Sveti apostol i Jevanđelist Luka

 

Apostol Luka rođen je u Antiohiji, pa se smatra da je bio Grk i da mu je ime bilo Fotinos (svetla luča, svetlost), ali isto značenje ima i ime Luka, jer na latinskom „lucius" znači svetlost. Bio je jedan od sedamdeset Hristovih učenika, a smatra se da je Jevanđelje napisao petnaest godina posle Hristovog vaskrsenja, na grčkom jeziku.

Jevanđelje (grčki „euangelion" znači „blaga vest") je hrišćanski, religijski spis, koji govori o Hristovom životu i delima. Poznat je kao treći, od četvorice priznatih Jevanđelista (Matej, Marko i Jovan), a u svom Jevanđelju opisuje mnoge događaje i poučne priče, koje drugi Jevanđelisti ne spominju. Napisao je i „Dela Apostolska" u kojima je opisao dela i rad apostola posle Hristovog vaskrsenja. Smatra se da je pisao po onome što je video i čuo, ali i po predanju „prvih očevidaca i sluga reči". Dela je posvetio Teofilu, tj. Bogoljubu, odnosno svakom hrišćaninu koji Boga ljubi i poštuje.

Sveti Luka je poznat kao osnivač hrišćanskog ikonopisanja, zato što je prvi naslikao tri ikone „Presvete Bogorodice sa Bogomladencem, Gospodom Isusom" na njenim rukama, koje je Bogorodica videla i blagoslovila. O njegovom radu govori takozvana „Ikona u ikoni", na kojoj je prikazan Sveti Luka, a u perspektivi Bogorodica, koju svetitelj oslikava.

Kasnije je naslikao i apostole Petra i Pavla, čiji je prijatelj bio. Posle njihovog pogubljenja u Rimu, on je nastavio da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Egiptu, gde je činio čuda, ali i bio progonjen od nevernika. Vratio se u Grčku, gde je nastavio da širi veroispovest, leči bolesne i rukopoloži đakone i sveštenike. Idolopoklonici su ga mučili i obesili o maslinu u beotijskom gradu Tebi, kada je imao 84 godine. Spomen na Svetog Luku slavi se 31. oktobra (18. oktobra po starom kalendaru). Za vreme vladavine Konstantina Velikog, Lukino telo je iz Tive preneto u Carigrad i položeno u crkvu Svetih Apostola.

Sveti Luka važi za zaštitnika pojedinih zanata, pa se svetkuje kao „esnafska" slava, a slavi ga i „Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju". U pravoslavnim crkvama Jevanđelisti se uvek oslikavaju u „pandantifima", trouglovima, koji prestavljaju arhitektonski prelazak sa osnove krsta na polukružnu kupolu apside. Sveti Luka se obično prikazuje kako piše Jevanđelje, a pored njega leži tele ili vo, zato što je on svoje Jevanđelje počeo pričom o Zahariju, ocu Svetog Jovana Krstitelja, koji je kao sveštenik starog zaveta prinosio životinjske žrtve.

U vreme svoje vladavine Đurađ Branković je, na ime poklona sultanu i pašama u Jedrenu dao 30.000 dukata, da bi mu dozvolili da mošti svetog Luke prenese u Smederevo. Litija sa moštima je na najsvečaniji način prošla kroz srpske zemlje i Sveti Luka je sahranjen u Đurđevoj zadužbini, crkvi Svetog Uspenja. Posle deset godina, kada su Turci su osvojili Smederevo, mošti su prenete u Kupinovo u Sremu, posle čega im se gubi trag.

U narodu se ovaj praznik smatra prelaskom iz jeseni u zimu, pa se kaže i „Sveti Luka – sneg do kuka" i „Sveti Luka, eto vuka". U Hercegovini postoji običaj da domaćin na selu porani na „Lučindan", i da pogleda u tor, da vidi kako stoka leži. Veruje se da ako leži podvijenih nogu, biće „zla zima i godina", a ako je opružila noge, biće blaga zima i rodna godina.

Istog dana, 31. oktobra, slavi se i Sveti Petar Cetinjski, mitropolit crnogorski, koji je rođen 1749. godine u Njegušima. Zamonašio se u dvanaestoj godini, a 1782. godine postao je mitropolit i vladar crnogorski. Tokom vladavine, mirio je zavađena plemena i branio zemlju od osvajača. Proslavio se pobedom nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Bio je vladar Crne Gore, ali je kao monah živeo u skromnoj keliji sve do smrti 18/31. oktobra 1830. godine. Njegove mošti se nalaze u manastiru na Cetinju.

Izvor Gtokg.org.rs

Božestveni Luka, i uman i učen,
Dragovoljno beše za Gospoda mučen.
Izbeći mogaše poruge i muke,
No svet ne bi imo velikoga Luke.
Luka mladi vide Božiju Istinu,
Predade se srcem Božijemu Sinu
Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca,
I u Njemu pozna svog besmrtnog Tvorca,
Vide Vaskrsloga i govori s Njime,
Čudesa sotvori u Njegovo Ime .
I Hristos mu posta jedinstvena radost,
Žrtvova mu Luka um, blago i mladost.
Kad ostari Luka, mlad Hristos bejaše,
Od Hrista primaše i svetu davaše,
Pa kad svetu dade što mogaše dati
Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati
O maslini staroj visi starac Luka
S osmejkom na licu, prekrštenih ruka,
Sa neba se pruži ruka samog Hrista
I prihvati dušu svog Jevanđelista.
Sad u raju svetlom, s drugi Apostoli,
Za crkvu se svetu sveti Luka moli.