Uzrok - karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez
nagrade koji su doneli razočaranja, strah od neuspeha i odgovornosti
koje zrelost donosi
LENJOST je manjak volje da se u ostvarenje nekog cilja uloži energija, lakši izbor, izgovor za neuspehe praćen bezvoljnošću i malodušnošću.
Ova karakterna osobina svojstvena je svima, tvrde psiholozi. Svi smo lenji s vremena na vreme, i svi se rađamo lenji, a vaspitanje, odnosno roditeljski uticaj usađuje nam radne navike i želju da ne stagniramo.
Psiholozi kažu da je uzrok lenjosti karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez nagrade koji su nam doneli razočaranja, strah od neuspeha, ali ponekad i samo činjenica da ne želimo da odrastemo, da se plašimo obaveza i odgovornosti koje zrelost donosi.
Lenjost je lakši način, prijatno stanje i nije problem sve dok ne postane način života. To, baš kao i druga krajnost, radoholizam, vodi u nezadovoljstvo i bolest. Psiholozi tvrde da put do sreće vodi preko onoga što volimo da radimo i šta nas ispunjava. Studija istraživača jednog švedskog univerziteta dovela je do zaključka da sve nagrade koje dobijamo bez uloženog napora, bilo da su u pitanju nezaslužene povlastice ili igre na sreću, vode samo do kratkoročnog zadovoljstva.
Jedino što nas zaista usrećuje, tvrde oni, su posledice napornog rada, odnosno rezultati koje postižemo znanjem, veštinama, energijom. Entuzijazam, akcija i strast sa kojom se nečemu prepuštamo, čine život vrednim življenja.
Lenjost je problematična samo kada je konstantna jer podstiče pasivnost iz koje se teško izlazi, jer što duže ne radimo ništa, sve nam je teže da počnemo. Lenji ljudi su u suštini vrlo nesrećni, tvrde psiholozi, ali se plaše da nešto urade, preuzmu inicijativu i odgovornost. Iako im ne prija stanje u kojem se nalaze, ono postaje njihova zona komfora i osećaju se jako loše kada je napuste. Lenjost tupi naša čula, smanjuje energiju, blokira potencijale i ideje, sprečava napredak...
Ima onih koji tvrde da je lenjost privilegija i da jedino tako, kada imamo vremena za "razgovor sa sobom", možemo analizirati šta nam se događa i doneti prave odluke. Međutim, psiholozi upozoravaju da je lenjost sama po sebi izbor i da potpuno može da nas udalji od planova, snova i ciljeva. Mnogi lenjost pogrešno poistovećuju sa hedonizmom, iako je ona samo život bez podsticaja i ideja. Dugoročno donosi samo depresiju, apatiju i nezadovoljstvo.
Sociolozi tvrde da je lenjost u modernom društvu "potpomognuta" savremenim poslovima, odnosno uslovima u kojima se rezultat rada ne vidi odmah. To znači da se za dobre pozicije, posao, život... moramo izboriti. Potrebno je uložiti energiju i trud da bismo do cilja došli, a za mnoge je to pretežak posao. Mnogo je lakše nalaziti izgovore, udobno se smestiti ispred televizora i kukati kako, zapravo, nikada nismo dobili pravu šansu, kako nas niko ne razume i ne vidi naše potencijale.
Psiholozi tvrde da je lenjost kod nekih ljudi vrsta odbrambenog mehanizma, opravdanje da se ne vredi boriti jer se u stvari plaše neuspeha. Pasivnost je paravan za odbijanje, odnosno način da se zaštitimo od istine da možda zaista nismo sposobni za bolje.
Međutim, problem je što lenjost nije prirodno stanje čoveka. Aktivnost je u ljudskoj prirodi i zbog toga lenjost donosi toliko mnogo problema.
Osim fizičkih problema, od kojih su gojaznost, problemi sa srcem i depresija najčešći, lenji ljudi pate i od psihičkih problema, jer iako tvrde da ništa ne mogu promeniti i da im je tako bolje, nerad ih uništava i jača strah od neuspeha. Psiholozi tvrde da je lenjost izlečiva, odnosno da se ova karakterna osobina može promeniti. Prvo što se primenjuje na bihejvioralnim terapijama je promena stava, shvatanja i načina razmišljanja, a zatim se postavlja konkretan cilj.
Svako od nas ima interesovanja, želje i planove, sa tom razlikom što neki streme ka njima, dok su drugi obeshrabreni da je ostvarenje moguće. Kada se cilj nazove pravim imenom, kada shvatimo šta želimo i šta nam je važno, to povećava želju da do toga dođemo. Važno je samo da ciljevi budu ostvarivi, odnosno realni. Psiholozi savetuju da ne potcenjujete nijedan zadatak, pa ni najmanju obavezu, jer njihovo izvršavanje gradi mozaik vašeg uspeha, motiviše da idete dalje.
Istraživanja pokazuju da je motivacija odličan lek protiv lenjosti, odnosno da svaka nagrada podstiče da budemo bolji. Iako možda ovi principi zvuče kao da su namenjeni vaspitanju dece, psiholozi tvrde da su vrlo delotvorni.
Takođe, važno je i da ne odustajete, odnosno da završite sve što započnete, da podstičete kreativnost i energiju.
To je izvodljivo bilo kojim poslom da se bavite, a ponekad je dovoljno kreativnost primeniti i samo u načinu na koji razmišljate. Pronađite inspiraciju, hranite želju za uspehom, skupite snagu da idete napred...
Lenjost "crpi" snagu iz padova, dok je uspeh guši i zato ne dozvolite lenjosti da vas obuzme.
Pazite i sa kim provodite vreme, jer psihoterapeuti tvrde da je lenjost "zarazna" i da je jako lako prihvatiti je i prepustiti joj se.
