Молитва светом великомученику ДИМИТРИЈУ МИРОТОЧЦУ
Свети и славни Великомучениче Христов Димитрије, брзи помоћниче и топли
заступниче за оне који ти са вером притичу. Предстојећи Небеском Цару, а
пошто имаш слободу, умоли Га да нам подари опроштај грехова и да нас
избави од помора смртоносних рана, земљотреса, поплава, пожара, тајних
убица и вечне смрти у аду. Моли Његову
благост да се смилује на овај град (или село) и на ову свету обитељ, на
све православне хришћане који искрено љубе свог Господа. Измоли код Цара
над царевима победу над видљивим и невидљивим непријатељима роду нашем,
свим православним хришћанима и свакој души хришћанској која се у Њега
нада. Још Га умоли за мир целом свету, да нас милостиво поштеди рата
којим Он кажњава непослушни род људски, да обнови пламен вере у народу
српском, да не нестане име међу народима, да се молитвама твојим и
светог и милог нам молитвеника Оца Саве и Преподобног Симеона опомене
нас; да онима који су у вери дода снаге да истрају, колебљивце да врати
на прави пут спасења, макар и кроз привремене казне и страдања, да се
душа спасе у дан Суда; да покрене смрдљиву бару наше нераскајаности; да
нам подари плач и сузе и жалост што води у покајање и кајање, да се
отрезнимо од злих дела наших, да се одрекнемо злих и срамних дела, да се
обучемо у сва оружја светлости, да нам не досади добро чинити, да
засветли наше пред људима, да се утврдимо у благочешћу; и свима нама
који те молитвено призивамо и поштујемо да подари трпљење, смирење,
љубав, милосрђе и изнад свега благодатно укрепљење за добра дела, да
бисмо провели остатак живота угађајући Владици Христу и чинећи овде
добра дела да бисмо твојим молитвама наследили Царство небеско и да Њега
тамо славимо са Оцем и Духом Светим, истинитога Бога нашега, сада и
увек и у векове векова. Амин.
Свети Димитрије Христов ратник и небески заштитник града Солуна по
предању, пореклом био Србин. Страдао је почетком 4 века, као ратник и
велики борац за веру Христову. Код нас Срба његов култ је развијен,
многе породице га славе као Крсну Славу и под његовом заштитом је
неколико градова у Србији.
Тропар Димитрију, глас 3. У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.
Кондак Димитрију, глас 2. Потоцима твоје крви, зацрвени Бог Цркву, Свети Димитрије, који ти је дао непобедиву снагу, и који чува неоштећен твој град Солун, јер си ти његово утврђење.
ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА - СВЕТИ РАТНИК
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“.
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као Свети Димитрије на овој Икони“.
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.
То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1991. године.
Тропар Димитрију, глас 3. У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.
Кондак Димитрију, глас 2. Потоцима твоје крви, зацрвени Бог Цркву, Свети Димитрије, који ти је дао непобедиву снагу, и који чува неоштећен твој град Солун, јер си ти његово утврђење.
СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ СПАШАВА ГРАД СОЛУН ОД ГЛАДИ
У време велике глади, када је Солуњанима претила смртна опасност, светац се указао капетану једног трговачког брода и затражио да жито које је капетан планирао да извезе у Европу превезе у Солун где постоји велика потреба. Још му је као капару дао и три новчића и уверио га да ће тамо добити и остатак новца.
Заиста, када је брод стигао у луку у Солуну, изненађени становници због овог неочекиваног дара, потрчали су да купе пшеницу. Капетан им је испричао чудо које се догодило и сви су прославили Бога и захвалили се светитељу на његовој спасоносној интервенцији.
ЈЕДАН МАЛИ КАМЕН РАСТЕРУЈЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ
Приликом непријатељских напада на Солун, свети Димитрије се често појављивао као светли коњаник који на своме коњу стражари и чува зидине града борећи се и терајући непријатеље у бекство. Године 617. када су на Солун напали Словени, Авари и Бугари десио се следећи чудесни догађај:
Почела је опсада и непријатељи су огромним катапултовима бацали камење које је као киша падало на тврђаву. Тада је неки верни хришћанин узео један мали камен и на њему написао: “У име Христа, Бога нашега, свети Димитрије помози!„. Бацио је снажно тај камен према непријатељима и овај мали камен погодио је огромну стену коју су управо били бацили варвари и та стена мењајући правац раскомадала је непријатељски катапулт.
Солуњани видећи очигледну помоћ светитеља, наставили су храбро да се боре и најзад после 33 дана борбе варварска војска се повукла.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ТУРАКА И ОД НЕМАЦА ДЕСИЛО СЕ УПРАВО НА ДАН СВЕТОГ ДИМИТРИЈА
Није случајно ни то што се ослобођење Солуна од Турака, после скоро 500 година ропства десило баш на дан светог Димитрија, 26. октобра (8. новембра) 1912. године. Τакође су и немачки освајачи касније 1944. године отишли из Солуна на тај празник.
