Osećanje odgovornosti je pouzdan znak duhovnosti čoveka – rekao je ruski
religiozni filosof i profesor Ivan A. Iljin.
Odgovornost je visoka, značajna kategorija za ljude koji se odgovorno odnose prema životu.
Etimologija reči „odgovornost“ je jednostavna i jasna. Biti odgovoran znači odgovarati za urađeno, povereno, u potpunosti preuzimati na sebe učinjeno, snositi posledice za propušteno i dobrovoljno prihvatiti kaznu za nepravilno obavljeno.
Kako da odredimo koliko je odgovoran čovek? Po kriterijumu „obrnute veze. Šta to znači? Ako se nekome poveri neki konkretan posao, a on taj posao ne dovede do kraja, ili ga obavlja nemarno, ili ga ustupa nekom drugom kada mu postane težak ili mu jednostavno „dosadi“, ili se pretvara da radi, pa vremenom, ponekad veoma kasno, postane jasno da je on u principu sve upropastio – znači, radi se o neodgovornom čoveku.
Haos i ludili savremenog života, raspad porodice, društvenih institucija, diskreditacija visokih ideja zbog „ljudskog faktora“ – sve su to posledice gubitka odgovornosti.
Dakle, prema kome čovek ima odgovornost. Prema mnogima i prema mnogo čemu.
Prvo, prema samome sebi. Ne možemo negirati ulogu sredine, naslednog faktora, fizičkih ograničenja, nedovoljnog obrazovanja, lošeg zdravlja… To ne znači da mi nemamo odgovornost ili izbor u slučaju tih okolnosti. Mi smo u potpunosti odgovorni za ono što činimo sa našim ograničenjima, za naša osećanja prema njima – za tugu, gnev ili depresiju.
Čovek je odgovoran prema bližnjima za pomoć koju nije pružio i molbe koje nije uslišio. Od osećanja odgovornosti za sebe samoga jedino je značajnije umeće građenja uzajamnih odnosa. Samo odgovoran čovek može da gradi odnose sa drugim ljudima.
Čovek je odgovoran i prema svetu koji nas okružuje, prema prirodi za ono što radi.
I najzad, čovek je odgovoran pred Bogom i svom unutrašnjem duševnom miru.
Postoji i odgovornost za dela, učinjena, ali i neučinjena. I neizvršavanje nečega je takođe postupak. Postoji odgovornost za reči, za sve što se izgovori ili izvrši verbalno.
Postoji odgovornost za misli i osećanja, svesna ili nesvesna, nezavisno od toga da li to čovek želi ili ne.
Čovek snosi odgovornost za ono što radi i za ono što ignoriše. Svest o značaju odgovornosti za svoj život i svoje ponašanje ima ogromnu ulogu u duhovnom životu.
Reč „odgovornost“ u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo odgovornim. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.
Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.
Raspuštenost života savremene škole jeste prethodnica neodgovornosti u životu odraslih.
Virus neodgovornosti koji se širi među ljudima je izrodio najveći košmar današnjice – nemar i aljkavost u poslu.
Nemar je sinonim za neodgovornost i ravnodušnost. I stvara ga kod dece vlastiti pedagoški, vaspitni nemar, nemaran odnos prema obavezama. Detetu je urođeno da teži radosnom radu, i njegovoj duši da izvšava povereno, ponoseći se dobrim, ispravljajući loše. Samo ravnodušnost roditelja, nepažnja pedagoga i ismevanje vršnjaka koje je već pogodila zaraza neodgovornosti mogu da odgovore mlado biće od težnje ka stvaranju velikog, značajnog, dubokog i pravog.
Odgovornost je visoka, značajna kategorija za ljude koji se odgovorno odnose prema životu.
Za početak malo teorije…
Etimologija reči „odgovornost“ je jednostavna i jasna. Biti odgovoran znači odgovarati za urađeno, povereno, u potpunosti preuzimati na sebe učinjeno, snositi posledice za propušteno i dobrovoljno prihvatiti kaznu za nepravilno obavljeno.
Kako da odredimo koliko je odgovoran čovek? Po kriterijumu „obrnute veze. Šta to znači? Ako se nekome poveri neki konkretan posao, a on taj posao ne dovede do kraja, ili ga obavlja nemarno, ili ga ustupa nekom drugom kada mu postane težak ili mu jednostavno „dosadi“, ili se pretvara da radi, pa vremenom, ponekad veoma kasno, postane jasno da je on u principu sve upropastio – znači, radi se o neodgovornom čoveku.
