Кћерка албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика
чувеног кнеза Ђурађа Кастриотића - Скендербега и жена српског деспота
Стефана Бранковића, сина Ђурађа Бранковића.
Са својим мужем
делила је сву горчини његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству
у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у
хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила
се и посветила молитви и делима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и
манастира. Народ је назива „Мајка Ангелина“. Њене чудотворне мошти
почивају са моштима праведног јој мужа Стефана и посвећених синова
Максима и Јована у манастиру Крушедолу. Света мати Ангелина предала је
своју душу Господу почетком XVI века.
Тропар (глас 8):
У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелино, радује се дух твој.
У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелино, радује се дух твој.
Преподобна мати Ангелина (Бранковић) деспотица Cрбска
Поштовање преподобне мајке Ангелине (Бранковић) у Српском народу отпочело је врло рано, зато што је њен живот био необичан и вредан поштовања. Њен је живот био врло тежак: надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа – светог Стефана Слепог – и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.
Њој је било суђено да живи у најтежем периоду за Србију – у раном 15. веку. Мало времена је прошло од познатe и срамотнe Биткe на Косову (15/28. јун, 1389), у којој су 25.000 Србa са својим њихови савезницима поражени од стране турске војске. Након те битке, Турци су неколико година били суспендовали своју експанзију ука Европи, али Србија је, прво делимично, a затим и потпуно изгубила своју слободу – пет векова.
Многи људи мисле да име Анђелина – није православно. Али светитељка и то Србска, коју данас спомињемо и у Цркви славимо је Анђелина. Она је била Српска принцеза, удата за слепог човека, и већину свог живота је проживела у изгнанству.
Празновање преподобнe мати Ангелинe, обележавају Српски и Православни народи 12. августа, односно 30. јула по Јулијанском календару.
Света мати Ангелинa Бранковић, била je припадник владарске лозе и ћерка је Аријанита Комнина господара Коњуга у области Шкумбе (елбасански крај) и жена Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића. Зову је још и деспотицом, а међу народом најчешће мајком Ангелином.
Иначе житељи ове области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству.
На двору свог оца живела је у побожности и миру, учећи се истини Божијој, где је стекла одлично образовање и васпитање. Гајила је велику љубав према књигама, читала је веома пуно, па је и личну библиотеку имала, где се поједине књиге из њене библиотеке и данас налазе у манастиру Крушедолу. Занимљив је податак да њена омиљена књига „Лествице“ за њену употребу и читање написао је инок Давид (у Смедереву 1434), по наруџбини њеног свекра србског деспота Ђурђа Бранковића. На овај рукопис он се својеручно потписао и његовом руком стоје записана слова на својим последњим страницама : „Сија књига деспотице Ангелине монахиње“.
Око 1459. у албанске крајеве дође као изгнаник деспот Српски Стефан слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом.
Тадашња његова и његове породице судбина није била нимало лака. Његова сестра Марa била је приморана да оде у харем турског султана Мурата II, а потом и Стефан одлази у Турску, где је осумњичен за заверу и 1441 бива са својим старијим братом ослепљен. По смрти њиховог оца, деспота Ђурђа, неко време Србијом је управљао њихов најмлађи брат Лазар (1456-8 г.), а онда је власт преузео Стефан.
Узгред, Мара је једина жена која je добила дозволу да ступи на Атос на Свету Гору, због доброчинства према Цркви њој je било омогућено да обиђе манастире Светог Павла, Зограф и Хиландар. Светa Горa Атос – Грчка „монашка република“. Она је дошла до самог полуострва, носећи свете мошти, реликвије, као и много других светиња заробљених од Турака, приликом заузећа Цариграда (Константинопоља), али према легенди, ступање на само полуострво Свете Горе, Мари бива забрањено и спречено од саме Игуманије Свете Горе, Пресвете Богородице! Затим су и сами монаси почели реаговати против ове посете једне жене, ма она била и сама деспотица, Мара, је послушно, предала све поклоне монасима, и сама са својом пратњом и осталим племићима из њене пратње, враћа се не ступајући на тло свете Горе Атонске.
На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разједињености српског народа, „неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе„. Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње оде у Дубровник па одатле у Албанију, да тамо потражи уточиште.У Албанији га је кнез Аријанит пријатељски дочекао.
За време Стефановог боравка код кнеза, кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, и замоли од родитеља благослов за брак. Родитељи дадоше пристанак, те се Ангелина и Стефан венчаше у Скадру 1461. године.
Један од епископа, коjи познаваше слепог Стефана, описао га је као човека моћног, високог раста, са достоjaнственим ставом, интелигентног и озбиљног, а уз то jе био и добaр познавалац Библиjе. А Стефан беше слеп од рођења …
Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара.
У Албанији им је рођен син Георгије (Ђорђе) али наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). У Италију у Фурланији, купују стари замак Београд на реци Таљементу.
Живећи прилично оскудно, Ангелина је ту провела 16 година. У Италији је родила сина Јована и ћерку Марију, коју је удала за монфератског маркиза Бонифиција.Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476.), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега.
После Стефанове смрти Ангелина је са децом живела у оскудици и сиромаштву. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији Корвинy, и он се смилова и позва их код себе. Ангелина је кренула са двојицом синова, и носећи мошти свога мужа, преко Беча и Будима, за Срем, где је стигла фебруара 1486. године. Угарски краљ Матијa даде њој и синовима на уживање сремски град Купиново на Сави. У Купинову, она је подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа Стефана (15.2.1486.).
Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области на управу, но он се убрзо тога одрекао у корист свога млађег брата Јована и сам се замонашио (1495.) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим.