Књиге су написане о чудима светог Димитрија који је увек уз Грке, а поготово штити свој завичај- град Солун од свих тешких ситуација, земљотреса, пожара, напада и епидемија, као и у тешким временима глади и несташице.
Са бескрајном захвалношћу своме заштитнику за његову очигледну помоћ, град Солун сваке године организује разне манифестације под називом “Димитриа“ у част светитеља, а врхунац тих дешавања је на празник светог Димитрија.
ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА НА СЛЕПОМ ЧОВЕКУ
Један човек из Солуна отишавши у Константинопољ, тешко се разболео. Ослепео је и тако лутао градом саплићући се и тражећи излечење. Сетио се светог великомученика Димитрија и плакао је ноћ и дан говорећи: “Ех, кад бих сада био у свом завичају Солуну па да замолим светитеља да ме излечи!“
Ноћу, у сну, јавио му се светитељ и рекао: „Зашто си човече маловеран па мислиш да само у свој завичај могу да дођем када ме призивају? Не, него и тамо и свуда стижем где ме призивају. Устани и иди у Богородичину цркву (светитељ му је објаснио и тачно место где се она налази) тамо ћеш ме наћи, открићу ти се и одмах ћеш видети светлост.“
Човек се пробудио, нашао цркву Пресвете Богородице и питао људе где је насликан свети великомученик Димитрије, а када су му рекли где је његова света икона пао је испред ње и квасећи сузама земљу говорио: „Нећу престати, светитељу Божији, да се ваљам испред твоје свете иконе док не излечиш моје очи да видим твој свети изглед и достојанство.“
Била је ноћ, мученик је дошао код слепца и полако му прстима отворио очи. Затим је свети Димитрије притиснуо његове очи јако, тако да су га заболеле и слепи човек се пробудио уплашен, подигао је очи ка икони светитеља и рекао: „Видим те мучениче Христов, видим твоју чудесну, дивну икону и захваљујем ти се великомучениче Димитрије јер си ослободио моје очи од суза и ноге моје од саплитања.“
Тако се овај човек излечио уз помоћ светитеља и сви који су га видели дивили су се овом чуду.
МОШТИ СВЕТИТЕЉА И ЦАР ЈУСТИНИЈАН
Велики цар Јустинијан када је градио храм свете Софије у Константинопољу, хтео је да има и мошти светог Димитрија заједно са осталим моштима које су се ту налазиле. Послао је људе од поверења у Солун да копају светитељев гроб док не нађу његово тело, затим да одсеку један део и донесу у Константинопољ.
Цареви људи су стигли са његовим даровима за светитеља, одлучни и спремни за преузимање светих моштију. Солуњани су одговорили: „Ми се не усуђујемо да тако нешто учинимо, али ви ако се усуђујете овде је гроб.“
Почели су да копају гроб и када су скоро доспели до њега, десило се чудо. Велики пламен изашао је оданде тако да су замало изгорели и зачуо се глас који је рекао: „Даље не копајте.“
Чим су видели ово чудо, цареви људи су пали лицем на земљу и молили су светитеља да не изгоре. После дужег времена устали су, узели само земљу са гроба светитеља, однели је цару и испричали необично чудо које се десило.
СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ ЛЕЧИ ОД ГУБЕ
У месту Авлона живео је неки великаш Марјанос. Тај човек се тешко разболео и сваког сата очекивало се да ће умрети. Многи лекари су га посетили, али ниједан није могао да га излечи. Боловао је од губе и од њега се ширио смрад. Једне ноћи јавио му се свети Димитрије и рекао: „Човече, зашто се мучиш и трошиш новац узалудно? Ти другачије не можеш да се излечиш, него дођи у Солун и падни испред мога гроба са вером и тада ћеш видети моћ Божију.“
Великаш Марјанос је отишао на гроб светитеља. У току ноћи поново га је видео и учинило му се као да је светац узео уље из кандила, помазао га и он је одмах од тога помазања оздравио.
У време велике глади, када је Солуњанима претила смртна опасност, светац се указао капетану једног трговачког брода и затражио да жито које је капетан планирао да извезе у Европу превезе у Солун где постоји велика потреба. Још му је као капару дао и три новчића и уверио га да ће тамо добити и остатак новца.
Заиста, када је брод стигао у луку у Солуну, изненађени становници због овог неочекиваног дара, потрчали су да купе пшеницу. Капетан им је испричао чудо које се догодило и сви су прославили Бога и захвалили се светитељу на његовој спасоносној интервенцији.
ЈЕДАН МАЛИ КАМЕН РАСТЕРУЈЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ
Приликом непријатељских напада на Солун, свети Димитрије се често појављивао као светли коњаник који на своме коњу стражари и чува зидине града борећи се и терајући непријатеље у бекство. Године 617. када су на Солун напали Словени, Авари и Бугари десио се следећи чудесни догађај:
Почела је опсада и непријатељи су огромним катапултовима бацали камење које је као киша падало на тврђаву. Тада је неки верни хришћанин узео један мали камен и на њему написао: “У име Христа, Бога нашега, свети Димитрије помози!„. Бацио је снажно тај камен према непријатељима и овај мали камен погодио је огромну стену коју су управо били бацили варвари и та стена мењајући правац раскомадала је непријатељски катапулт.
