Српска православна црква и верници 29. новембра (16. новембра по јулијанском календару) прослављају празник светог апостола и јеванђелисте Матеја, који се у народу још назива и Матијевдан. Портал Порекло честита свима који славе овог свеца, о којем је надахнуто писао свети Николај Велимировић.
Беше Матеј, син Алфејев, најпре цариник (тј. закупац и скупљач пореза, или митар), а као таквога виде га Господ у Капернауму и позва: хајде са мном. И уставши отиде за њим (Мат. 9,9). По том Матеј приреди дочек Господу у својој кући и ту даде повод, да Господ искаже неколике велике истине о своме доласку на земљу. По пријему Св. Духа Матеј свети проповедаше Јеванђеље у Партији, Мидији и Етиопији, земљи црначкој. У Етиопији постави за епископа некога Платона, следбеника свога, а он се повуче у молитвену самоћу у гору, где му се Господ јави. Крсти жену и сина кнеза те земље, због чега се кнез веома расрди, и посла једну стражу да доведе Матеја к њему на суд. Војници одоше и вратише се кнезу говорећи да, чуше глас Матејев али га никако не могоше очима видети. Тада кнез посла другу стражу. Када се и ова стража приближи апостолу, овога облиста светлост небеска, тако силна, да војници не могаше у њега гледати, но испуњени страхом бацише оружје и вратише се. Тада кнез сам пође. Приближивши се св. Матеју, засија од овога такав блесак , да кнез на једанпут ослепи. Но апостол свети беше милостива срца; он се помоли Богу, и кнез прогледа, – нажалост, прогледа само телесним очима али не и духовним. Он ухвати св. Матеја и стави га на љуте муке. Наиме, у два маха ложаше велики огањ на прсима његовим. Но сила Господња сачува га жива и неповређена. Тада се апостол помоли Господу и предаде дух свој Богу. Кнез нареди те и тело мучениково положише у оловни сандук и бацише у море. Светитељ се јави епископу Платону и рече му о свом телу у сандуку, где се налази. Епископ оде и изнесе сандук са телом Матејевим. Видевши ово ново чудо кнез се крсти и прими име Матеја. Затим остави кнез сву сујету светску и прими чин презвитерски, и богоугодно послужи цркви. Када умре Платон, јави се овоме Матеју апостолу апостол Матеј и усаветовага да се прими епископства. И тако он се прими епископства и би пастир добри многе године, док га Господ не позва у царство Своје бесмртно. Св. Матеј апостол написао је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки, и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило. За овога јеванђелиста каже се, да никада није јео месо, него се хранио поврћем и воћем.
Матијевдан је присутан као крсна слава нарочито међу српским породицама у Херцеговини.
ИЗВОР: „Охридски пролог“, Николај Велимировић
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.