Haos i ludili savremenog života, raspad porodice, društvenih institucija, diskreditacija visokih ideja zbog „ljudskog faktora“ – sve su to posledice gubitka odgovornosti.
Prema kome i za šta odgovornost
Dakle, prema kome čovek ima odgovornost. Prema mnogima i prema mnogo čemu.
Prvo, prema samome sebi. Ne možemo negirati ulogu sredine, naslednog faktora, fizičkih ograničenja, nedovoljnog obrazovanja, lošeg zdravlja… To ne znači da mi nemamo odgovornost ili izbor u slučaju tih okolnosti. Mi smo u potpunosti odgovorni za ono što činimo sa našim ograničenjima, za naša osećanja prema njima – za tugu, gnev ili depresiju.
Čovek je odgovoran prema bližnjima za pomoć koju nije pružio i molbe koje nije uslišio. Od osećanja odgovornosti za sebe samoga jedino je značajnije umeće građenja uzajamnih odnosa. Samo odgovoran čovek može da gradi odnose sa drugim ljudima.
Čovek je odgovoran i prema svetu koji nas okružuje, prema prirodi za ono što radi.
I najzad, čovek je odgovoran pred Bogom i svom unutrašnjem duševnom miru.
Postoji i odgovornost za dela, učinjena, ali i neučinjena. I neizvršavanje nečega je takođe postupak. Postoji odgovornost za reči, za sve što se izgovori ili izvrši verbalno.
Postoji odgovornost za misli i osećanja, svesna ili nesvesna, nezavisno od toga da li to čovek želi ili ne.
Čovek snosi odgovornost za ono što radi i za ono što ignoriše. Svest o značaju odgovornosti za svoj život i svoje ponašanje ima ogromnu ulogu u duhovnom životu.
Čovek je autor knjige svog života
Reč „odgovornost“ u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo odgovornim. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.
Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.
Nemar – miljenik neodgovornosti
Raspuštenost života savremene škole jeste prethodnica neodgovornosti u životu odraslih.
Virus neodgovornosti koji se širi među ljudima je izrodio najveći košmar današnjice – nemar i aljkavost u poslu.
Nemar je sinonim za neodgovornost i ravnodušnost. I stvara ga kod dece vlastiti pedagoški, vaspitni nemar, nemaran odnos prema obavezama. Detetu je urođeno da teži radosnom radu, i njegovoj duši da izvšava povereno, ponoseći se dobrim, ispravljajući loše. Samo ravnodušnost roditelja, nepažnja pedagoga i ismevanje vršnjaka koje je već pogodila zaraza neodgovornosti mogu da odgovore mlado biće od težnje ka stvaranju velikog, značajnog, dubokog i pravog.
Iguman Eumenije, ruski 1996. godine
Izabrao i upodobio Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor
Osećanje odgovornosti je pouzdan znak duhovnosti čoveka – rekao je ruski religiozni filosof i profesor Ivan A. Iljin.
Odgovornost je visoka, značajna kategorija za ljude koji se odgovorno odnose prema životu.
Etimologija reči „odgovornost“ je jednostavna i jasna. Biti odgovoran znači odgovarati za urađeno, povereno, u potpunosti preuzimati na sebe učinjeno, snositi posledice za propušteno i dobrovoljno prihvatiti kaznu za nepravilno obavljeno.
Kako da odredimo koliko je odgovoran čovek? Po kriterijumu „obrnute veze. Šta to znači? Ako se nekome poveri neki konkretan posao, a on taj posao ne dovede do kraja, ili ga obavlja nemarno, ili ga ustupa nekom drugom kada mu postane težak ili mu jednostavno „dosadi“, ili se pretvara da radi, pa vremenom, ponekad veoma kasno, postane jasno da je on u principu sve upropastio – znači, radi se o neodgovornom čoveku.
Haos i ludili savremenog života, raspad porodice, društvenih institucija, diskreditacija visokih ideja zbog „ljudskog faktora“ – sve su to posledice gubitka odgovornosti.
Dakle, prema kome čovek ima odgovornost. Prema mnogima i prema mnogo čemu.
Prvo, prema samome sebi. Ne možemo negirati ulogu sredine, naslednog faktora, fizičkih ograničenja, nedovoljnog obrazovanja, lošeg zdravlja… To ne znači da mi nemamo odgovornost ili izbor u slučaju tih okolnosti. Mi smo u potpunosti odgovorni za ono što činimo sa našim ograničenjima, za naša osećanja prema njima – za tugu, gnev ili depresiju.
