sv. Stefanom. Naime, telo prvomučenika je prvobitno bilo pokopano u jednom selu blizu Jerusalima, što se otkrilo kroz san nekom svešteniku. Kad su patrijarh i vladike otvorili pronađeni Stefanov kovčeg, zemlja se zatresla i čulo se anđelsko pojanje, dok se miomiris razlio po celoj okolini. Tada je svetinja preneta u Jerusalim. Kasnije su svete mošti odnete u Carigrad, gde je podignuta i kamena crkva posvećena svetitelju.
U našem narodu današnji svetac se naziva Stevan Vetroviti i poštuje se da ne bi vetar oduvao seno, slamu, a doneo razne bolesti. Dok neke porodice proslavljaju ovaj dan kao svoju krsnu slavu, u drugim krajevima se drže zavetine i nose litije.
Danas slave ili preslavljaju svoju manastirsku slavu Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci, manastir u Somboru i drugi, kao i brojne seoske i gradske crkve.

Izvor  

Kako je Stefan postao svetac?

Sveti Stefan ili Stevanjdan pada na treći dan Božića i prva je krsna slava po Božiću. Spada u red slava koje se najviše praznuju u srpskom narodu.

Sveti Stefan / foto: wikipedia

Sveti Stefan je prvi od sedmorice đakona (Stefan, Filip, Prohor, Nikifor, Timon, Parmen, Nikola), služitelja, pomagatelja, koje su sveti apostoli rukopoložili, pa se zbog toga i naziva arhiđakon Stefan – prvi među đakonima.
Naime, aspostoli su predložili da se izaberu posebni ljudi koji će preuzeti brigu oko administrativnih i drugih poslova, kako bi dvanaestorica (apostola) neprestano mogla da prebivaju u molitvi.
Ime Stevan ili Stefan (radi se o različitom obliku istog imena), potiče od grčke reči Stephanos (Στεφανοσ), što znači onaj koji je krunisan, koji je ovenčan.
Sveti Stefan je bio propovednik u Jerusalemu, odveden iz grada i kamenovan do smrti, te se zato naziva i Prvomučenik Stefan. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, poznat kasnije kao apostol Pavle.
Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.

Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju svetog Stefana – Sveti Stefan letnji ili Stevan Vetroviti. Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan.

foto: crkva Sv. Stefan, kanada

Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i obicajima).
Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
Ipak, najvažnije je da domaćin na sto iznese slavski kolač, da na trpezi uz ikonicu sveca – Svetog Stefana, gori slavska sveća i da u domaćinovu kuću dođu njegovi najbliži, rodbna, kumovi, bliski prijatelji.
Samo tada, u krugu familije, slava ima smisla. 
Izvor: crkva sv. stefan, kanada