субота, 19. јануар 2013.

Bog se javi! – Običaji i verovanja kod Srba za Bogojavljenje

Bogojavljenje                  ˙·٠•●♥ ♥ ♥ † ♥ ♥ ♥●•٠·˙
˙·٠• БОГ СЕ ЈАВИ! •٠·˙
˙·٠•●♥ ♥ ♥ . ♥ ♥ ♥●•٠·˙

 

Vremenski period od Božića (7. januar) do Bogojavljenja (19. januar) zove se nekršteni dani. Po narodnom verovanju, u periodu nekrštenih dana lutaju aveti, veštice i druge nemani. To je period od Hristovog rođenja do njegovog krštenja u reci Jordan.
Isusa Hrista je krstio Sveti Jovan Krstitelj u 30. godini života. Sveti Zlatoust i Teofilakt kažu: Prvo je doba detinjstvo; ono se odlikuje neznanjem i lakomislenošću. Drugo je doba mladićstvo; ono se raspaljuje telesnom požudom. A čovek tridesetih godina je u zrelo doba života; tada je čovek podložan zlatoljublju, slavoljublju, jarosti, gnevu i svakome grehu. I zbog toga je Isus Hrist sačekao sa krštenjem do svoje 30.-te godine.
Nakon Isusovog krštenja i izlaska iz reke Jordan, na rame mu je sleteo Duh Božiji u obliku goluba – kao simbol čistote, krotkosti i čovekoljublja. Svojim krštenjem Isus je označio početak svoje propovedi.



Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Toga dana se, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s Neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je fiksni praznik, odnosno ne menja se iz godine u godinu. Toga dana se završavaju takozvani nekršteni dani, kada se ne vrši obred krštenja, jer ni Isus Hristos nije bio kršten. Na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Veruje se da ako se tom vodom poškropi kuća radi osvećenja, to će je zaštiti od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima “Hristos se javi” a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”. Od Božića do Bogojavljenja se ne posti, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.




U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati. Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: “Kako ide voda, tako da ide i blagodat u naše njive”. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Nekada su starije žene u srpskim selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje. Tako se verovalo se da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, značilo je da će godina biti sušna, ako duva jugo biće kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.



Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci. Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.