Čovek je odgovoran prema bližnjima za pomoć koju nije pružio i molbe koje nije uslišio. Od osećanja odgovornosti za sebe samoga jedino je značajnije umeće građenja uzajamnih odnosa. Samo odgovoran čovek može da gradi odnose sa drugim ljudima.
Čovek je odgovoran i prema svetu koji nas okružuje, prema prirodi za ono što radi.
I najzad, čovek je odgovoran pred Bogom i svom unutrašnjem duševnom miru.
Postoji i odgovornost za dela, učinjena, ali i neučinjena. I neizvršavanje nečega je takođe postupak. Postoji odgovornost za reči, za sve što se izgovori ili izvrši verbalno.
Postoji odgovornost za misli i osećanja, svesna ili nesvesna, nezavisno od toga da li to čovek želi ili ne.
Čovek snosi odgovornost za ono što radi i za ono što ignoriše. Svest o značaju odgovornosti za svoj život i svoje ponašanje ima ogromnu ulogu u duhovnom životu.
Reč „odgovornost“ u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo odgovornim. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.
Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.
Raspuštenost života savremene škole jeste prethodnica neodgovornosti u životu odraslih.
Virus neodgovornosti koji se širi među ljudima je izrodio najveći košmar današnjice – nemar i aljkavost u poslu.
Nemar je sinonim za neodgovornost i ravnodušnost. I stvara ga kod dece vlastiti pedagoški, vaspitni nemar, nemaran odnos prema obavezama. Detetu je urođeno da teži radosnom radu, i njegovoj duši da izvšava povereno, ponoseći se dobrim, ispravljajući loše. Samo ravnodušnost roditelja, nepažnja pedagoga i ismevanje vršnjaka koje je već pogodila zaraza neodgovornosti mogu da odgovore mlado biće od težnje ka stvaranju velikog, značajnog, dubokog i pravog.
- See more at: http://virtuelnimentor.com/blog/2014/12/odgovoran-covek-je-duhovan-covek/#sthash.Gd6QUKEO.dpuf
Odgovornost je visoka, značajna kategorija za ljude koji se odgovorno odnose prema životu.
Za početak malo teorije…
Etimologija reči „odgovornost“ je jednostavna i jasna. Biti odgovoran znači odgovarati za urađeno, povereno, u potpunosti preuzimati na sebe učinjeno, snositi posledice za propušteno i dobrovoljno prihvatiti kaznu za nepravilno obavljeno.
Kako da odredimo koliko je odgovoran čovek? Po kriterijumu „obrnute veze. Šta to znači? Ako se nekome poveri neki konkretan posao, a on taj posao ne dovede do kraja, ili ga obavlja nemarno, ili ga ustupa nekom drugom kada mu postane težak ili mu jednostavno „dosadi“, ili se pretvara da radi, pa vremenom, ponekad veoma kasno, postane jasno da je on u principu sve upropastio – znači, radi se o neodgovornom čoveku.
Haos i ludili savremenog života, raspad porodice, društvenih institucija, diskreditacija visokih ideja zbog „ljudskog faktora“ – sve su to posledice gubitka odgovornosti.
Prema kome i za šta odgovornost
Dakle, prema kome čovek ima odgovornost. Prema mnogima i prema mnogo čemu.
Prvo, prema samome sebi. Ne možemo negirati ulogu sredine, naslednog faktora, fizičkih ograničenja, nedovoljnog obrazovanja, lošeg zdravlja… To ne znači da mi nemamo odgovornost ili izbor u slučaju tih okolnosti. Mi smo u potpunosti odgovorni za ono što činimo sa našim ograničenjima, za naša osećanja prema njima – za tugu, gnev ili depresiju.
Čovek je odgovoran prema bližnjima za pomoć koju nije pružio i molbe koje nije uslišio. Od osećanja odgovornosti za sebe samoga jedino je značajnije umeće građenja uzajamnih odnosa. Samo odgovoran čovek može da gradi odnose sa drugim ljudima.
Čovek je odgovoran i prema svetu koji nas okružuje, prema prirodi za ono što radi.
I najzad, čovek je odgovoran pred Bogom i svom unutrašnjem duševnom miru.
Postoji i odgovornost za dela, učinjena, ali i neučinjena. I neizvršavanje nečega je takođe postupak. Postoji odgovornost za reči, za sve što se izgovori ili izvrši verbalno.
Postoji odgovornost za misli i osećanja, svesna ili nesvesna, nezavisno od toga da li to čovek želi ili ne.
