ВЕЧНА СЛАВА И ЗАХВАЛНОСТ НАШЕМ БРАТУ АРЧИБАЛДУ РАЈСУ!! СРБИ ГА НИКАДА НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ!!

 

На данашњи дан, 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у својој кући у Београду, преминуо је највећи пријатељ српског народа у 20. веку др Арчибалд Рајс, рођени Швајцарац, форензичар, хемичар, криминолог и професор на Универзитету у Лозани. Др Рајс се истакао као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата и касније као аутор неких од ненадмашних и најпопуларнијих књига о Србима, које је волео више од себе самог.

Сутрадан, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце како би почивало на капији Србије и првој стопи слободне српске земље Кајмакчалану.
Тело др Рајса је уз највише државне почасти пренесено у Официрски дом у Београду (данашњи СКЦ), где су многобројни грађани дошли да одају последњу почаст свом ратном другу, пријатељу и савезнику.

Сахрана др Арчибалда Рајса обављена је 10. августа 1929. године, на топчидерском гробљу у Београду, које се налази у непосредној близини његовог дома.

Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду, а опело је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника СПЦ. На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса.

По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим српским ослободиоцима и пробојницима Солунског фронта.
На урни, која је поломљена приликом бугарске окупације у Другом светском рату, је писало:
“Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава”.
 
На жалост и срцу др Арчибалда Рајса се губи сваки траг након бугарске окупације током Другог светског рата, а и срце и урна, као и сам горостасни Кајмакчалан, данас више нису у Србији. Испада као да су све ове жртве поднете за неку другу, страну земљу “Северну Македонију”.

 Бранко Драгаш