Он је постао митрополит Београдски и Сремски и заједно са мајком Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе диван манастир Крушедол посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Ту свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (18.1.1516.године, када се и слави његов спомен), и би погребен у својој задужбини Крушедолу. Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Хроничари бележе да се после монашења још више предала молитви и делима милосрђа. Активно је учествовала у поправљању светих храмова и православних манастира у Срему и окупљала побожан народ. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив „Мајка Ангелина„.
Мати Ангелина поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јуна 1520. године и би сахрањена у женском манастиру близу манастира Крушедола, а неколико година после, када су њене свете мошти пројављене, пренете су у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот (ковчег) са моштима светог јој сина Јована деспота. Њихове свете мошти Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, али би сачувана лева рука Свете Мајке Ангелине.
Ове свете и чудотворне мошти „сремских светитеља“ Бранковића, Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука свете мајке Ангелине. Службу овој светој мајци српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола.
Служба преподобној Ангелини налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз целу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. века. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена.
Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули – рукопису из 16. века. То Житије превео је на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском њено пролошко Житије нешто другачије.
Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу“. Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – светог Јована – и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од непознатог крушедолског монаха из 16. века.
Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа – светог Стефана Слепог – и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.
Поштовање преподобне мајке Ангелине (Бранковић) у Српском народу отпочело је врло рано, зато што је њен живот био необичан и вредан поштовања. Њен је живот био врло тежак: надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа – светог Стефана Слепог – и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.
Њој је било суђено да живи у најтежем периоду за Србију – у раном 15. веку. Мало времена је прошло од познатe и срамотнe Биткe на Косову (15/28. јун, 1389), у којој су 25.000 Србa са својим њихови савезницима поражени од стране турске војске. Након те битке, Турци су неколико година били суспендовали своју експанзију ука Европи, али Србија је, прво делимично, a затим и потпуно изгубила своју слободу – пет векова.
Многи људи мисле да име Анђелина – није православно. Али светитељка и то Србска, коју данас спомињемо и у Цркви славимо је Анђелина. Она је била Српска принцеза, удата за слепог човека, и већину свог живота је проживела у изгнанству.
Празновање преподобнe мати Ангелинe, обележавају Српски и Православни народи 12. августа, односно 30. јула по Јулијанском календару.
Света мати Ангелинa Бранковић, била je припадник владарске лозе и ћерка је Аријанита Комнина господара Коњуга у области Шкумбе (елбасански крај) и жена Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића. Зову је још и деспотицом, а међу народом најчешће мајком Ангелином.
Иначе житељи ове области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству.
На двору свог оца живела је у побожности и миру, учећи се истини Божијој, где је стекла одлично образовање и васпитање. Гајила је велику љубав према књигама, читала је веома пуно, па је и личну библиотеку имала, где се поједине књиге из њене библиотеке и данас налазе у манастиру Крушедолу. Занимљив је податак да њена омиљена књига „Лествице“ за њену употребу и читање написао је инок Давид (у Смедереву 1434), по наруџбини њеног свекра србског деспота Ђурђа Бранковића. На овај рукопис он се својеручно потписао и његовом руком стоје записана слова на својим последњим страницама : „Сија књига деспотице Ангелине монахиње“.
Око 1459. у албанске крајеве дође као изгнаник деспот Српски Стефан слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом.
Тадашња његова и његове породице судбина није била нимало лака. Његова сестра Марa била је приморана да оде у харем турског султана Мурата II, а потом и Стефан одлази у Турску, где је осумњичен за заверу и 1441 бива са својим старијим братом ослепљен. По смрти њиховог оца, деспота Ђурђа, неко време Србијом је управљао њихов најмлађи брат Лазар (1456-8 г.), а онда је власт преузео Стефан.
Узгред, Мара је једина жена која je добила дозволу да ступи на Атос на Свету Гору, због доброчинства према Цркви њој je било омогућено да обиђе манастире Светог Павла, Зограф и Хиландар. Светa Горa Атос – Грчка „монашка република“. Она је дошла до самог полуострва, носећи свете мошти, реликвије, као и много других светиња заробљених од Турака, приликом заузећа Цариграда (Константинопоља), али према легенди, ступање на само полуострво Свете Горе, Мари бива забрањено и спречено од саме Игуманије Свете Горе, Пресвете Богородице! Затим су и сами монаси почели реаговати против ове посете једне жене, ма она била и сама деспотица, Мара, је послушно, предала све поклоне монасима, и сама са својом пратњом и осталим племићима из њене пратње, враћа се не ступајући на тло свете Горе Атонске.
На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разједињености српског народа, „неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе„. Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње оде у Дубровник па одатле у Албанију, да тамо потражи уточиште.У Албанији га је кнез Аријанит пријатељски дочекао.
За време Стефановог боравка код кнеза, кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, и замоли од родитеља благослов за брак. Родитељи дадоше пристанак, те се Ангелина и Стефан венчаше у Скадру 1461. године.
Један од епископа, коjи познаваше слепог Стефана, описао га је као човека моћног, високог раста, са достоjaнственим ставом, интелигентног и озбиљног, а уз то jе био и добaр познавалац Библиjе. А Стефан беше слеп од рођења …
Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара.
У Албанији им је рођен син Георгије (Ђорђе) али наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). У Италију у Фурланији, купују стари замак Београд на реци Таљементу.
Живећи прилично оскудно, Ангелина је ту провела 16 година. У Италији је родила сина Јована и ћерку Марију, коју је удала за монфератског маркиза Бонифиција.Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476.), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега.
