Kako se osloboditi mentalnih okova?

 
Da li biste se oko važnih poslovnih ili ljubavnih pitanja konsultovali sa trogodišnjim detetom? Da li biste uradili sve što vam ono kaže?

Ne biste? Da li ste sigurni?

Da li ste sigurni da vaš vodič kroz život nije trogodišnje dete koje ste nekad bili, koje je nesigurno, uplašeno i ne zna koliko ste u međuvremenu porasli i odrasli i šta ste sve u međuvremenu naučili?
"Da li da promenim posao? Ovde nisam zadovoljan. Voleo bih da više zarađujem i da više uživam u poslu."
"Neeeee! Ti nisi dovoljno pametan za tako nešto! Sećaš se kako si se u prvom razredu mučio oko slova? I život nije takav! Život je težak, nije to igra! Dosta si se igrao kad si bio mali, sad je vreme da se uozbiljiš!"
"Volela bih da budem u ljubavnoj vezi sa nekim dobrim muškarcem. Želim da se volimo i da uživamo zajedno. Da zajedno idemo kroz život, podržavamo jedno drugo i budemo verni jedno drugom. Želim da mu budem posebna."
"Ti da budeš nekom posebna? Po čemu? Nikad nisi nastupala na školskoj priredbi, nikad nisi pobedila na takmičenju. Zaboravila si da je Slobodan, u kog si bila tako zaljubljena kada si imala 5 godina, izabrao Irenu. Ona je imala plavu kosu a ti smeđu. Ona je lepa a ti nisi. I zato je on izabrao nju a ne tebe."
Velika većina ljudi živi baš tako, na osnovu zaključaka koje su o sebi, drugima i svetu doneli kada su bili jako mali. I kada su njihovi mozgovi i načini razmišljanja bili nedovoljno razvijeni. I zato su doneli nepravilne zaključke. Ne zato što su glupi, nego zato što tako funkcionišu sva ljudska bića.
Doneli su zaključke o tome koliko su pametni, koliko su voljivi, koliko su dobri kao bića i koliko su zanimljivi.
Izveli su neke zaključke o tome kakvi su drugi ljudi, da li im se može verovati, da li je bezbedno voleti ih.
Nije dovoljno izgledati odraslo, oblačiti se odaslo i raditi stvari koje odrasli rade, da biste se mogli nazvati odraslom osobom.
Potrebno je i da razmišljate kao odrasla osoba. To znači da sagledavate situaciju u kojoj se nalazite, da postavljate pitanja, preispitujete sebe.
Koncept ego stanja iz transakcione analize može da vam pomogne u tome. Po ovoj teoriji, ljudska psiha se sastoji od tri ego stanja: Odrasli, Roditelj, Dete.

Bez obzira na to koliko godina imamo svi imamo ta tri ego stanja, i funkcionišemo iz nekog od njih.
Kada smo u ego stanju Deteta mi funkcionišemo po automatizmu i na osnovu uverenja koja imamo. Ne preispitujemo ih nego sve što nam stigne iz okruženja tumačimo tako da se uklopi i naše stavove.
Ego stanje Odrasli je ono što može da nam priskoči u pomoć, tako što će postavljati pitanja, tražiti dokaze i argumente.

Na primer:

"Ja to ne mogu, glupa sam."
"Na osnovu čega misliš da si glupa?"
"Nikad nisam pobedila na takmičenju i na fakultetu sam morala mnogo da učim. Neke ispite čak nisam položila iz prvog puta."
"Ako nisi pobedila na takmičenju, to ne znači da si glupa. To samo znači da je tamo bio neko ko je znao bolje od tebe, ili neko ko je talentovaniji od tebe za tu oblast, ali to ne znači da si glupa. Završila si školu, fakultet, umeš da koristiš računar...."
Shvatate logiku postupka.

Sada zapišite sve što želite, a mislite da ne možete.
Zapišite to slobodno, bez cenzure, sve što vam padne na pamet.
Sada zapišite zašto to ne možete da imate/postignete.
I kada to vidite zapisano, preispitujte te tvrdnje, tražite argumente protiv njih, zapisujte dokaze za suprotne tvrdnje.
Proces promene uverenja nije lak i ne može da se dogodi preko noći. Ako želite da oslobodite sebe svojih sopstvenih mentalnih okova, budite strpljivi i nežni sa sobom. Kao što biste bili sa trogodišnjim detetom.

Ako vam i pored toga ne ide, nemojte odmah da zaključite da ste nesposobni i da ste beznadežan slučaj.
Da je to tako lako svi bi to uradili očas posla i svi bi živeli slobodno i u skladu sa svojim potencijalima.
Nije lako. Toliko nije lako da postoji i posebna profesija koja se bavi upravo tim problemom-promenom uverenja na osnovu kojih živimo svoje živote. Ta profesija se zove psihoterapija.
I kao još jedan dokaz da to nije lako- i psihoterapeuti idu kod svojih kolega kada im zatreba pomoć. Ne mogu sami. Erik Bern je rekao da kada neko hoće sam sebi da radi psihoterapiju, to je kao da frizer sam sebe šiša.
Jedan deo posla možete da uradite sami, ako su korekcije manje. Ali ako vam ne ide, u redu je da se obratite nekom od stručnjaka koji su se za to godinama školovali.
Autor: Jelena Pantić,
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com