Šta valja raditi na Božić

1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi, i više neće predstavljati problem.
2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.
3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.
4. Negde se gata na plećki od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.
5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.
6. Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u vreme ručka prvog dana Božića. Sveću pali domaćin sa tri vlati pšenice ili slame koja se izvlači ispod božićne trpeze. Sveća se nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.
Običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog dela i ritualnog dela koji je vidljiv i promenljiv. Neupućeni pogrešno veruju da su ako posvete pažnju vidljivom delu sačuvali i sam običaj. To se najbolje vidi na primeru Božića. Još u ranom hrišćanskom periodu paljene su velike vatre za vreme Božića, potom su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskog oružja. Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i praskav zvuk petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao. 

http://upoverenju.blogspot.com/