После Стефанове смрти Ангелина је са децом живела у оскудици и сиромаштву. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији Корвинy, и он се смилова и позва их код себе. Ангелина је кренула са двојицом синова, и носећи мошти свога мужа, преко Беча и Будима, за Срем, где је стигла фебруара 1486. године. Угарски краљ Матијa даде њој и синовима на уживање сремски град Купиново на Сави. У Купинову, она је подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа Стефана (15.2.1486.).
Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области на управу, но он се убрзо тога одрекао у корист свога млађег брата Јована и сам се замонашио (1495.) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим.
Он је постао митрополит Београдски и Сремски и заједно са мајком Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе диван манастир Крушедол посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Ту свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (18.1.1516.године, када се и слави његов спомен), и би погребен у својој задужбини Крушедолу. Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Хроничари бележе да се после монашења још више предала молитви и делима милосрђа. Активно је учествовала у поправљању светих храмова и православних манастира у Срему и окупљала побожан народ. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив „Мајка Ангелина„.
Мати Ангелина поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јуна 1520. године и би сахрањена у женском манастиру близу манастира Крушедола, а неколико година после, када су њене свете мошти пројављене, пренете су у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот (ковчег) са моштима светог јој сина Јована деспота. Њихове свете мошти Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, али би сачувана лева рука Свете Мајке Ангелине.
Ове свете и чудотворне мошти „сремских светитеља“ Бранковића, Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука свете мајке Ангелине. Службу овој светој мајци српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола.
Служба преподобној Ангелини налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз целу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. века. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена.
Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули – рукопису из 16. века. То Житије превео је на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском њено пролошко Житије нешто другачије.
Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу“. Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – светог Јована – и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од непознатог крушедолског монаха из 16. века.
Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа – светог Стефана Слепог – и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.
Чудотворне
мошти свете пр. мати Ангелине србске, почивају са моштима праведног јој
мужа Стефана и посвећених синова Максима и Јована у манастиру
Крушедолу.
Кондак, Свете Ангелине Сербскe, глас 8:
Вышняго живота желающи сподобитися, нижнюю пищу тщательно оставила еси, и богатство твое расточила еси нищим, и Небесное богатство прияла еси, и по смерти нас освящаеши, и чудеса твоя, всехвальная Ангелино, источаеши. Темже твое успение святое почитаем, взывающе: радуйся, мати прехвальная.
Кондак, Свете Ангелине Сербскe, глас 8:
Вышняго живота желающи сподобитися, нижнюю пищу тщательно оставила еси, и богатство твое расточила еси нищим, и Небесное богатство прияла еси, и по смерти нас освящаеши, и чудеса твоя, всехвальная Ангелино, источаеши. Темже твое успение святое почитаем, взывающе: радуйся, мати прехвальная.
Манастир Крушедол
После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Србске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.
Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.
Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.
Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.
Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Тупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.
Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.
Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.
Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.
Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. Један део тих драгоцености изложен је у сталној поставци манастира Крушедола.
Сретењска црква у месту Крушедолу има изглед једнобродне граћевине са нартексом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Фреско-сликарство настало је 1634. године и по стилским одликама опонаша дух средњовековне традиције.
Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића), 22328 Крушедол, Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века).
После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Србске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.
Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.
Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.
Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.
Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Тупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.
Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.
Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.
Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.
Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. Један део тих драгоцености изложен је у сталној поставци манастира Крушедола.
Сретењска црква у месту Крушедолу има изглед једнобродне граћевине са нартексом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Фреско-сликарство настало је 1634. године и по стилским одликама опонаша дух средњовековне традиције.
Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића), 22328 Крушедол, Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века).
АКАТИСТ преподобној АНГЕЛИНИ СРБСКОЈ
празнује се 30. јула (12. августа)
Кондак 1.
Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, мајко наша, да се спасемо од зла овога света, како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули:
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Икос 1.
Ангелима подобна, ангелско име носивши достојно, ти си, мати Ангелина, будући Христољубива и Христочежњива, богоугодан живот на Земљи поживела, изродивши благочестиву и од Господа прослављену децу, а бринула си се и о народу Србском као да си му одистинска мајка била. Посебну си љубав исказивала према сиромашним и немоћним, тако да те они назваше од милоште - мајка Ангелина. Зато ти узносимо овакве похвале:
Радуј се, Небеска тврђаво наша!
Радуј се, Духом Светим просијана!
Радуј се, милосрђем позлаћена!
Радуј се, добротом ослађена!
Радуј се, земљо многоплодна!
Радуј се, воћко благородна!
Радуј се, поносе рода Србскога!
Радуј се, мајко наша Небеска!
Радуј се, молитвенице наша код Бога!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 2.
Ти се роди од благочестивих родитеља, мајко Ангелина, у роду Албанском, тада правоверном и православном, у дому где су се свакодневно чуле речи молитве и узносила Небеска песма Господу: Алилуја!
Икос 2.
Тебе, мати Ангелина, твоја благочестива мајка од најмлађих дана учаше да волиш Бога, да Му се молиш, и да сву наду увек полажеш на Њега, као да је знала кроз каква ћеш све искушења проћи, кроз свој тешки будући живот. Зато ти појемо овако:
Радуј се, јер си од младости заволела добродетељи!
Радуј се, јер ангелског имена беше удостојена!
Радуј се, доброг семена добри роде!
Радуј се, благочестивих родитеља светли изданче!
Радуј се, благочешћа испуњена од малена!
Радуј се, цвете, заливан Христовом љубављу!
Радуј се, срно, млеком Духа Светог дојена!
Радуј се, птицо, небеским висинама окренута!