Čovek snosi odgovornost za ono što radi i za ono što ignoriše. Svest o značaju odgovornosti za svoj život i svoje ponašanje ima ogromnu ulogu u duhovnom životu.
Čovek je autor knjige svog života
Reč „odgovornost“ u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo odgovornim. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.
Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.
Nemar – miljenik neodgovornosti
Raspuštenost života savremene škole jeste prethodnica neodgovornosti u životu odraslih.
Virus neodgovornosti koji se širi među ljudima je izrodio najveći košmar današnjice – nemar i aljkavost u poslu.
Nemar je sinonim za neodgovornost i ravnodušnost. I stvara ga kod dece vlastiti pedagoški, vaspitni nemar, nemaran odnos prema obavezama. Detetu je urođeno da teži radosnom radu, i njegovoj duši da izvšava povereno, ponoseći se dobrim, ispravljajući loše. Samo ravnodušnost roditelja, nepažnja pedagoga i ismevanje vršnjaka koje je već pogodila zaraza neodgovornosti mogu da odgovore mlado biće od težnje ka stvaranju velikog, značajnog, dubokog i pravog.
Iguman Eumenije, ruski 1996. godine
Izabrao i upodobio Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor
Videti još:- See more at: http://virtuelnimentor.com/blog/2014/12/odgovoran-covek-je-duhovan-covek/#sthash.Gd6QUKEO.dpuf
Osećanje odgovornosti je pouzdan znak duhovnosti čoveka – rekao je ruski religiozni filosof i profesor Ivan A. Iljin.
Odgovornost je visoka, značajna kategorija za ljude koji se odgovorno odnose prema životu.
Etimologija reči „odgovornost“ je jednostavna i jasna. Biti odgovoran znači odgovarati za urađeno, povereno, u potpunosti preuzimati na sebe učinjeno, snositi posledice za propušteno i dobrovoljno prihvatiti kaznu za nepravilno obavljeno.
Kako da odredimo koliko je odgovoran čovek? Po kriterijumu „obrnute veze. Šta to znači? Ako se nekome poveri neki konkretan posao, a on taj posao ne dovede do kraja, ili ga obavlja nemarno, ili ga ustupa nekom drugom kada mu postane težak ili mu jednostavno „dosadi“, ili se pretvara da radi, pa vremenom, ponekad veoma kasno, postane jasno da je on u principu sve upropastio – znači, radi se o neodgovornom čoveku.
Haos i ludili savremenog života, raspad porodice, društvenih institucija, diskreditacija visokih ideja zbog „ljudskog faktora“ – sve su to posledice gubitka odgovornosti.
Dakle, prema kome čovek ima odgovornost. Prema mnogima i prema mnogo čemu.
Prvo, prema samome sebi. Ne možemo negirati ulogu sredine, naslednog faktora, fizičkih ograničenja, nedovoljnog obrazovanja, lošeg zdravlja… To ne znači da mi nemamo odgovornost ili izbor u slučaju tih okolnosti. Mi smo u potpunosti odgovorni za ono što činimo sa našim ograničenjima, za naša osećanja prema njima – za tugu, gnev ili depresiju.
Čovek je odgovoran prema bližnjima za pomoć koju nije pružio i molbe koje nije uslišio. Od osećanja odgovornosti za sebe samoga jedino je značajnije umeće građenja uzajamnih odnosa. Samo odgovoran čovek može da gradi odnose sa drugim ljudima.
Čovek je odgovoran i prema svetu koji nas okružuje, prema prirodi za ono što radi.
I najzad, čovek je odgovoran pred Bogom i svom unutrašnjem duševnom miru.
Postoji i odgovornost za dela, učinjena, ali i neučinjena. I neizvršavanje nečega je takođe postupak. Postoji odgovornost za reči, za sve što se izgovori ili izvrši verbalno.
Postoji odgovornost za misli i osećanja, svesna ili nesvesna, nezavisno od toga da li to čovek želi ili ne.
Čovek snosi odgovornost za ono što radi i za ono što ignoriše. Svest o značaju odgovornosti za svoj život i svoje ponašanje ima ogromnu ulogu u duhovnom životu.
Reč „odgovornost“ u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo odgovornim. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.
Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.
Raspuštenost života savremene škole jeste prethodnica neodgovornosti u životu odraslih.
Virus neodgovornosti koji se širi među ljudima je izrodio najveći košmar današnjice – nemar i aljkavost u poslu.
