Колико се неко више удаљи од Бога, толико ствари постају теже. Неко
може ништа да нема, али ако има Бога, ништа више и не жели! Али ако и
све има, а Бога нема, мучи се у себи. Као што детенце удаљено од мајке
пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од
Бога је пакао. Сразмерно својој удаљености од Бога, људи већ у овом
животу осећају тежину, а у другом животу та тежина постаће вечна. Зато
се већ овде предокуша делић рајске радости, у оној мери у којој се живи сагласно вољи Божијој.
Када неко чини добро, он осећа радост. Када неко греши, он онда пати. Светска радост доноси напетост духовним људима. То није трајна, истинита радост; она је привремена, тренутна. То је радост која не испуњава човекову душу, пролазна је, а не духовна. Пуни душу само смећем. Када будемо осетили духовну радост, ону пролазну више нећемо желети. Данашњи људи не мисле о вечности. Нису схватили дубљи смисао живота. Нису никада осетили оне друге, небеске радости.
Када неко чини добро, он осећа радост. Када неко греши, он онда пати. Светска радост доноси напетост духовним људима. То није трајна, истинита радост; она је привремена, тренутна. То је радост која не испуњава човекову душу, пролазна је, а не духовна. Пуни душу само смећем. Када будемо осетили духовну радост, ону пролазну више нећемо желети. Данашњи људи не мисле о вечности. Нису схватили дубљи смисао живота. Нису никада осетили оне друге, небеске радости.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.