Радуј се, велики дару твога племена роду Србском!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 3 .
Израставши у предивну девојку, необичне лепоте и мудрости, ти си, мати Ангелина, препуна еванђелских врлина, сијала једним необичним сјајем, светлошћу свише датом, украшавајући свој анђелски лик милозвучном песмом Господу доброте: Алилуја!
Икос 3.
Као прекрасно рајско дрво које је понело добар цвет, ти си се, мати Ангелина, припремала да у своје време и добар род донесеш, децу благочестиву и преузвишену, коју је Господ прославио дивним светитељством за труде које су поднели за род Србски и одбрану Вере Православне. Зато ти благодарно узвикујемо:
Радуј се, Ангелима подобна душом својом!
Радуј се, еванђелским врлинама утврђена!
Радуј се, смерна и тиха слушкињо Христова!
Радуј се, светих Бранковића похвало!
Радуј се, јер си децу своју дојила млеког благочешћа Христовог!
Радуј се, победницо против злих духова!
Радуј се, дародавко добара Небеских!
Радуј се, мајко рода Србскога!
Радуј се, са југа нам долетела ласто Христова!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 4.
И тада у земљу твога отечества, преподобна Ангелина, код твога оца дође Стефан Бранковић, деспот Србски, слеп, прогнан и одбачен од свих. А ти када га угледа, иако без очињег вида беше, у срцу свом радосно запева Господу Љубави: Алилуја!
Икос 4.
Иако пуна Небеског стида, ти се загледа у тог младог деспотовића, видећи у њему лепоту племените и добре душе, па, као што је ред, замоли родитеље своје да благослове твој брак са њим. Стидећи се своје нечистоте и грешности, ми ти, мајко Ангелина, овако говоримо:
Радуј се, благочестива невесто слепог деспота Србског!
Радуј се, јер си презрела пропадљиво богатство!
Радуј се, јер си просијала Небеског славом!
Радуј се, јер си ум управила ка Небеским висинама!
Радуј се, јер си се преселила у Небеска насеља!
Радуј се, јер се наслађујеш славом неизрецивом!
Радуј се, јер нас као брижна мајка са Небеса гледаш!
Радуј се, јер пребиваш у светлости неприступној!
Радуј се, јер се са Ангелима радујеш на Небесима!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 5.
Ти си, мати Ангелина, знала да ти живот са слепим човеком, макар он и деспот био, неће бити лак, и да ђеш многе горке тренутке због тога доживети. Али глас Господњи, који си ти увек слушала, те је замолио, ради вишег добра, да спојиш душу своју са душом многострадалника, и да од сада заједно појете Богу: Алилуја!
Икос 5.
И Господ, који свима даје живот, даде и теби, мајко Ангелина и твом верном супругу Стефану, троје дивне и разборите деце: Ђорђа, Јована и Мару, да их подижете у страху Божијем и еванђељској чистоти. Зато ти овако кличемо:
Радуј се, света мајко још светијих синова!
Радуј се, добра њихова учитељко у побожности!
Радуј се, светлоносна звездо Небеска!
Радуј се, усрдна чуварко наша!
Радуј се, весеље оних који су у невољама!
Радуј се, јер си се сва Богу предала!
Радуј се, јер си озарена светлошћу богоразума!
Радуј се, јер си Веру Православну ревносно сачувала!
Радуј се, топла и усрдна молитвенице за народ Србски!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 6.
Али убрзо безбожни агарјани нападоше на хришћанску Албанију, убијајући све пред собом. Зато се ти, света Ангелина, са породицом својом пресели у западну Италију, где је од раније било Православних Хришћана, са којима ви једнодушно запојасте Богу: Алилуја!
Икос 6.
Ту си, преподобна Ангелина, са својим верним супругом Стефаном, приљежно васпитала своју децу, у страху Господњем. Али се он убрзо престави у Господу, а касније и твоја ћерка Мара се врло млада пресели у свет духова. Као рањена срна ти си се молила Богу да ти сачува синове, како би ти они у старости били утеха и укрепљење. Тугујући заједно с тобом, ми ти узвикујемо:
Радуј се, верна супруго многострадалног мужа!
Радуј се, благородно дрво Христово!
Радуј се, јер си плод утробе своје Богу принела!
Радуј се, јер си душу устремила ка вишњим добродетељима!
Радуј се, јер си Господу до краја верна била!
Радуј се, јер си демонска лукавства као паучину покидала!
Радуј се, јер другујеш са мудрим девојкама у Царству Небеском!
Радуј се, јер у твојој светиљци није недостајало уља!
Радуј се, јер си свечасно дочекана од Небеског Женика!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 7.
Живећи у сиротињи и беди, ти преподобна Ангелина, замоли угарског краља Матију, и он теби и твојим синовима даде град Купиново на Сави, у земљи сремској, да будете вође народу Србском. Иако туђинка беше, они те због доброте и милости твоје примише као своју, и благодарно ускликнуше Богу: Алилуја!
Икос 7.
Као бесцен благо и Божји благослов напаћеном Србском народу, ти си, преподобна Ангелина, донела и свете и нетрулежне мошти свога мужа, светог Стефана, кога је Господ врло брзо по смрти прославио, и над којима се догодише многа чудесна исцељења. Благодарни народ је само сузе радоснице брисао, и Теби овако појао:
Радуј се, благослове Господњи народу Србском!
Радуј се, јер верне озарујеш благодаћу Божијом!
Радуј се, јер грешнике приводиш покајању!
Радуј се, јер у срца верних страх Божији доносиш!
Радуј се, јер си здравље и душевно и телесно многим даровала!