Солуњани видећи очигледну помоћ светитеља, наставили су храбро да се боре и најзад после 33 дана борбе варварска војска се повукла.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ТУРАКА И ОД НЕМАЦА ДЕСИЛО СЕ УПРАВО НА ДАН СВЕТОГ ДИМИТРИЈА
Није случајно ни то што се ослобођење Солуна од Турака, после скоро 500 година ропства десило баш на дан светог Димитрија, 26. октобра (8. новембра) 1912. године. Τакође су и немачки освајачи касније 1944. године отишли из Солуна на тај празник.
Књиге су написане о чудима светог Димитрија који је увек уз Грке, а поготово штити свој завичај- град Солун од свих тешких ситуација, земљотреса, пожара, напада и епидемија, као и у тешким временима глади и несташице.
Са бескрајном захвалношћу своме заштитнику за његову очигледну помоћ, град Солун сваке године организује разне манифестације под називом “Димитриа“ у част светитеља, а врхунац тих дешавања је на празник светог Димитрија.
ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА НА СЛЕПОМ ЧОВЕКУ
Један човек из Солуна отишавши у Константинопољ, тешко се разболео. Ослепео је и тако лутао градом саплићући се и тражећи излечење. Сетио се светог великомученика Димитрија и плакао је ноћ и дан говорећи: “Ех, кад бих сада био у свом завичају Солуну па да замолим светитеља да ме излечи!“
Ноћу, у сну, јавио му се светитељ и рекао: „Зашто си човече маловеран па мислиш да само у свој завичај могу да дођем када ме призивају? Не, него и тамо и свуда стижем где ме призивају. Устани и иди у Богородичину цркву (светитељ му је објаснио и тачно место где се она налази) тамо ћеш ме наћи, открићу ти се и одмах ћеш видети светлост.“
Човек се пробудио, нашао цркву Пресвете Богородице и питао људе где је насликан свети великомученик Димитрије, а када су му рекли где је његова света икона пао је испред ње и квасећи сузама земљу говорио: „Нећу престати, светитељу Божији, да се ваљам испред твоје свете иконе док не излечиш моје очи да видим твој свети изглед и достојанство.“
Била је ноћ, мученик је дошао код слепца и полако му прстима отворио очи. Затим је свети Димитрије притиснуо његове очи јако, тако да су га заболеле и слепи човек се пробудио уплашен, подигао је очи ка икони светитеља и рекао: „Видим те мучениче Христов, видим твоју чудесну, дивну икону и захваљујем ти се великомучениче Димитрије јер си ослободио моје очи од суза и ноге моје од саплитања.“
Тако се овај човек излечио уз помоћ светитеља и сви који су га видели дивили су се овом чуду.
МОШТИ СВЕТИТЕЉА И ЦАР ЈУСТИНИЈАН
Велики цар Јустинијан када је градио храм свете Софије у Константинопољу, хтео је да има и мошти светог Димитрија заједно са осталим моштима које су се ту налазиле. Послао је људе од поверења у Солун да копају светитељев гроб док не нађу његово тело, затим да одсеку један део и донесу у Константинопољ.
Цареви људи су стигли са његовим даровима за светитеља, одлучни и спремни за преузимање светих моштију. Солуњани су одговорили: „Ми се не усуђујемо да тако нешто учинимо, али ви ако се усуђујете овде је гроб.“
Почели су да копају гроб и када су скоро доспели до њега, десило се чудо. Велики пламен изашао је оданде тако да су замало изгорели и зачуо се глас који је рекао: „Даље не копајте.“
Чим су видели ово чудо, цареви људи су пали лицем на земљу и молили су светитеља да не изгоре. После дужег времена устали су, узели само земљу са гроба светитеља, однели је цару и испричали необично чудо које се десило.
СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ ЛЕЧИ ОД ГУБЕ
У месту Авлона живео је неки великаш Марјанос. Тај човек се тешко разболео и сваког сата очекивало се да ће умрети. Многи лекари су га посетили, али ниједан није могао да га излечи. Боловао је од губе и од њега се ширио смрад. Једне ноћи јавио му се свети Димитрије и рекао: „Човече, зашто се мучиш и трошиш новац узалудно? Ти другачије не можеш да се излечиш, него дођи у Солун и падни испред мога гроба са вером и тада ћеш видети моћ Божију.“
Великаш Марјанос је отишао на гроб светитеља. У току ноћи поново га је видео и учинило му се као да је светац узео уље из кандила, помазао га и он је одмах од тога помазања оздравио.
ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА - СВЕТИ РАТНИК
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“.
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као Свети Димитрије на овој Икони“.
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.
То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1991. године.
Света Петка Ђунис
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.