Jelena Lengold: PESMA ZA ARSENA

PESMA ZA ARSENA





Dobija bore muzikant kojeg slušam godinama
i ptica na kojoj leti i koju naziva glasovirom
iz ostarelog neba sleće kao iz bivše države,
pa ipak, dozvolite takvo jedno poređenje:
navikla sam na njega kao jelen na zavičaj,
sudbina svake reči vratila se stotinu puta
u povest, u tlocrt čak moje duše, u pokućstvo,
i svaki put, poput tamnog rublja na devici,
iznenađuje moj jeftini mesing uha,
potom mi kvari fini školski krasnopis
i tera me da lenjo povlačim prste po rubovima stvari
i da osluškujem sa čime se od svega toga
slaže moj život, prhka krivulja,
sa čime se od svega toga rađaju vruće životinje
što prolaze, nespokojne kao reči mojih pisama,
dok on neprestano peva.
—–

Jednom davno, pre skoro trideset godina, napisala sam ovu pesmu za Arsena Dedića, koja je umesto naslova imala violinski ključ.  

Izvor