Радуј се, јер си само од Небеског Цара славу тражила!
Радуј се, јер си земну таштину истински презрела!
Радуј се, јер си са радошћу Крст свој ка Христу носила!
Радуј се, јер си узлетела ка Вишњем Царству!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 8.
Прво твој син Ђорђе, преподобна Ангелина, доби деспотску титулу од угарског краља, а кад се он замонаши, онда млађи Јован поста вођа Србскога народа. Имајући тврдо поуздање у Господа, ти си их као добра мајка крепила на тој тешкој и одговорној дужности, молећи од Бога помоћ благодарном песмом: Алилуја!
Икос 8.
Али срце твоје, преподобна Ангелина, доживи још један бол, јер син твој Јован се врло млад престави у Господу. Но и њега Господ брзо прослави, па твоју жалост окрену на велику радост. Али због разних смутњи у Срему ти узе његове свете мошти и мошти светог Стефана, па са другим сином, монахом Максимом, пређе у земљу Влашку. Зато ти појемо овако:
Радуј се, јер плод утробе твоје благољепно украшава Цркву Христову!
Радуј се, трпезо многоразличитих дарова Божијих!
Радуј се, јер си Христовом љубављу била преиспуњена!
Радуј се, јер си ангелски живот на Земљи поживела!
Радуј се, пребогата ризницо благодати Божије!
Радуј се, мајко свих напаћених и болних!
Радуј се, јер си постом, бдењем и молитвама богатство Небеско задобила!
Радуј се, јер те је Христос у боготкане одежде обукао!
Радуј се, јер те је Христос украсио венцем Царства Свога!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 9.
Ту, међу Власима, син твој Максим би рукоположен за митрополита, мати Ангелина, и ти с њим, по неизмерној љубави својој према свима и свему, учини много добра томе народу, који је због тога радосно клицао Богу: Алилуја!
Икос 9.
Ни Анђели не могу исказати доброту и величину твоју, мати Ангелина, јер ти са сином Максимом после неколико година поново пређе у Срем, саградивши манастир Крушедол, где положисте мошти светог Стефана и светог Јована, на радост намученог народа Србског. Радујући се и ми с њима, теби благодаримо:
Радуј се, светла звездо у тами света овога!
Радуј се, просветитељко у тами неверја!
Радуј се, пукова демонских храбра одгонитељко!
Радуј се, кроз векове надо остављених!
Радуј се, једино топло прибежиште напаћених!
Радуј се, родна лозо вина Небеског!
Радуј се, јер се успомена твоја кроз векове слави!
Радуј се, јер многи к теби у боли притекоше!
Радуј се, јер се потоци суза пред моштима твојим пролише!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 10.
Убрзо и син твој Максим оде Господу и ти остаде сама, мајко наша Ангелина. Испративши са сузама своје најмилије са овога света, ти сагради женски манастир у селу Крушедолу, и обуче црну ризу покајања, да у њој Богу појеш: Алилуја!
Икос 10.
Када се и свети Максим прослави, ти си, мати Антлина, благољепно за живота гледала пород свој Богом благословен и у светитеље уписан. Тада се још више предаде подвигу и делима милосрђа, да је цео народ Србски у теби видео своју једину и сигурну заштитницу. Зато ти овакве похвале узносимо:
Радуј се, јер си манастир Свето Сретење Богу саградила!
Радуј се, јер си монашку ризу достојно носила!
Радуј се, јер си многе сузе покајања пролила!
Радуј се, јер си земно богатство Небеским заменила!
Радуј се, јер си сужње у тамници посећивала!
Радуј се, јер си милостињом многе утешила!
Радуј се, изворе исцељења неизбројних!
Радуј се, постељо болних и немоћних!
Радуј се, огњу изобилне љубави Божије!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 11.
По целом Срему, ти си мати Ангелина, подизала и обнављала цркве и манастире, тешила и помагала убоге и сироте, па те они од милоште и љубави с правом прозваше — мајка Ангелина, захваљујући Богу што им те такву даде, кличући: Алилуја!
Икос 11.
Поживевши свето и богоугодно, ти најзад почину од превеликих трудова својих, мирно уснувши у Господу, мајко Ангелина, и би сахрањена у твом женском манастиру. А душу твоју, Ангели, чије си име носила, однесоше код твојих синова и мужа, да се вечно радујеш са њима. Зато ти благодарно кличемо:
Радуј се, надо безнадежних!
Радуј се, исцељење болесних!
Радуј се, пробуђење успаваних!
Радуј се, покајање грешних!
Радуј се, помоћи беспомоћних!
Радуј се, светлости помрачених!
Радуј се, радовање жалосних!
Радуј се, утехо очајних!
Радуј се, славо монахујућих!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 12.
А када после неколико година, мати Ангелина, твоје свете и нетрулежне мошти бише објављене, благочестно и свечано беху пренешене у манастир Крушедол, и стављене у исти кивот код сина твога, светог Јована, а мноштво народа када их угледа ускликну од радости Богу: Алилуја!
Икос 12.
Мада безбожни Турци исекоше и спалише твоје и твоје деце и мужа свете мошти, нама до данас остаде једна твоја рука, преподобна Ангелина, да нас њоме, као истинска мајка милујеш и благослов Господњи на нас призиваш, када ти дођемо у госте у манастир Крушедол и са сузама помоћ од тебе затражимо. Зато ти, мајчице, од свег срца овакве похвале узносимо:
Радуј се, јер си у тихо пристаниште заувек душом упловила!
Радуј се, јер си се и по смрти показала жива!
Радуј се, јер ти је Бог стоструку награду за труде твоје дао!