Sveti Jovan Šangajski
BESEDA NA BOGOJAVLJENJE
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Slaveći Bogojavljenje, mi se sećamo i da se Bog pokazao ljudima kao Trojica i da se Isus javio svetu kao Hristos. Gde se javio Hristos? Gde je započeo Svoje delo? Da li je otišao u grad veliki i tamo se javio u Svojoj Slavi? Ili se uspeo na goru visoku, a masa od mnoštva hiljada je stajala dole i posmatrala Ga kao nekakvo čudo? Ne! Hristos je pošao u pustinju, na reku Jordan , gde je Jovan krštavao narod.
Jovan je propovedao pokajanje i pozivao grešnike da se, u znak pokajanja, krste u Jordanu. I evo, kao grešnik dolazi i Hristos i moli za krštenje. On, u koga ne bejaše greha. Uplašio se Jovan. “Ti treba mene da krstiš”. “Ostavi sada” – odgovara Isus – jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu”. Adam je gordošću sagrešio, želeo je da se uzvisi, da postane poput Boga. A Hristos je došao da ispuni pravdu Božiju, da greh gordosti Adamove popravi smirenošću. Adam je želeo da se uzvisi pred Bogom, a Bog se unizio pred čovekom. Hristos je sišao u vodu i prihvatio krštenje od raba Svojega. Drhteći, Jovan je položio ruku na Vladara i Boga svojega, a Hristos je smireno pognuo Svoju glavu pred njim. Ova smirenost Hristova otvorila je nebo. Tada su se nebesa otvorila i začuo se glas Boga Oca:”Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Ovo je Sin Moj, koji Sebe ponizi da bi izvršio Moju volju, istinski Sin Moj, Koji se unižava da bi čoveka uzvisio”.
A Duh Sveti je sišao sa neba na Isusa, potvrđujući reči Oca. Tako je smirenošću Isus otvorio nebo i pokazao ljudima tajnu Trojičnosti Božanstva. Ali zašto je On to obavio upravo na vodi, a ne na nekom drugom mestu? Setimo se kako je Bog stvarao svet. Kada je Bog stvarao nebo i zemlju, “zemlja beše bez obličja i pusta, i Duh Božiji dizaše se nad vodom”. Potom rastavi Bog zemlju i vodu, ali tako da voda ipak ostane na svakom mestu i nužna svemu stvorenom. Čovek ne može da živi bez vode, niti bilo kakva životinja; postoji voda (vlaga) u vazduhu; uzmimo bilo gde grudvicu zemlje – i tamo postoji voda; postoji voda i u kamenu, sve i ako nam se čini da je tamo nema, pa ipak, ona postoji i tamo i, kada Bog poželi može je osloboditi iz njega, kao što je i učinio za vreme Mojsija. “Gospodnja je zemlja i što je god na njoj, vaseljena i sve što živi u njoj. Jer je On na morima osnova i posred reka utvrdi je” (Ps.24,1-2). “Nebesa biše odavno i da je zemlja iz vode i od vode sazdana Božijom reči”, piše apostol Petar. “Od kojih tadašnji svet, vodom potopljen, propade” (II Pet. 3,5-6).
Kada je čovek sagrešio navukao je gnev Božiji ne sano na sebe nego i na čitavu prirodu. Čovek je kruna Božijeg stvaranja; on je postavljen za cara prirode. A kada car postade neprijatelj Caru drugome, tada i čitavo carstvo njegovo postade neprijateljsko carstvo. Kazna je bila namenjena ne samo čoveku nego i svemu stvorenom /tvari/. “Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada (Rim. 8,22). Ali, “tvar se pokori taštini (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori)” (Rim. 8,21-22). Zato oproštenje krivcu oslobađa i stvoreno od robovanja propadljivom. “Uništena će biti ova priroda propadljiva i preobraziće se u novo nebo i novu zemlju, gde pravda obitava”. (II Pet. 3,12-13). Da bi se omogućila ova promena, da bi se priroda pripremila za nepropadljivost koja će nastupiti posle sudnjega dana, Hristos je došao na vode Jordana. Uronivši u Jordan, Hristos je posvetio ne samo vode Jordana nego i čitavu vodenu prirodu, kao što i kliče Crkva u svojim pesmama:”Hristos se javi da Jordana osveti vode” (Pretpraznični tropar), “Danas se vodena osvećuje priroda” (Tropar pri Ishodu na Jordan).
A pošto se voda svuda nalazi, onda je osvetivši vode Hristos time osvetio sve stvoreno, čitavu vaseljenu. Hristos je pripremio prirodu da bi i ona osetila dobre posledice od žrtve koju je On došao da prinese. Ali ne samo to On je vodi dao moć da opere ljudske grehe. Krštenje Jovanovo je bilo samo znak pokajanja. Hrišćansko krštenje jeste novo rođenje, oproštaj svih grehova. Vodom je kaznio Bog grehove prvog sveta i uništio ga je vodom u potopu. Vodom sada spasava Bog ljude kroz Tajnu krštenja.
Tako je Hristos na vodama Jordana uništio glavu zmije, kako se to poje u crkvenim pesmama, glavu one zmije koja je prevarila Adama i Evu, ali je bila pobeđena smrenošću Isusovom, – otkrio je ljudima da je Bog Trojica – osvetio vodu, a sa vodom pripremio i sve stvoreno za prihvatanje reči oproštaja i za nepropadljivost.
I tada je, izdržavši još jednu borbu sa đavolom u pustinji, Hristos krenuo da priprema ljude za carstvo buduće i počeo je svoju propoved rečima: “Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko” (Mt. 4,17), ili kako stoji u drugom Jevanđelju: “Ispunilo se vreme i približilo se carstvo Božije: pokajte se i verujte u Jevanđelje” (Mk. 1,15).
Do tada je Jovan Krstitelj propovedao pokajanje, pripremao put Gospodu. Kada Sam Gospod viče ljudima:”Pokajte se”. Taj glas je namenjen ne samo ljudima koji su živeli u Hristovo vreme već se tim rečima Hristos obratio svim ljudima u svim vremenima i vekovima. I mi smo slušali te reči iz Jevanđelja. Dok još nisu utihnule praznične pesme Bogojavljenja, one nas podsećaju da se približava vreme pokajanja. Budimo pažljivi! To nisu reči proroka ili anđela nego Samoga Gospoda. Pokajaćemo se i u postu, koji dolazi, nastojaćemo da pobedimo naše starsti i dobijemo oproštaj grehova, da bismo u budućem veku ušli u nepropadljivo Carstvo koje je pripremio Gospod. Amin.
Bitolj (Srbija) 1928. godine
(Svetosavlje, Hor Svetog Đorđa, Srbin.info)



Нема коментара:

Постави коментар