СТРИБОГ

Према Несторовој хроници (11. век), кип бога Стрибога чинио је кијевски пантеон уз кипове Перуна, Хорса, Симарга, Дајбога и Мокош, што значи да је био веома поштован у то време. Спомиње се и у чувеном епу „Слову о Игоровом походу“ из 1185. године: „Се вěтри, Стрибожи внуци вејутъ с морја стрелами" што значи „Ето ветрови, Стрибогови унуци дувају с мора стрелама“. У староруским текстовима име Стрибога без изузетка везује се за Дажбога (често и Перуна) што пружа основ да се њихова поља деловања схвате као међусобно супротстављена или слична. Мада је много тога заборављено о Стрибогу, из малог броја споменика сазнајемо да је он бог ветра, ваздуха али и погода и непогода. Назив „стри-бог“ нам говори да се без сумње ради о божанству, пошто је у имену садржана реч „бог“, док се први део назива, реч „стри“ доводи у везу са глаголом „струјати“ у смислу струјања ваздуха. У нашем народу постоји израз „ветар стриже“ (за хладне зимске ветрове) што је такође повезано са Стрибогом. Старословенска реч „струја“ доводи се у везу са водом, па је могуће да је Стрибог био одговоран и за разне падавине - управљајући ветровима и облацима, у касном летњем периоду доносио је прву кишу, а зими снег. Осим кишоносних облака и пријатног летњег ветра, Стрибог је доносио и олује, буре, вихоре и остале јаке и разорне ветрове који уништавају летину, руше куће, убијају домаће животиње али и људе. Праћени одређеним ветровима из пољских пукотина излазе пољска и житна зла бића и као вихор претварају се у але, које могу бити градоносне. Стрибог је вероватно управљао и алама, а људи су се борили тако што су бацали ножеве високо према вихору. Исто тако, у вис су бацани разни дарови док дува ветар како би се Стрибог одобровољио и смирио своје ветрове. Свечаности у Стрибогову част организоване су и лети и зими - лети да би призвали ветар који доноси кишу, а зими да бог ублажи хладне ветрове. Наш народ је веровао да ће онима који не поштују Стрибога ветар однети сено, сламу, кровове кућа и живину, а донети разне болести.
15. гумника (августа) на дан Стефана (Стевана) Ветровитог славимо Стрибогов дан, Стрибога Ветровитог или Стрибога Летњег. Верује се да је пре примања хришћанства у месецу гумнику постојао празник посвећен богу Стрибогу па је у народу остао назив Стеван Ветровити од старијег Стрибога Ветровитог. Напоменимо и то да хришћански светац Стефан нема никакве везе са ветром. Слични празници славе се и у другим словенским земљама: Мирон Ветрогон (8.8.) и Михеј Тиховеј (14.8.) и такође се доводе у везу са старијим празником посвећеним Стрибогу

 

СТАРОСЛАВЦИ - РОДОВЕРЈЕ, РОДНОВЕРЈЕ, RODOVERJE, RODNOVERJE...