Novosti. rs
LENJOST je manjak volje da se u ostvarenje nekog cilja uloži energija, lakši izbor, izgovor za neuspehe praćen bezvoljnošću i malodušnošću.
Ova karakterna osobina svojstvena je svima, tvrde psiholozi. Svi smo lenji s vremena na vreme, i svi se rađamo lenji, a vaspitanje, odnosno roditeljski uticaj usađuje nam radne navike i želju da ne stagniramo.
Psiholozi kažu da je uzrok lenjosti karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez nagrade koji su nam doneli razočaranja, strah od neuspeha, ali ponekad i samo činjenica da ne želimo da odrastemo, da se plašimo obaveza i odgovornosti koje zrelost donosi.
Lenjost je lakši način, prijatno stanje i nije problem sve dok ne postane način života. To, baš kao i druga krajnost, radoholizam, vodi u nezadovoljstvo i bolest. Psiholozi tvrde da put do sreće vodi preko onoga što volimo da radimo i šta nas ispunjava. Studija istraživača jednog švedskog univerziteta dovela je do zaključka da sve nagrade koje dobijamo bez uloženog napora, bilo da su u pitanju nezaslužene povlastice ili igre na sreću, vode samo do kratkoročnog zadovoljstva.
Jedino što nas zaista usrećuje, tvrde oni, su posledice napornog rada, odnosno rezultati koje postižemo znanjem, veštinama, energijom. Entuzijazam, akcija i strast sa kojom se nečemu prepuštamo, čine život vrednim življenja.
Lenjost je problematična samo kada je konstantna jer podstiče pasivnost iz koje se teško izlazi, jer što duže ne radimo ništa, sve nam je teže da počnemo. Lenji ljudi su u suštini vrlo nesrećni, tvrde psiholozi, ali se plaše da nešto urade, preuzmu inicijativu i odgovornost. Iako im ne prija stanje u kojem se nalaze, ono postaje njihova zona komfora i osećaju se jako loše kada je napuste. Lenjost tupi naša čula, smanjuje energiju, blokira potencijale i ideje, sprečava napredak...
Ima onih koji tvrde da je lenjost privilegija i da jedino tako, kada imamo vremena za "razgovor sa sobom", možemo analizirati šta nam se događa i doneti prave odluke. Međutim, psiholozi upozoravaju da je lenjost sama po sebi izbor i da potpuno može da nas udalji od planova, snova i ciljeva. Mnogi lenjost pogrešno poistovećuju sa hedonizmom, iako je ona samo život bez podsticaja i ideja. Dugoročno donosi samo depresiju, apatiju i nezadovoljstvo.
Sociolozi tvrde da je lenjost u modernom društvu "potpomognuta" savremenim poslovima, odnosno uslovima u kojima se rezultat rada ne vidi odmah. To znači da se za dobre pozicije, posao, život... moramo izboriti. Potrebno je uložiti energiju i trud da bismo do cilja došli, a za mnoge je to pretežak posao. Mnogo je lakše nalaziti izgovore, udobno se smestiti ispred televizora i kukati kako, zapravo, nikada nismo dobili pravu šansu, kako nas niko ne razume i ne vidi naše potencijale.
Psiholozi tvrde da je lenjost kod nekih ljudi vrsta odbrambenog mehanizma, opravdanje da se ne vredi boriti jer se u stvari plaše neuspeha. Pasivnost je paravan za odbijanje, odnosno način da se zaštitimo od istine da možda zaista nismo sposobni za bolje.
Međutim, problem je što lenjost nije prirodno stanje čoveka. Aktivnost je u ljudskoj prirodi i zbog toga lenjost donosi toliko mnogo problema.
Osim fizičkih problema, od kojih su gojaznost, problemi sa srcem i depresija najčešći, lenji ljudi pate i od psihičkih problema, jer iako tvrde da ništa ne mogu promeniti i da im je tako bolje, nerad ih uništava i jača strah od neuspeha. Psiholozi tvrde da je lenjost izlečiva, odnosno da se ova karakterna osobina može promeniti. Prvo što se primenjuje na bihejvioralnim terapijama je promena stava, shvatanja i načina razmišljanja, a zatim se postavlja konkretan cilj.
Svako od nas ima interesovanja, želje i planove, sa tom razlikom što neki streme ka njima, dok su drugi obeshrabreni da je ostvarenje moguće. Kada se cilj nazove pravim imenom, kada shvatimo šta želimo i šta nam je važno, to povećava želju da do toga dođemo. Važno je samo da ciljevi budu ostvarivi, odnosno realni. Psiholozi savetuju da ne potcenjujete nijedan zadatak, pa ni najmanju obavezu, jer njihovo izvršavanje gradi mozaik vašeg uspeha, motiviše da idete dalje.
Istraživanja pokazuju da je motivacija odličan lek protiv lenjosti, odnosno da svaka nagrada podstiče da budemo bolji. Iako možda ovi principi zvuče kao da su namenjeni vaspitanju dece, psiholozi tvrde da su vrlo delotvorni.
Takođe, važno je i da ne odustajete, odnosno da završite sve što započnete, da podstičete kreativnost i energiju.
To je izvodljivo bilo kojim poslom da se bavite, a ponekad je dovoljno kreativnost primeniti i samo u načinu na koji razmišljate. Pronađite inspiraciju, hranite želju za uspehom, skupite snagu da idete napred...
Lenjost "crpi" snagu iz padova, dok je uspeh guši i zato ne dozvolite lenjosti da vas obuzme.
Pazite i sa kim provodite vreme, jer psihoterapeuti tvrde da je lenjost "zarazna" i da je jako lako prihvatiti je i prepustiti joj se.
Novosti. rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.