Радуј се, јер иконе твоје многе храмове Божје украшавају!
Радуј се, јер прослављаш оне који тебе прослављају!
Радуј се, јер верне Господу приводиш!
Радуј се, јер се молиш за спасење света!
Радуј се, јер твоје свете мошти светлошћу чудеса зраче!
Радуј се, манастира Крушедола вечна игуманијо!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 13.
О, света мајко Ангелина, надо наша и заштито наша, почуј ове молитвене гласе и помози нам, деци својој, да се очистимо од греха и сваке нечистоте, како би са добром надом отишли са овог света, и макар као последњи ушли у Царство Небеско, где сви радосно певају Господу: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )
Молитва преподобној АНГЕЛИНИ СРБСКОЈ
О, преподобна Ангелина, мајко наша добра и милостива, помози нам, деци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала и у светлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом речју коју Бог даде - мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју децу, чак и највеће грехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас крепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.
Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хлеба насушног, бездетнима децу, прогнанима дом и утеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побегнемо од зла у овоме свету, како ћемо побећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овде, како ћемо тамо, где се само гледа шта смо понели одавде.
Помози нам да умремо за овај свет, као што си и ти за свет била умрла, желевши благо непропадљиво и вечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде где све трули и нестаје, где лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога света, за само шаку земаљске прашине, коју са собом ионако понети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.
Јесте да је душа наша сва од греха поцепана и јадна, али је Милостиви Бог и лек припремио - покајање. Нека се и у нама роди бар део оног истинског покајања које си и ти Господу принела, мајка наша света. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.
Зато се сажали на нас, мајчице наша Ангелина, крушедолска света игуманијо, и помози нам да се спасемо од свакога зла, како би једног дана, твојим молитвама Господу, дошли у покој Царства Небеског, где сви благодарно прослављају Свету Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.
празнује се 30. јула (12. августа)
Кондак 1.
Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, мајко наша, да се спасемо од зла овога света, како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули:
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Икос 1.
Ангелима подобна, ангелско име носивши достојно, ти си, мати Ангелина, будући Христољубива и Христочежњива, богоугодан живот на Земљи поживела, изродивши благочестиву и од Господа прослављену децу, а бринула си се и о народу Србском као да си му одистинска мајка била. Посебну си љубав исказивала према сиромашним и немоћним, тако да те они назваше од милоште - мајка Ангелина. Зато ти узносимо овакве похвале:
Радуј се, Небеска тврђаво наша!
Радуј се, Духом Светим просијана!
Радуј се, милосрђем позлаћена!
Радуј се, добротом ослађена!
Радуј се, земљо многоплодна!
Радуј се, воћко благородна!
Радуј се, поносе рода Србскога!
Радуј се, мајко наша Небеска!
Радуј се, молитвенице наша код Бога!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 2.
Ти се роди од благочестивих родитеља, мајко Ангелина, у роду Албанском, тада правоверном и православном, у дому где су се свакодневно чуле речи молитве и узносила Небеска песма Господу: Алилуја!
Икос 2.
Тебе, мати Ангелина, твоја благочестива мајка од најмлађих дана учаше да волиш Бога, да Му се молиш, и да сву наду увек полажеш на Њега, као да је знала кроз каква ћеш све искушења проћи, кроз свој тешки будући живот. Зато ти појемо овако:
Радуј се, јер си од младости заволела добродетељи!
Радуј се, јер ангелског имена беше удостојена!
Радуј се, доброг семена добри роде!
Радуј се, благочестивих родитеља светли изданче!
Радуј се, благочешћа испуњена од малена!
Радуј се, цвете, заливан Христовом љубављу!
Радуј се, срно, млеком Духа Светог дојена!
Радуј се, птицо, небеским висинама окренута!
Радуј се, велики дару твога племена роду Србском!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 3 .
Израставши у предивну девојку, необичне лепоте и мудрости, ти си, мати Ангелина, препуна еванђелских врлина, сијала једним необичним сјајем, светлошћу свише датом, украшавајући свој анђелски лик милозвучном песмом Господу доброте: Алилуја!
Икос 3.
Као прекрасно рајско дрво које је понело добар цвет, ти си се, мати Ангелина, припремала да у своје време и добар род донесеш, децу благочестиву и преузвишену, коју је Господ прославио дивним светитељством за труде које су поднели за род Србски и одбрану Вере Православне. Зато ти благодарно узвикујемо:
Радуј се, Ангелима подобна душом својом!
Радуј се, еванђелским врлинама утврђена!
Радуј се, смерна и тиха слушкињо Христова!
Радуј се, светих Бранковића похвало!
Радуј се, јер си децу своју дојила млеког благочешћа Христовог!
Радуј се, победницо против злих духова!
Радуј се, дародавко добара Небеских!
Радуј се, мајко рода Србскога!
Радуј се, са југа нам долетела ласто Христова!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 4.
И тада у земљу твога отечества, преподобна Ангелина, код твога оца дође Стефан Бранковић, деспот Србски, слеп, прогнан и одбачен од свих. А ти када га угледа, иако без очињег вида беше, у срцу свом радосно запева Господу Љубави: Алилуја!
Икос 4.
Иако пуна Небеског стида, ти се загледа у тог младог деспотовића, видећи у њему лепоту племените и добре душе, па, као што је ред, замоли родитеље своје да благослове твој брак са њим. Стидећи се своје нечистоте и грешности, ми ти, мајко Ангелина, овако говоримо:
Радуј се, благочестива невесто слепог деспота Србског!
Радуј се, јер си презрела пропадљиво богатство!
