Српска православна црква и верници данас прослављају дан посвећен Светом пророку Илији,који се родио у граду Тесвит
и који се сматра једним од највећих пророка у хришћанству.
Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи.Због тачног предсказивања догађаја,био је стално прогањан,нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље .Због њих ,а да би доказао велику власт Божју, Илија изведе многа чуда,од којих нека остадоше заувек запамћена.Једно од највећих беше оно када је затворио небо,па кише није било три године и шест месеци.За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон,у осами. Ту, у затвореној пећини,беше само један уски оквир кроз који му је орао повремено долазио ,доносећи по неколико капи воде и мрвице хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозеве,чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију.
Пред смрт,Илија пресече својим огртачем воду у Јордану,потом одреди Јелисеја за наследника, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи.
Православни хришћани верују да се Свети Илија вози својим пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује када и где ће падати киша,а када ће да буде суша.Овај светац доноси олују и непогоду,одлучује кад пуцају громови и ударају муње.Мисли се да тада он гађа ђавола,јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија има означено место где ђаво.Прича се да Илија заборави када је његов дан,па сваке године пита своју сестру Огњену Марију ,а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама много штете нанео. Зато се,кад грми на овај дан каже:"Присетио се,Илија."
До Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи, Васојевићи и остали брђани о Светом Илији такође излазе на саборе, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде,омладина игра и весели се,а старији у групама разговарају о летини и општим стварима.На овим саборима највише се продају мед и производи од меда,ракија и вино.Пред полазак домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села.
Таковци приређују саборе којима свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако на пример, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте,говорећи:"Бије нас град што не носимо пиле". У Јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град.Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу,да се црква преко ноћи позлатила и сл.Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије,а ваља заклати и петла.
Мед који се вади на Илиндан служи као лек,па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава.У јужној Србиј кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан.
Слави се као крсна слава,али се не кува жито,јер се сматра да је Свети Илија и данас жив.
Аутор:Драгомир Антонић,етнолог
Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи.Због тачног предсказивања догађаја,био је стално прогањан,нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље .Због њих ,а да би доказао велику власт Божју, Илија изведе многа чуда,од којих нека остадоше заувек запамћена.Једно од највећих беше оно када је затворио небо,па кише није било три године и шест месеци.За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон,у осами. Ту, у затвореној пећини,беше само један уски оквир кроз који му је орао повремено долазио ,доносећи по неколико капи воде и мрвице хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозеве,чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију.
Пред смрт,Илија пресече својим огртачем воду у Јордану,потом одреди Јелисеја за наследника, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи.
Православни хришћани верују да се Свети Илија вози својим пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује када и где ће падати киша,а када ће да буде суша.Овај светац доноси олују и непогоду,одлучује кад пуцају громови и ударају муње.Мисли се да тада он гађа ђавола,јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија има означено место где ђаво.Прича се да Илија заборави када је његов дан,па сваке године пита своју сестру Огњену Марију ,а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама много штете нанео. Зато се,кад грми на овај дан каже:"Присетио се,Илија."
До Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи, Васојевићи и остали брђани о Светом Илији такође излазе на саборе, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде,омладина игра и весели се,а старији у групама разговарају о летини и општим стварима.На овим саборима највише се продају мед и производи од меда,ракија и вино.Пред полазак домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села.
Таковци приређују саборе којима свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако на пример, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте,говорећи:"Бије нас град што не носимо пиле". У Јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град.Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу,да се црква преко ноћи позлатила и сл.Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије,а ваља заклати и петла.
Мед који се вади на Илиндан служи као лек,па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава.У јужној Србиј кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан.
Слави се као крсна слава,али се не кува жито,јер се сматра да је Свети Илија и данас жив.
Аутор:Драгомир Антонић,етнолог
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.