Православно
Предање нас учи да је икону Успења Пресвете Богородице довршио анђео.
Стари иконописац се дуго трудио да докучи како да представи тај чудесни
догађај, истовремено мучен болешћу и приближавањем сопствене смрти. На
крају, Божији промисао је послао анђела који је насликао догађај, онако
како га беше својевремено видео...
"На икони видимо Богородицу како лежи, уснула у Успењу. Њен Син, Господ Исус Христос стоји иза одра. Његова појава је светла, и Он је окружен златокругом Славе, а у рукама држи душу Своје Мајке. Иза Христове главе шири се светлосни круг, који указује на небески свет коме Дјева марија сада припада. Апостоли, сабрани око тела Богородице Дјеве су тужни и главе су им погнуте у жалости. Први апископи Цркве, међу којима и Св. ап. Јаков, брат Господњи, такође су присутни на сахрани Пресвете Богородице. Св. ап. Петар руководи сахраном и стоји у челу одра Пречисте Госпође. Композиција ове иконе је интересантна, јер има две осе које се секу и чине крст. Тело Пресвете Богородице је у хоризонаталној оси, који представља Успење и сахрану, а Христос је у вертикалној оси која упућује на победу над смрћу. Христос је васкрсао, Он је победио смрт а дете које држи у рукама јесте Дјева Марија, новорођена на Небу. Она улази у славу Свога Сина. Ова икона изражава наду свих хришћана који, због победе васкрслог Христа над смрћу, чекају са надом смртни час као прелазак у живот вечни. Свака смрт је нова и лична Пасха.
"На икони видимо Богородицу како лежи, уснула у Успењу. Њен Син, Господ Исус Христос стоји иза одра. Његова појава је светла, и Он је окружен златокругом Славе, а у рукама држи душу Своје Мајке. Иза Христове главе шири се светлосни круг, који указује на небески свет коме Дјева марија сада припада. Апостоли, сабрани око тела Богородице Дјеве су тужни и главе су им погнуте у жалости. Први апископи Цркве, међу којима и Св. ап. Јаков, брат Господњи, такође су присутни на сахрани Пресвете Богородице. Св. ап. Петар руководи сахраном и стоји у челу одра Пречисте Госпође. Композиција ове иконе је интересантна, јер има две осе које се секу и чине крст. Тело Пресвете Богородице је у хоризонаталној оси, који представља Успење и сахрану, а Христос је у вертикалној оси која упућује на победу над смрћу. Христос је васкрсао, Он је победио смрт а дете које држи у рукама јесте Дјева Марија, новорођена на Небу. Она улази у славу Свога Сина. Ова икона изражава наду свих хришћана који, због победе васкрслог Христа над смрћу, чекају са надом смртни час као прелазак у живот вечни. Свака смрт је нова и лична Пасха.
На неким иконама Успења насликани су апостоли како их анђели носе на малим облацима и како се окупљају, са свих крајева света, да би учесвовали на сахрани Спаситељеве Мајке.
Апостоли, сабрани на икони, представљају сагласје апостолског Сабора у вези са поштовањем којим Црква поштује Пресвету Богородицу. Њихово присуство око тела Дјеве Марије је, пре свега, саборска одлука и свест Цркве. У ствари Саборна и Апостолска Црква је одувек прослављала и поштовала васкрсење и вазнесење у Слави Пресвете Богородице.
Ми верујемо да су живот, смрт и васкрсење Дјеве Марије - тајна коју само Црква зна и памти. Спољашњи свет нема приступа тој тајни. Ту тајну поштујемо у ћутању..." -
Епископ Јован Пурић
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.