Радуј се, јер си просијала Небеског славом!
Радуј се, јер си ум управила ка Небеским висинама!
Радуј се, јер си се преселила у Небеска насеља!
Радуј се, јер се наслађујеш славом неизрецивом!
Радуј се, јер нас као брижна мајка са Небеса гледаш!
Радуј се, јер пребиваш у светлости неприступној!
Радуј се, јер се са Ангелима радујеш на Небесима!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 5.
Ти си, мати Ангелина, знала да ти живот са слепим човеком, макар он и деспот био, неће бити лак, и да ђеш многе горке тренутке због тога доживети. Али глас Господњи, који си ти увек слушала, те је замолио, ради вишег добра, да спојиш душу своју са душом многострадалника, и да од сада заједно појете Богу: Алилуја!
Икос 5.
И Господ, који свима даје живот, даде и теби, мајко Ангелина и твом верном супругу Стефану, троје дивне и разборите деце: Ђорђа, Јована и Мару, да их подижете у страху Божијем и еванђељској чистоти. Зато ти овако кличемо:
Радуј се, света мајко још светијих синова!
Радуј се, добра њихова учитељко у побожности!
Радуј се, светлоносна звездо Небеска!
Радуј се, усрдна чуварко наша!
Радуј се, весеље оних који су у невољама!
Радуј се, јер си се сва Богу предала!
Радуј се, јер си озарена светлошћу богоразума!
Радуј се, јер си Веру Православну ревносно сачувала!
Радуј се, топла и усрдна молитвенице за народ Србски!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 6.
Али убрзо безбожни агарјани нападоше на хришћанску Албанију, убијајући све пред собом. Зато се ти, света Ангелина, са породицом својом пресели у западну Италију, где је од раније било Православних Хришћана, са којима ви једнодушно запојасте Богу: Алилуја!
Икос 6.
Ту си, преподобна Ангелина, са својим верним супругом Стефаном, приљежно васпитала своју децу, у страху Господњем. Али се он убрзо престави у Господу, а касније и твоја ћерка Мара се врло млада пресели у свет духова. Као рањена срна ти си се молила Богу да ти сачува синове, како би ти они у старости били утеха и укрепљење. Тугујући заједно с тобом, ми ти узвикујемо:
Радуј се, верна супруго многострадалног мужа!
Радуј се, благородно дрво Христово!
Радуј се, јер си плод утробе своје Богу принела!
Радуј се, јер си душу устремила ка вишњим добродетељима!
Радуј се, јер си Господу до краја верна била!
Радуј се, јер си демонска лукавства као паучину покидала!
Радуј се, јер другујеш са мудрим девојкама у Царству Небеском!
Радуј се, јер у твојој светиљци није недостајало уља!
Радуј се, јер си свечасно дочекана од Небеског Женика!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 7.
Живећи у сиротињи и беди, ти преподобна Ангелина, замоли угарског краља Матију, и он теби и твојим синовима даде град Купиново на Сави, у земљи сремској, да будете вође народу Србском. Иако туђинка беше, они те због доброте и милости твоје примише као своју, и благодарно ускликнуше Богу: Алилуја!
Икос 7.
Као бесцен благо и Божји благослов напаћеном Србском народу, ти си, преподобна Ангелина, донела и свете и нетрулежне мошти свога мужа, светог Стефана, кога је Господ врло брзо по смрти прославио, и над којима се догодише многа чудесна исцељења. Благодарни народ је само сузе радоснице брисао, и Теби овако појао:
Радуј се, благослове Господњи народу Србском!
Радуј се, јер верне озарујеш благодаћу Божијом!
Радуј се, јер грешнике приводиш покајању!
Радуј се, јер у срца верних страх Божији доносиш!
Радуј се, јер си здравље и душевно и телесно многим даровала!
Радуј се, јер си само од Небеског Цара славу тражила!
Радуј се, јер си земну таштину истински презрела!
Радуј се, јер си са радошћу Крст свој ка Христу носила!
Радуј се, јер си узлетела ка Вишњем Царству!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 8.
Прво твој син Ђорђе, преподобна Ангелина, доби деспотску титулу од угарског краља, а кад се он замонаши, онда млађи Јован поста вођа Србскога народа. Имајући тврдо поуздање у Господа, ти си их као добра мајка крепила на тој тешкој и одговорној дужности, молећи од Бога помоћ благодарном песмом: Алилуја!
Икос 8.
Али срце твоје, преподобна Ангелина, доживи још један бол, јер син твој Јован се врло млад престави у Господу. Но и њега Господ брзо прослави, па твоју жалост окрену на велику радост. Али због разних смутњи у Срему ти узе његове свете мошти и мошти светог Стефана, па са другим сином, монахом Максимом, пређе у земљу Влашку. Зато ти појемо овако:
Радуј се, јер плод утробе твоје благољепно украшава Цркву Христову!
Радуј се, трпезо многоразличитих дарова Божијих!
Радуј се, јер си Христовом љубављу била преиспуњена!
Радуј се, јер си ангелски живот на Земљи поживела!
Радуј се, пребогата ризницо благодати Божије!
Радуј се, мајко свих напаћених и болних!
Радуј се, јер си постом, бдењем и молитвама богатство Небеско задобила!
Радуј се, јер те је Христос у боготкане одежде обукао!
Радуј се, јер те је Христос украсио венцем Царства Свога!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 9.
Ту, међу Власима, син твој Максим би рукоположен за митрополита, мати Ангелина, и ти с њим, по неизмерној љубави својој према свима и свему, учини много добра томе народу, који је због тога радосно клицао Богу: Алилуја!
Икос 9.