Nemar je sinonim za neodgovornost i ravnodušnost. I stvara ga kod dece vlastiti pedagoški, vaspitni nemar, nemaran odnos prema obavezama. Detetu je urođeno da teži radosnom radu, i njegovoj duši da izvšava povereno, ponoseći se dobrim, ispravljajući loše. Samo ravnodušnost roditelja, nepažnja pedagoga i ismevanje vršnjaka koje je već pogodila zaraza neodgovornosti mogu da odgovore mlado biće od težnje ka stvaranju velikog, značajnog, dubokog i pravog.
- See more at: http://virtuelnimentor.com/blog/2014/12/odgovoran-covek-je-duhovan-covek/#sthash.Gd6QUKEO.dpuf
Odgovornost je visoka, značajna kategorija za ljude koji se odgovorno odnose prema životu.
Za početak malo teorije…
Etimologija reči „odgovornost“ je jednostavna i jasna. Biti odgovoran znači odgovarati za urađeno, povereno, u potpunosti preuzimati na sebe učinjeno, snositi posledice za propušteno i dobrovoljno prihvatiti kaznu za nepravilno obavljeno.
Kako da odredimo koliko je odgovoran čovek? Po kriterijumu „obrnute veze. Šta to znači? Ako se nekome poveri neki konkretan posao, a on taj posao ne dovede do kraja, ili ga obavlja nemarno, ili ga ustupa nekom drugom kada mu postane težak ili mu jednostavno „dosadi“, ili se pretvara da radi, pa vremenom, ponekad veoma kasno, postane jasno da je on u principu sve upropastio – znači, radi se o neodgovornom čoveku.
Haos i ludili savremenog života, raspad porodice, društvenih institucija, diskreditacija visokih ideja zbog „ljudskog faktora“ – sve su to posledice gubitka odgovornosti.
Prema kome i za šta odgovornost
Dakle, prema kome čovek ima odgovornost. Prema mnogima i prema mnogo čemu.
Prvo, prema samome sebi. Ne možemo negirati ulogu sredine, naslednog faktora, fizičkih ograničenja, nedovoljnog obrazovanja, lošeg zdravlja… To ne znači da mi nemamo odgovornost ili izbor u slučaju tih okolnosti. Mi smo u potpunosti odgovorni za ono što činimo sa našim ograničenjima, za naša osećanja prema njima – za tugu, gnev ili depresiju.
Čovek je odgovoran prema bližnjima za pomoć koju nije pružio i molbe koje nije uslišio. Od osećanja odgovornosti za sebe samoga jedino je značajnije umeće građenja uzajamnih odnosa. Samo odgovoran čovek može da gradi odnose sa drugim ljudima.
Čovek je odgovoran i prema svetu koji nas okružuje, prema prirodi za ono što radi.
I najzad, čovek je odgovoran pred Bogom i svom unutrašnjem duševnom miru.
Postoji i odgovornost za dela, učinjena, ali i neučinjena. I neizvršavanje nečega je takođe postupak. Postoji odgovornost za reči, za sve što se izgovori ili izvrši verbalno.
Postoji odgovornost za misli i osećanja, svesna ili nesvesna, nezavisno od toga da li to čovek želi ili ne.
Čovek snosi odgovornost za ono što radi i za ono što ignoriše. Svest o značaju odgovornosti za svoj život i svoje ponašanje ima ogromnu ulogu u duhovnom životu.
Čovek je autor knjige svog života
Reč „odgovornost“ u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo odgovornim. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.
Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.
Nemar – miljenik neodgovornosti
Raspuštenost života savremene škole jeste prethodnica neodgovornosti u životu odraslih.
Virus neodgovornosti koji se širi među ljudima je izrodio najveći košmar današnjice – nemar i aljkavost u poslu.
Nemar je sinonim za neodgovornost i ravnodušnost. I stvara ga kod dece vlastiti pedagoški, vaspitni nemar, nemaran odnos prema obavezama. Detetu je urođeno da teži radosnom radu, i njegovoj duši da izvšava povereno, ponoseći se dobrim, ispravljajući loše. Samo ravnodušnost roditelja, nepažnja pedagoga i ismevanje vršnjaka koje je već pogodila zaraza neodgovornosti mogu da odgovore mlado biće od težnje ka stvaranju velikog, značajnog, dubokog i pravog.
Iguman Eumenije, ruski 1996. godine
Izabrao i upodobio Slobodan Ivošević (59), Stariji Mentor
Videti još:- See more at: http://virtuelnimentor.com/blog/2014/12/odgovoran-covek-je-duhovan-covek/#sthash.Gd6QUKEO.dpuf
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.