Српска православна црка и њени верници славе Преображење Господње. Ово
је један од 12 великих Христових празника када се слави сећање на
догађај Христовог преображења на гори Тавор, када је он најајвио своје
потоње страдање и славу.
На Преображење се у цркви обавезно освећује грожђе или неко друго воће у
местима где нема грожђа, у знак захвалности Богу на да плодовима које
нам земља даје.
“Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму”, пише у верским књигама.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба.
А ово у народу важи за Преображење:
Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко данас одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Преображење пада у Госпојинском посту који су, махом жене постиле, али тог дана је обичај да нико без изузетка не мрси.
ОПАНАК
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.