Ни Анђели не могу исказати доброту и величину твоју, мати Ангелина, јер ти са сином Максимом после неколико година поново пређе у Срем, саградивши манастир Крушедол, где положисте мошти светог Стефана и светог Јована, на радост намученог народа Србског. Радујући се и ми с њима, теби благодаримо:
Радуј се, светла звездо у тами света овога!
Радуј се, просветитељко у тами неверја!
Радуј се, пукова демонских храбра одгонитељко!
Радуј се, кроз векове надо остављених!
Радуј се, једино топло прибежиште напаћених!
Радуј се, родна лозо вина Небеског!
Радуј се, јер се успомена твоја кроз векове слави!
Радуј се, јер многи к теби у боли притекоше!
Радуј се, јер се потоци суза пред моштима твојим пролише!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 10.
Убрзо и син твој Максим оде Господу и ти остаде сама, мајко наша Ангелина. Испративши са сузама своје најмилије са овога света, ти сагради женски манастир у селу Крушедолу, и обуче црну ризу покајања, да у њој Богу појеш: Алилуја!
Икос 10.
Када се и свети Максим прослави, ти си, мати Антлина, благољепно за живота гледала пород свој Богом благословен и у светитеље уписан. Тада се још више предаде подвигу и делима милосрђа, да је цео народ Србски у теби видео своју једину и сигурну заштитницу. Зато ти овакве похвале узносимо:
Радуј се, јер си манастир Свето Сретење Богу саградила!
Радуј се, јер си монашку ризу достојно носила!
Радуј се, јер си многе сузе покајања пролила!
Радуј се, јер си земно богатство Небеским заменила!
Радуј се, јер си сужње у тамници посећивала!
Радуј се, јер си милостињом многе утешила!
Радуј се, изворе исцељења неизбројних!
Радуј се, постељо болних и немоћних!
Радуј се, огњу изобилне љубави Божије!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 11.
По целом Срему, ти си мати Ангелина, подизала и обнављала цркве и манастире, тешила и помагала убоге и сироте, па те они од милоште и љубави с правом прозваше — мајка Ангелина, захваљујући Богу што им те такву даде, кличући: Алилуја!
Икос 11.
Поживевши свето и богоугодно, ти најзад почину од превеликих трудова својих, мирно уснувши у Господу, мајко Ангелина, и би сахрањена у твом женском манастиру. А душу твоју, Ангели, чије си име носила, однесоше код твојих синова и мужа, да се вечно радујеш са њима. Зато ти благодарно кличемо:
Радуј се, надо безнадежних!
Радуј се, исцељење болесних!
Радуј се, пробуђење успаваних!
Радуј се, покајање грешних!
Радуј се, помоћи беспомоћних!
Радуј се, светлости помрачених!
Радуј се, радовање жалосних!
Радуј се, утехо очајних!
Радуј се, славо монахујућих!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 12.
А када после неколико година, мати Ангелина, твоје свете и нетрулежне мошти бише објављене, благочестно и свечано беху пренешене у манастир Крушедол, и стављене у исти кивот код сина твога, светог Јована, а мноштво народа када их угледа ускликну од радости Богу: Алилуја!
Икос 12.
Мада безбожни Турци исекоше и спалише твоје и твоје деце и мужа свете мошти, нама до данас остаде једна твоја рука, преподобна Ангелина, да нас њоме, као истинска мајка милујеш и благослов Господњи на нас призиваш, када ти дођемо у госте у манастир Крушедол и са сузама помоћ од тебе затражимо. Зато ти, мајчице, од свег срца овакве похвале узносимо:
Радуј се, јер си у тихо пристаниште заувек душом упловила!
Радуј се, јер си се и по смрти показала жива!
Радуј се, јер ти је Бог стоструку награду за труде твоје дао!
Радуј се, јер иконе твоје многе храмове Божје украшавају!
Радуј се, јер прослављаш оне који тебе прослављају!
Радуј се, јер верне Господу приводиш!
Радуј се, јер се молиш за спасење света!
Радуј се, јер твоје свете мошти светлошћу чудеса зраче!
Радуј се, манастира Крушедола вечна игуманијо!
Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!
Кондак 13.
О, света мајко Ангелина, надо наша и заштито наша, почуј ове молитвене гласе и помози нам, деци својој, да се очистимо од греха и сваке нечистоте, како би са добром надом отишли са овог света, и макар као последњи ушли у Царство Небеско, где сви радосно певају Господу: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )
Молитва преподобној АНГЕЛИНИ СРБСКОЈ
О, преподобна Ангелина, мајко наша добра и милостива, помози нам, деци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала и у светлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом речју коју Бог даде - мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју децу, чак и највеће грехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас крепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.
Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хлеба насушног, бездетнима децу, прогнанима дом и утеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побегнемо од зла у овоме свету, како ћемо побећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овде, како ћемо тамо, где се само гледа шта смо понели одавде.
Помози нам да умремо за овај свет, као што си и ти за свет била умрла, желевши благо непропадљиво и вечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде где све трули и нестаје, где лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога света, за само шаку земаљске прашине, коју са собом ионако понети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.
Јесте да је душа наша сва од греха поцепана и јадна, али је Милостиви Бог и лек припремио - покајање. Нека се и у нама роди бар део оног истинског покајања које си и ти Господу принела, мајка наша света. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.
Зато се сажали на нас, мајчице наша Ангелина, крушедолска света игуманијо, и помози нам да се спасемо од свакога зла, како би једног дана, твојим молитвама Господу, дошли у покој Царства Небеског, где сви благодарно прослављају Свету Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.