Духовни устанак
Беседа на први дан Госпојинског поста
Данас је први дан Госпојинског поста, благодатног, спасоносног и
утешног времена за хришћане када се они укрепљују. Ово је врло радостан и
важан дан у који славимо спомен на свете мученике Макавејце и поштујемо
Крст Господњи.
Пагански владар, император из династије Селеукида, Антиох Епифан IV,
освојио је и опљачкао Јерусалим и оскрнавио је храм Божији – подигао је у
њему идол Зевса, паганског бога и натерао је народ Божији да му се
поклони. И многи људи су због слабости и страха одступили од истинске
вере и приносили су жртве идолима. Међутим, било је и других, верних
синова Божијих, који су не плашећи се ничега, исповедали своју верност и
своју љубав према истинском Богу.
Такав је био учитељ Јелеазар. Он је у народу будио истинску веру и због
тога је био погубљен. Међу његовим ученицима је била породица
Макавејаца, седморица браће, незнабошци су их мучили и убили на мајчине
очи, а мајка се молила и храбрила их је да нипошто не оставе веру.
Сурово су мучени, по реду, од најстаријег брата до најмањег и говорили
су мајци: „Реци да се твој најмлађи, последњи син, поклони идолима!“ – а
она га је, напротив, укрепљивала у вери и бодрила да пострада за свог
Творца, за Господа. Њихова мучења, њихова страдања улила су јеврејском
народу још већу ревност за Бога, подигнут је устанак и они су победили
паганског владара. И истерали су незнабошце и на извесно време су
обновили чистоту вере у Светој земљи.
Оно што данас видимо око себе, и у отаџбини, и у нашем граду, нажалост,
мало се разликује од времена кад је нечастиви цар дошао и оскрнавио
храмове Божије. Данас су храмови Божији наше душе, душе наше деце, свих
хришћана који се такође скрнаве различитим идолима, одвратним и погубним
греховима, идолима овог времена. Међутим, народ Божији је позван да
данас, у овај дан, у први дан поста, подигне духовни устанак. Мало нас
је, нема нас много, слабо се чујемо, али су људи исто тако слабо чули
ову седморицу браће коју су пагани мучки убили, а какав плод је донела
њихова жртва. И ми треба тако да поступамо.
Овај кратки пост, само две недеље, пролетеће врло брзо, али можемо
стићи да принесемо праву, истинску жртву, која ће пробудити људе око
нас, народ Божији, и истерати идоле из људских душа. Заграђујмо, као што
је говорио апостол Павле, уста лавовима, чинимо правду, истерујмо
пукове туђинаца, истерујмо демонску војску и ђавола који муче душе наших
рођених и ближњих, који муче и нашу Цркву. Без обзира на спољашњу
лепоту ми видимо шта се заправо дешава с хришћанима, да многи од нас у
ствари служе идолима, видимо како се свакодневно скрнаве људске душе,
каква се срамота и поруга наноси Цркви Божијој и јеванђељској истини.
Дакле, у ове дане поста треба да будемо посебно храбри, смели и
принципијелни у свим својим поступцима и делима и верни Богу и Спаситељу
нашем Исусу Христу, Чији Крст данас поштујемо. Крст који је јуродство и
безумље за овај свет, а за нас је спасење и сила Божија. Управо ову
силу исповедајмо и проповедајмо и њом побеђујмо своје грехове и
посрамљујмо ђавола, и водимо наше ближње ка спасењу и Царству Небеском.
Амин.
Са руског Марина Тодић
16 / 08 / 2019
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.