Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72.
По Христовом распећу живела је код св. Јована Богослова, коме ју је Христос поверио на чување. Богородица је често одлазила на Маслинску гору, са које се њен Син вазнео на небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би могла гледати лице свог Сина.
Док се једном тако молила, јави јој се анђео Гаврило и рече да ће се кроз 3 дана упокојити и даде јој једну рајску гранчицу, која ће се носити на њеном погребу. Она се јако обрадова и пожури кући па рече св. Јовану Богослову шта је чула, па зажеле да још једном види све апостоле, који су се разишли по свим крајевима тадашњег света.
Кад се приближио час њеног представљења, одједном се напољу зачу тутњава, а густи облаци окружише кућу у којој је Пресвета боравила. Тада су се, донешени облацима на чудесан начин, окупили сви Апостоли изузев Томе. Они уђоше у собу и плачући поздравише Пресвету која је лежала на самртничкој постељи.
На самртној постељи Богородица их благослови, препоручујући им да истрају у својим пословима.
Наједном засија сва соба и Христос, који сиђе са амноштвом анђела, невидљиво приђе својој мајци и позва је ка себи. Она му смерно одговори; ”Нека ми буде по речима Твојим!” и без икаквог бола предаде дух свој.
Кад је било време погребу, спровод је ишао од Сионске горе кроз Јерусалим ка Гетсиманији. Јеврејски фанатици хтедоше оружјем да нападну поворку и побију Апостоле, али је један сјајни облак као бедем заклањао поворку. На једном месту облак се мало диже од земље, а један јеврејски свештеник по имену Антоније, залете се ка ковчегу, зграби га рукама и хтеде га изврнути, али му невидљиви анђео Божији одсече обе шаке, које остадоше залепљене на сандуку
.
Антоније заплака и пред свима признаде да је Исус истинити Син Божији.
Петар рече Антонију да патрљке својих руку прислони на одсечене шаке и кад овај то учини, у исти час му се исцелише обе руке. Многи Јевреји, видевши то чудо, промише хришћанску веру.
После Богородичиног погреба у Гетсиманији, Апостоли осташе заједно наредна 3 дана. Апостол Тома, по промислу Божијем, стиже тек 3. дан. Кад је чуо да је Богородице већ умрла веома се ражалости, заплака се и замоли Апостоле да отворе гроб, да види тело Мајке Божије и да га целива. Када су отворили гроб не нађоше Богородичино тело, на њихово огромно чуђење, већ само покрове у које је тело било умотано. Сви су се питали где је њено тело.
Тог дана, кад су ломили хлеб у славу Свете Тројице, опазише Пресвету Богородицу на облацима са мноштвом анђела и она им рече; ”Радујте се! Ја сам са вама до свршетка века!”.
-народно предање-
Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
По Христовом распећу живела је код св. Јована Богослова, коме ју је Христос поверио на чување. Богородица је често одлазила на Маслинску гору, са које се њен Син вазнео на небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би могла гледати лице свог Сина.
Док се једном тако молила, јави јој се анђео Гаврило и рече да ће се кроз 3 дана упокојити и даде јој једну рајску гранчицу, која ће се носити на њеном погребу. Она се јако обрадова и пожури кући па рече св. Јовану Богослову шта је чула, па зажеле да још једном види све апостоле, који су се разишли по свим крајевима тадашњег света.
Кад се приближио час њеног представљења, одједном се напољу зачу тутњава, а густи облаци окружише кућу у којој је Пресвета боравила. Тада су се, донешени облацима на чудесан начин, окупили сви Апостоли изузев Томе. Они уђоше у собу и плачући поздравише Пресвету која је лежала на самртничкој постељи.
На самртној постељи Богородица их благослови, препоручујући им да истрају у својим пословима.
Наједном засија сва соба и Христос, који сиђе са амноштвом анђела, невидљиво приђе својој мајци и позва је ка себи. Она му смерно одговори; ”Нека ми буде по речима Твојим!” и без икаквог бола предаде дух свој.
Кад је било време погребу, спровод је ишао од Сионске горе кроз Јерусалим ка Гетсиманији. Јеврејски фанатици хтедоше оружјем да нападну поворку и побију Апостоле, али је један сјајни облак као бедем заклањао поворку. На једном месту облак се мало диже од земље, а један јеврејски свештеник по имену Антоније, залете се ка ковчегу, зграби га рукама и хтеде га изврнути, али му невидљиви анђео Божији одсече обе шаке, које остадоше залепљене на сандуку
.
Антоније заплака и пред свима признаде да је Исус истинити Син Божији.
Петар рече Антонију да патрљке својих руку прислони на одсечене шаке и кад овај то учини, у исти час му се исцелише обе руке. Многи Јевреји, видевши то чудо, промише хришћанску веру.
После Богородичиног погреба у Гетсиманији, Апостоли осташе заједно наредна 3 дана. Апостол Тома, по промислу Божијем, стиже тек 3. дан. Кад је чуо да је Богородице већ умрла веома се ражалости, заплака се и замоли Апостоле да отворе гроб, да види тело Мајке Божије и да га целива. Када су отворили гроб не нађоше Богородичино тело, на њихово огромно чуђење, већ само покрове у које је тело било умотано. Сви су се питали где је њено тело.
Тог дана, кад су ломили хлеб у славу Свете Тројице, опазише Пресвету Богородицу на облацима са мноштвом анђела и она им рече; ”Радујте се! Ја сам са вама до свршетка века!”.
-народно предање-
Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
