Ljubav i vreme

Kažu da je postojalo jedno ostrvo na kome su živeli osećaji i ljudske vrednosti: Dobra Volja, Tuga, Znanje… i Ljubav, naravno. Kako su živeli na ostrvu, jednoga dana shvatiše da će to ostrvo uskoro da nestane, da potone. Počeše pripremati svoje brodove da ga mogu napustiti. Svi su se iskrcavali, odlazili, samo je Ljubav ostala do zadnjeg dana, i zadnjeg trenutka. Ostrvo je skoro bilo potonulo, a Ljubav je pokušala da nađe pomoć, da se i ona premesti kao svi.

 Tako, prvo Bogastvo prođe u blizini ostrva, a Ljubav ga upita:

“Bogatstvo, možes li me povesti sa sobom?”
“Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta.”- reče Bogatstvo.

Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.

“Ponose, preklinjem te, možes li me povesti sa sobom?”

“Ne mogu ti pomoći, Ljubavi. Ovdje je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod.”

 Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila pokraj ostrva:

” Tugo, molim te povedi me sa sobom!”

“Oh, Ljubavi“, odgovori Tuga:” Tako sam tužna da ne mogu.”

Kada je Dobra Volja prolazila pokraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni čula Ljubav kako je doziva.

Ljubav je već izgubila nadu, niko nije mogao da je spasi. Tada Ljubav začu neki glas:

“Dođi, Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom.”

Bio je to neki starac u malenom čamcu. Ljubav se ukrca te se uputiše ka kopnu. Kada su stigli, ljubav je tako bila sretna, i uzbuđena, da je zaboravila upitati starca za njegovo ime. Starac je već zamakao sa svojim čamcem, a ona je bila svesna koliko mu duguje. Srećom naišlo je Znanje, te ga ljubav upita:

“Znanje, ti sigurno znaš ko me je spasio?”

“To je bilo Vreme“, odgovorilo je Znanje.

“Vreme?”, upitala je Ljubav:”Pa zašto bi me Vreme spasilo?”

Znanje odgovori:

“Zato što je samo Vreme sposobno da proceni koliko je Ljubav važna u životu…“

Izvor